RATKO MLADIĆ - KRAJ DRAME

Slobodan Simojlović je režirao po istraživanjima Slađane Zarić televizijsku dokumentarnu seriju RATKO MLADIĆ - KRAJ DRAME koja je između 2007. i 2009. pokušala da obradi slučaj naslovne ličnosti. Podsetiću, Mladić je uhapšen i izručen 2011. godine.

Zanimljivo je da Simojlovića znamo po njegovim dokumentarnim serijama i filmovima o rokenrolu koji su - malo je reći - izuzetni ali da je zapravo podjednako bitna tema u njegovom opusu rat na prostoru SFRJ.

Dvodelna serija o Mladiću je prilično interesantna. Naime, prisutni su sagovornici sa svih strana, koriste si i autobiografski spisi Michaela Rosea i Wesleya Clarka i može se konstatovati da je skup sagovornika sasvim relevantan i uravnotežen.

Oni na neki način nude jasan portret Mladića kao osobe, od jednog oficira JNA koji ne pokazuje da će imati perspektivu uspona na komandnoj lestvici preko velikog narodnog vojskovođe do psihički napuklog oca koji je izgubio ćerku i postao iracionalan na terenu, i na kraju ostao odgovoran za srebrenički masakr.

Materijal prati njegov ceo ratni put i donosi dosta raznih kritičkih osvrta na njegov život i rad. Ima tu razbijanja nekih mitova o njemu sa strane neprijatelja, a ima s iste strane i nove afirmacije istih tih skoro pa folklornih priča. Konačno, Srebrenica je prodiskutovana iz dosta uglova, sa raznim stepenima optuživanja Mladića i raznim vrstama odgovornosti koje mu sagovornici prebacuju.

Otud ovaj RTSov projekat nije nešto što nudi jasnu crno-belu sliku Mladićevog života i rada, ali je daleko od neke naivne apologije ili negacije zločina u Srebrenici. Naravno, filmu nedostaje cela nova dimenzija priče koja se desila posle izručenja Hagu, ovo je priča svog vremena, ali mislim da ko je nije gledao onda, ima šta u njoj da vidi sada čak iako sebe smatra ljubiteljem i poznavaocem teme.

HELGOLAND 513

HELGOLAND 513 je serija koja stoji kao debi značajnog nemačkog reditelja i holivudskog profesionalca Roberta Schwentkea na televiziji, i to evropskoj. Sky je producirao ovu nemačku seriju u kojoj je Schwentke režirao sve epizode i bio je uključen i u pisanje. Nažalost, ako imamo u vidu da se od ovog reditelja u najboljim izdanjima dobija inteligentni high concept, a da kad je u Evropi ume da snimi i vrhunski art house, onda ovde imamo razočaranje.

High concept je tu ali je vrlo skroman. Serija govori o pandemiji apokaliptičnih razmera koja je dovela do toga da ljudi ili žive u kontinentalnim gradovima razorenim bolešću i kolapsom civilizacijom, ali postoji i jedno ostrvo koje se brani od onih koji bi se doselili i može imati samo 513 stanovnika.

Serija počinje jednom dozom loganrunovštine ali onda kreće da se bavi raznim temama i ova ostaje duboko u pozadini, pa na kraju imamo sedam epizoda o svemu i svačemu ili ni o čemu konkretno i nažalost ni o čemu zanimljivom.

Serija se svakako može sagledati kao krupan promašaj ako imamo u vidu najviše domete nemačke televizije a i reputaciju autora. Opet, ko je spreman da se upusti u evropske serije može proći i gore. Međutim, svakako evropske serije koje su bitne - a ovo je pretendovala da bude bitna - obično su mnogo bolje.

RAPA S02

Druga sezona serije RAPA je ekspanzivnija po broju slučajeva i iskreno bilo mi je teško da ispratim njen kriminalistički segment. S druge strane, Javier Camara je odlično odigrao glavnog junaka isprativši razvoj njegovih simptoma ALSa koji se pogoršava a raste njegova potreba da bude zapamćen kao čovek koji je nekim ljudima doneo pravdu i saznanja o tome ko se ogrešio o njih.

U tom smislu, iako sam kriminalistički zaplet pratio kao da mi je ovo neka second screen serija, karakteri su mi dovoljno držali pažnju, pa ću ovu seriju gledati i dalje, ako je bude.

TOKYO VICE S02

TOKYO VICE u drugoj sezoni nažalost nije uspeo da nam pruži ono što je u prvoj, iako je i dalje reč o jednoj izvrsnoj seriji kojoj se malo šta može zameriti. Na neki način, moguće je da u drugoj sezoni nema onoga što se samo jednom može pružiti, a to je svežina usled promene ambijenta i okupljanje jedne nove ekipa na jednom drugačijem mestu.

No, svežina na stranu, ono što mi je sasvim sigurno bilo problem jeste činjenica da jakuze u drugoj sezoni, po asortimanu pretnji, deluju kao i svaki drugi kriminalci viđeni u seriji. Naprosto, razrešenje u kom se tenzija stvara tako što je nekome otet neko drag prosto dobacuje niže od očekivanog nivoa ove serije.

Međutim, moguće je da sam prosto samo previsoko postavio očekivanja, no ne mogu protiv utiska koji je u drugoj sezoni više imao temelj u poštovanju nego u uživanju.

RAPA S01

Pepe Coira i Fran Araujo kreirali su vrlo zanimljivu špansku kriminalističku seriju RAPA za kompaniju Movistar, špansku telekomunikacionu kuću koja je postala značajan igrač na tržištu serija koje su postigle uspeh i u lokalu i u svetu. U izvesnom smislu podsetila me je na HBO seriju PUSTINA jer se bavi ubistvom u jednoj maloj sredini pritisnutoj promenama u životu koje će doneti veliki rudnik, ali u suštini je ipak reč o različitom pristupu.

Dok je PUSTINA bila ipak jedna dubinska i realistička, skoro pa naturalistička, studija češke varošice, RAPA je ipak žanrovski rad, iako smešten među "običan" svet kome se takvi zapleti ne dešavaju prečesto. Da, glavna junakinja je policajka ali glavni junak je isto tako nastavnik književnosti koji pati od ALS i želi da reši misteriju ubistva gradonačelnice.

Osveženje u seriji jeste što odmah znamo i ko je ubica, jedna naizgled obična i bezazlena, pa čak i humana žena, fizioterapeutkinja koja radi sa glavnim junakom, tako da se RAPA pre svega može definisati kao whydunit i lov na ubicu gde misterija nije u identitetu već u motivima a napetost prositiče iz pokušaja policije da uhvati počinioca.

Zanimljivo je da u seriji RAPA, gledaoci uprkos tome što su upoznati sa identitetom ubice i znaju da će se ispostaviti da je imala neki ozbiljan razlog za to što je počinila, ipak navijaju za policajku i nastavnika da je ulove.

To je postignuto time što liku ubice nije dat neki cinični šarm kojim vuče državne organe za nos, uprkos ozbiljnim motivima ipak deluje kao da nije iscrpila sve druge načine rešavanja problema i averzija prema njoj je izgrađena bez posezanja za nekim prikazivanjem negativnih osobina ili karikaturalnošću. Otud se može izučiti način kako je lik postavljen da bude istovremeno i višeslojan i shvaćen a opet da bude dobar plen u detektivskom lovu.

Serija je veoma estetizovana. Krajolik i ambijenti su maksimalno iskorišćeni, Javier Camara u glavnoj ulozi je napravio odmak u odnosu na svoju signature rolu iz komedije o korumpiranom političaru koja je poslednjih godina bila veliki hit na španskom TNTu.

RAPA je kasnije dobila još sezona a naišla je na dobru reakciju španske javnosti.

HORICI KER

Češka serija HORICI KER po scenariju Stepana Hulika koji je za evropski HBO radio invanrednu seriju PUSTINA, predstavlja luksuznu ekranizaciju slučaja Jana Palacha koji je izvršio protestno samoubistvo pre 55 godina tako što se spalio protiveći se sovjetskoj okupaciji Čehoslovačke.

Jan Palach je danas ličnost o kojoj svi znaju i njegov gest je dobro poznat.

HORICI KER se bavi njegovim slučajem počev od samospaljivanja pa nadalje i prati kakve je posledice snosila njegova porodica to jest kako su reagovale vlasti kako spram samog Palacha a tako i kasnije kada se još jedan momak zapalio iz istih razloga.

Agnieszka Holland je svemu ovome donela holivudsku veštinu realizacije i ova serija prvo izvanredno izgleda. Nažalost, prva bezmalo jednoipočasovna epizoda je i najuspelija i preostale dve koje su nešto kraće ali traju duže od sata ne uspevaju da dobace do nje, pre svega jer su limitirane istinitim događajima. U tom smislu, seriji se ne može ništa zameriti, naročito jer Agnieszka Holland sve ovo realizuje vrlo koncentrisano i energično, i to je čini možda i najvitalnijom predstavnicom svoje generacije u evropskom filmu.

Kada se već pravi politički film, nema razloga da rukopis i kompetencija budu u najboljem smislu holivudski i sve ono o čemu sanjaju naši autori aktuelnih političkih, tzv. "nacionalnih" projekata i istorijskih fresaka jeste ono što Agnieszka Holland zapravo radi.

Inače, ova serija je imala sličnu sudbinu kakvu su obično imali ti naši "nacionalni projekti"; premontirana je u film i poslata za "oskara" kao češki kandidat ali AMPAS ju je odbio.

INDUSTRY S01

Seriju INDUSTRY kreirali su Mickey Down i Konrad Kay a izvršnu produkciju i režiju prve epizode izvela je Lena Dunham.

Ova serija je označila Lenin iskorak na britansku teritoriju, ali sadržaj je atipičan.

Nisam gledao puno tih serija o biznismenima, u kojoj su njihove životne priče date u jakoj sprezi sa biznisom. Dakle, propustio sam BILLIONS i slične stvari, a SUCCESSION ipak nije to. Međutim, to ne znači da taj yuppie pop ne volim da pogledam.

Štaviše kad sam bio osnovac, još pre raspada SFRJ voleo sam da gledam neku seriju o brokerima iz Cityja, ni do danas nisam siguran koja je ali mislim da bi mogla biti CAPITAL CITY, barem po opisu.

Dakle, nisam neki veliki gledalac ovog tipa serija ali mogu da pogledam.

U suštini INDUSTRY kao serija HBOa ima edge ali je to fundamentalno ništa drugo nego workplace melodrama, i kao takva funkcioniše jako dobro i ima održivost. Serija nema taj HBO kalibar, pa čak ni anatomiju. Ona je mnogo više na nekoj recimo BBC liniji jer je na kraju krajeva ovo "obična" serija, nije "više" od televizije.

Ipak, autori - a Lena je postavila mustru u prvoj epizodi - uspevaju da naprave da ovo ipak bude nešto "više od televizije", utoliko što je više edgy od nekog formata kako se ove serije inače rade. Zato je INDSUTRY zanimljiv žanrovski eksperiment, zapravo, serija koja u realnom vremenu pokušava da prevaziđe sebe i u tome uspeva.