EUPHORIA S01

EUPHORIA je HBO serija nastala po izraelskom formatu, ali ona je bez ikakve sumnje pre svega autorski projekat Sama Levinsona, mladog američkog sineaste kog znamo prevashodno kao Barryjevog sina. U tom smislu, EUPHORIA ima izrazit autorski pečat jer je on njen kreator, odnosno on ju je napravio za HBO, pisao je sve epizode i većinu je režirao. Uprkos tome što neke epizode ne potpisuje kao reditelj, njegov autorski pečat je toliko jak da su i one urađene na način koji je skroz atipičan za televiziju.

EUPHORIA je jedno audiovizuelno iskustvo koje je teško opisati jer je veoma atipično za televiziju. Naravno, televizija je sebi dozvoljavala briljantan filmmaking i neke antologijske sekvence, ali EUPHORIA je meni iskreno najzanimljivija bila upravo u tom vizuelnom domenu. Ona ima nešto gasparnoevsko u načinu na koji je snimljena, kako se kamera propulzivno kreće, okreće, opisuje likove, fetišizuje ih, i kada se na to doda dosta voiceovera i skoro neprekidna muzička pratnja koju čine originalni Labrinthovi komadi za score i ogroman broj pop pesama raznih žanrova i godina proizvodnje, dobijamo jedno hipnotičko iskustvo, beskrajno maštovito, razigrano, sa razbijanjem i četvrtog i svih ostalih zidova.

Pored briljantne realizacije, postavlja se pitanje zašto je ova serija ovakva, ima li u tom postupku nekog "značenja", i ja ga vidim u tome što mi deluje kao da je reč o omladinskoj seriji za publiku koja je već savladala sve vizuelne i pripovedačke žargone, i koja želi nešto što će biti posebno, dinamično na jedan suštinski način, po tome kako skače iz vremena u vreme, kako iskazuje raspoloženja junaka, koliko daleko ide u prikazu njihovih životnih dilema i stanja.

U tom pogledu, sa ovako radikalnim narativnim tehnikama prethodno sam se sreo u briljatnoj britanskoj seriji SUGAR RUSH koja je na neki način i preteča ovoga što je sada napravio HBO. I dok je SUGAR RUSH umnogome ostao na nivou serije koja je danas poznata u korpusu LGBT-tema a manje zbog svoje estetike, EUPHORIA je postigla crossover, zahvaljujući moći kuće koja stoji iza nje.

Sama tema serije EUPHORIA je ispraćena besprekornom glumom, povišenim realizmom u inače već veoma estetizovanoj režiji i time se nadoknađuje izvesna usiljenost postavke u kojoj je korozija porodičnog života svih junaka veoma izražena. EUPHORIA spada u red serija koje nemaju bitnog junaka koji nema neku jezivu i ponižavajuću tajnu ili naviku, i ja u principu nisam fan toga, ali ovde je to zaista spakovano u formu koja funkcioniše i nosi dozu emocionalne ubedljivosti čak i kad je u sve okolnosti veoma teško poverovati.

THE ASTRONAUTS S01

Daniel Knauf posle HBO klasika CARNIVALE nije se više vraćao u Peak TV ali je povremeno radio zanimljive stvari. Jedna od njih je Nickelodeonova serija THE ASTRONAUTS čijem je sjajnom utisku svakako doprinela i veoma ozbiljna produkcija Rona Howarda kao i činjenica da je glavni reditelj serije koji je sve postavio bio Dean Israelite koji je pored par jako dobruih žanrovskim filmova snimio za istu kuću i odličan reboot serije ARE YOU AFRAID OF THE DARK?

THE ASTRONAUTS polazi od premise slične filmu SPACE CAMP, grupa dece greškom biva lansirana u svemir i mora da se snalazi na pravoj misiji. Israelite od prve epizode sve pravi na vizuelnom nivou najboljih deonica serije EXPANSE samo sa još više zero gravityja, i sa podjednako dobrim setovima.

Miya Cech koja je alumnus Israeliteovog DARKa kao i McGjevog RIM OF THE WORLD predvodi ansambl odličnih klinaca koji nose celu stvar, i u zanimljivim zapletima namenjenim deci školskog uzrasta kombinuju SF i poučne zaključke o drugarstvu i pustolovinama.

Nadam se da će ova serija živeti i dalje, naročito jer je bitno drugačija od one produkcije sa kojom poistovećujemo Nickelodeon.

THE FLIGHT ATTENDANT

THE FLIGHT ATTENDANT po romanu Chrisa Bohjaliana je bila projektovana da bude jedan od originalnih flagship programa na HBO Maxu. I ova adaptacija romana iz pera Stevea Yockeya ispala je kao pokušaj jedne propulzivne triler-komedije koja meni ni u jednom momentu nije bila dovoljno ubedljiva, a samim tim ni dovoljno uzbudljiva ni dovoljno smešna. 

Susanna Fogel režirala je prve dve epizode i rekao bih da je ona mnogo ubedljiviju napetost a o humoru da ne govorimo, postigla u filmu THE SPY WHO DUMPED ME, pa čak i nijansiranije negativce.

THE FLIGHT ATTENDANT je pritom po estetici mnogo bliža nekoj network seriji, možda malo provokativnija nego što su recimo tipične network serije na koje smo navikli, ali to je manje-više to.

Na seriji je okupljena dobra ekipa reditelja. Susanna Fogel je postavila ton a ostali su ga pratili i u tom smislu, sa osam epizoda u prvoj sezoni imala je format u kome se može postići nešto solidno.

Serija je izlazila u etapama, nije bila odmah dostupna za binge ali mislim da je to način gledanja koji će joj najviše pogodovati.

NEXT

NEXT je serija koju je kreirao veteran Manny Coto. U njoj se John Requa i Glenn Ficarra aktiviraju na terenu trilera, i snalaze se veoma dobro. Ipak, pandemija Covida koja je prekinula snimanje i odložila premijeru, uvevši seriju u neko neredovno emitovanje, a za tim i dosta solidan zaplet ali bez veće invencije i nekih radikalnih zamisli, doveo je do toga da NEXT bude ipak promašaj kuće Fox, uprkos veoma angažovanom nastupu Johna Slatteryja u glavnoj ulozi.

U centru priče je AI program koji se otima kontroli i odlučuje da stvori okolnosti u kojima će ovladati svetom i sačuvati svoje postojanje. Osim natavno malevolentne prirode programa i njegove dubiozne “motivacije”, sve ostale tehničke stvari u ovoj seriju kreću se u okvirima svaremene već dostupne tehnike i to daje seriji na kvalitetu i ubedljivosti.

Međutim, ukupno uze, čini se da je NEXT prosto serija od koje su se digle ruke, i iako je reč o solidnom old school radu koji bih rado preporučio Mannyjevim fanovima iz dana 24, to u današnje vreme ipak nije relevatna televizija.

KALIFORNIAN KOMMANDO S01

KALIFORNIAN KOMMANDO je desetodelna serija polučasovnih epizoda o mladom Amerikancu finskog porekla koji dolazi u zemlju predaka i biva odveden na odsluženje vojnog roka u jednoj od elitnih jedinica.

Po žanru reč je o komediji, sa ponekom akcionom sekvencom i humor je mahom fish out of water, sa pomalo slapsticka i gross outa.

Serija je vidno namenjena američkom  odnosno internacionalnom tržištu o čemu svedoči i to što se većim delom nalaze načini kako da junaci govore engleski i da to bude dominantan jezik.

Glumačka podela je simpatična, a režija je veoma solidna što i ne treba da čudi pošto je glavni adut koji mi je privukao potrazi za ovom serijom finski autor Jalmari Helander čije filmove RARE EXPORTS i BIG GAME izuzetno cenim. Ovde Helander nije potpuni autor ali definitivno ovo jeste jedan od njegovih pokušaja koji pokušava da globalno crossoveruje.

Teško mi je da se otmem utisku da je uvodna scena iz koje kreće flešbek, kada se mladi Amerikanac budi u ruskom zarobljeništvu nešto što će podsetiti publiku na Harlinov BORN AMERICAN, njegov pokušaj da preskoči iz Finske daleko, što dalje. Helander je u BIG GAME imao pravi holivudski i internacionalni showcase, ali za sada nije uhvatio trakciju van zemlje.

Nisam siguran da mu ga može doneti ova sasvim solidna serija jer nije dobila nekog jakog internacionalnog strimera već će ići od nacionalne do nacionalne mreže. Pa ipak, lepo je videti da Jalmari radi i da nije odustao od svog sna.

ALL OR NOTHING: TOTTENHAM HOTSPUR

ALL OR NOTHING: TOTTENHAM HOTSPUR je dokumentarna serija o veoma dramatičnoj sezoni u istoriji Tottenham Hotspura koja je imala zaista veliku sreću da se ova priča naseli koloritnim likovima poput Josea Mourinha, i da se klub zadesi u strašnim krizama kakve su Covid i serija povreda.

U tom pogledu, ALL OR NOTHING je na White Hart Laneu imao sreće da je banuo u sezoni koju čak i da nisu pratili uporedo jednog dana bez problema mogu da ekranizuju.

Sve je vrlo glossy, sa skupom arhivom, vrhunskom zvezdom u centru, prelepim lokacijama među kojima je i Beograd, gde se čak može čuti pitanje Vladimira Novakovića na jednoj od poslednjih Pochovih presica.

Prosto, u ovoj seriji je sve visokoprofesionalno i sjajno, ali ta sreća autora u nesreći kluba da zaista naiđu u sred trainwrecka se ne može inscenirati. Hvala Hotspurima što su im dali to snime.

THE WILDS S01

THE WILDS je serija koju je kreirala Sarah Streicher koja kombinuje Young Adult likove sa konceptom sličnim LOSTu, samo bez metafizičkih pretenzija.

Ovog puta reč je o grupi traumatizovanih devojaka koje odlaze na Havaje kako bi predahnule u jednom kampu za psihofizički oporavak. Tokom putovanja, avion se ruši i one završavaju na pustom ostrvu.

Ubrzo potom počinjemo da postavljamo pitanje da li je sve baš onako kako one misle da jeste. A dotle pratimo priče koje su ih ispratile na taj put i njihove konflikte na samom ostrvu.

Sarah Streicher dosta duguje LOSTu u konicpiranju svega ovoga i ona to maltene i ozvaničava u nekoliko replika, ali ova ženska YA postavka u formatu drame zatvorene situacije zapravo nudi jednu veoma intenzivnu zanimljivu seriju, sa dobrom glumom, zanimljivim odnosima i čitavim nizom dobro osmišljenih međuljudskih relacija koje s+osvežavaju razne klišee koji su nam delovali potrošeno.

LOST sam pomenuo kao referencu a ovoj seriji je odmah posle strima svih epizoda, Amazon odobrio i drugu sezonu - dakle, u prvoj sezoni se stvari ne rešavaju do kraja, ali se slažu do neke zadovoljavajuće tačke, i ova serija ima sve predispozicije da bude Amazonova flagship open-ended serija, ali isto tako i da bude jedna od njihovih “održivih” i zaista “televizičnih” produkcija koje nisu produkcione van nekih rutinskih okvira kao što je recimo THE BOYS.

Ovakvu seriju po tempu mogu da zamislim na nekom networku, a po edgeu i sadržaju i na nekom premium cableru, dakle ovo je jako dobro urađen televizijski posao.

Ton seriji je u prvoj epizodi postavila Susanna Fogel koja postaje sve bitniji televizijski autor. Nadam se da je to ipak neće previše udaljiti od filma gde se do sada dobro snalazila.