MAXIMUM PLEASURE GUARANTEED

David J. Rosen je američki scenarista i književnik čiji rad pratim još od romana i serije I JUST WANT MY PANTS BACK kada ga je Doug Liman uveo u svet američke televizije kao kreatora serija. Sećam se koliko je ta serija ostvarila snažan utisak na mene, i koliko sam promptno nabavio i njegovu knjigu na osnovu koje je nastala. Bila je to komedija o mladim ljudima ali sa jednom zanimljivom dozom melodrame i u najboljem smislu podsetila me je na kanonska dela Moma Kapora i "prozu u trapericama".

Nije trebalo mnogo da od Limana, Rosen dođe do Simona Kinberga i da postane njegov čauš na raznim projektima među kojima su neki korektni kao INVASION i neki sjajni kao SUGAR, kao i da krene da radi sa Davidom Weilom na raznim projektima među kojima su neki sjajni kao HUNTERS i neki užasni kao CITADEL.

Ipak, povratak Davida J. Rosena u poziciju kreatora je za mene bio posebna delicija, pre svega zbog fandoma koji imam prema njegovoj pomenutoj seriji I JUST WANT MY PANTS BACK.

MAXIMUM PLEASURE GUARANTEED prenosi dosta duha te serije, ima specifičan humor i jedan opet vrlo ubedljiv melodramski sloj, ali u osnovi reč je o dinamičnom, zakučastom i crnohumornom trileru koji evocira najbolje Hitchcockove radove i pokazuje raznim prebogatim piscima generic trilera, i na televiziji i u prozi, kako se radi posao.

MAXIMUM PLEASURE GUARANTEED je pre svega baziran na likovima čiji su problemi ubedljivi i životni, glavna junakinja je razvedena majka koja je prezaposlena i nalazi se u sred veoma složene borbe za starateljstvo nad detetom, sa mužem kome narušavanje njihovih dogovora ne pričinjava zadovoljstvo ali pošto nova supruga mora da se seli zbog posla ipak ne preza od toga da i svoje dete iščupa iz korene i povede sa sobom.

Triler sa takvom junakinjom je Hallmark materijal u najavi, ali ipak Rosen nikad ne odlazi u tom smeru jer je situacija oko razvoda i starateljstva složena i uprkos tome što se mi stopostotno identifikujemo sa majkom, ovo nije jednostavna manipulativna postavka.

Kada junakinja zbog preuzazetosti stupi u intenzivniji odnos sa jednim cam boyem i kada mu neko tokom sesije sa njom naudi, ona vrlo brzo shvata da je reč o prevari i uceni i da niko nije povređen. Mada, kad prisustvuje ubistvu svog partnera iz nedoličnog odnosa i kada postane jedini svedok i jedini osumnjičeni, kreće da se raspliće klupko zločina.

Drugi adut ove serije pored glavne junakinje i njenog konflikta jesu negativci i sama priroda kriminaliteta sa kojim se ona suočava koji je dobro zamišljen i svež. Ne uklapa se u tipične profile kriminaliteta viđenog u dramskoj produkciji i na zanimljiv način kombinuje neke više i neke manje korišćene elemente, čineći da zavera u koju se junakinja upliće bude složena, senzacionalna ali opet da zadrži dozu "životnosti".

Treći adut je svakako sama junakinja koja postavljena tako da na uverljiv i inteligentan način uzima protagonizam u slučaju, odnosno da čini svoje učešće u njemu uverljivim, sa minimumom neuverljivih odluka iznuđenih scenarističkim potrebama.

Četvrti adut je sama struktura. Serija funkcioniše veoma zanimljivo tako što ima nekoliko prepletenih tokova u kojima neprekidno konstruiše parove. Glavna junakinja ima nekoliko antagonista koje menja, dočim su i ostali likovi definisani kroz parove, pre svega u liku partnera sa kojima sarađuju. Ta struktura partnera čini da svi likovi pored svoje aktivnosti u zapletu odnosno radnje imaju i odnos sa nekim koji im daje dodatnu dimenziju.

Format serije od deset polučasovnih epizoda je strimerski ali vrlo efektan, i minutaža je svakako mogla biti raspoređena i u osam epizoda klasičnog network trajanja međutim onda bi simfonijska struktura upečatljivih finala svake epizode bila poremećena.

Rediteljski koncept koji donosi David Gordon Green je izvanredan, atmosferičan, vibrantan, estetizovan, što nikada nije bilo sporno u pogledu njegovog vladanja zanatom, jer narežirao se svega i svačega, ali je malo šta od toga bilo upečatljivo i imalo identitet. Ovde se desilo upravo to. Seriju je postavio kao upečatljivu i sa jasnim identietom.

Konačno, ovo je nova kapitalna televizijska rola Tatiane Maslany. Ona je baš na televiziji izgradila reputaciju izvanredne glumice koja donosi nešto karakterno u žanrovske sadržaje za koje obično vezujemo personality acting i ovde pruža opet to. Nudi izvanredan karakter, sa neverovatnom harizmom, ubedljivošću i ovo je uloga koja će obeležiti ovu televizijsku sezonu, kao uostalom i sama serija koja je nešto najsuperiornije što sam video od početka godine.

MAXIMUM PLEASURE GUARANTEED je izvanredan rad koji zaslužuje da bude otkriven i maksimalno uvažen.

GIRI/HAJI

Seriju GIRI/HAJI Joea Bartona, koju je najvećim delom režirao Julian Farino počeo sam da gledam 2019. godine kada je emitovana na BBCju i tada sam zastao kada je naišlo nešto zanimljivije.

Sada sam odlučio da je kompletiram i ukupan utisak se nije promenio. Serija je imala zanimljive elemente ali vrlo rano, već od druge epizode kreće da se bavim raznim stvarima koje nemaju mnogo veze jedna sa drugom, a potom kako odmiče ima sve veće muke da isprati i vlastitu premisu.

Priča o tokijskom detektivu kog šalju policijske starešine i šefovi jakuza na tajnu misiju u London, ne bi li pronašao svog brata koji je postao odbegli jakuza koji destabilizuje mir među tokijskim porodicama, kreće zanimljivo, kao obrnuti BLACK RAIN.

Međutim, kada tokijski policajac stigne u London, to postaje priča pre svega o nekim londonskim likovima, policajki zaduženoj da mu pomogne koja ima svoje demone iz prošlosti i mladom homoseksualcu koji radi kao rent-boy i pomaže mu kao doušnik na terenu, a kada mu iz Tokija pristigne još ćerka pobegla od kuće i ovom novom ambijentu shvati da je lezbejka, ovo postaje serija o svemu i svačemu, ali nažalost ne i serija "o mnogo tema".

U tom smislu, ne znam tačno šta je prolazilo Joeu Bartonu kroz glavu kad je pisao ovu seriju, ali to se retko kada zna ako sagledamo njegov opus. On je inače karakterističan po tome što krene da piše jedno a onda izgubi nit, na ovaj ili onaj način.

U ovom konkretnom slučaju, izgubio je dosta niti počev od onoga kog je žanra serije. Julian Farino je iskoristio svoju poziciju reditelja koji ima holivudske projekte ali i dalje radi televiziju da pusti mašti na volju i ima tu nekoliko zaista impresivno zamišljenih scena, kao što je jedna plesna u završnici serije. Reklo bi se da je i sam Farino rado dočekao to bogatstvo motiva koje je doneo Barton koji ne zna šta hoće ali bi svašta da proba, ali onda ni on sam njima nije ovladao.

O tome da Barton i Farino ne znaju da naprave ni nešto jednostavnije od ovako složene stvari svedoči film THE UNION u kom su se žestoko obrukali baš u oblastima priče i režije.

U svakom slučaju, GIRI/HAJI je serija koja je naišla na samilost kritike iako stoji zaista kao smešna u poređenju sa TOKYO VICE koja je usledila par godina kasnije. No, u ovim inkluzivnim vremenima veliko je pitanje koliko ljudi shvataju superiornost TOKYO VICE koja zna o čemu je i kuda ide, spram ove vrste papazjanije svega na šta se naišlo.

No, opet nije ni sve tako crno. Ne dobijamo često BBCjevu seriju, podmazanu Netflixovim dolarima o tokijskom policajcu u Londonu, i ova serija hteli ne hteli ostaje kao landgrab u izvesnom smislu, iako je po većini kriterijuma slabija od konkurencije na temu, a i mimo nje.

FOR ALL MANKIND S05

Zli jezici su počeli da tokom pete sezone FOR ALL MANKIND zbijaju šale imputirajući da je FOR ALL MANKIND u stvari prequel za THE EXPANSE.

Taj argument crpe iz zapleta u kom se rudarska kolonija na Marsu buni protiv glavešina na Zemlji i započinje praktično rat za vlastima na Zemlji koje se odlučuju na vojnu intervenciju, nesvesne da bivaju uvučene u ozbiljnu političku igru.

Nažalost, ovaj zaplet koji nije nezanimljiv, nije izveden na način kako bi to u najboljim danima uradila ova serija, gde imamo događaje na nebu, u svemiru i na zemlji u jednom složenom spletu.

Ovde se gotovo sve dešava na Marsu, i to u jednom, bez namere da budem surov, ofucanom space opera dizajnu koji sada izgleda kao jedan studijski set kakav smo videli u masi sličnih space postavki. Ovo sad je dosta rutinska network produkciona izvedba, i u tom pogledu FOR ALL MANKIND je bleda senke onoga što je ova nekada raskošna serija bila.

Ali, i pripovedanje se nažalost kreće tom zagušljivom space opera trasom i to je takođe veliki problem.

U tom pogledu, tizer kojim se uvodi šesta sezona podrazumeva da pamtimo treću sezonu i to je lepo, ali iskreno, strepnja mi je veća od nade, naročito jer je u prve četiri sezone FOR ALL MANKIND zaista bila veliki monument američke televizije.

THE TERROR S03

Victor LaValle je dobio ekranizaciju romana THE DEVIL IN SILVER u trećoj sezoni serije THE TERROR. 

Ova sezona je smeštena u savremeno doba i govori o čoveku s margine kog policija pošto ih mrzi da ga privedu ostave na opservaciji u psihijatrijskoj klinici gde on - umesto da za 72 sata bude pušten, ostaje na duže jer se uplete u dijaboličnu zaveru koja se tu odvija.

Dakle, ovde imamo jednu mekmarfijevsku figuru koja stiže u bolnicu, samo umesto brutalne medicinske sestre zatiče zaveru u čijem je centru možda i sam Đavo.

Dan Stevens igra glavnu ulogu a u ekipi ima još faca, kako starijih kao CCH Pounder tako i novijih kao Philip Ettinger, i estetika serije je postavljena u prve dve epizode koje je režirala Karyn Kusama, koja se ovde iznova povezala sa Christopherom Cantwellom iz HALT AND CATCH FIRE.

Cantwell je kao kreator uspeo da od LaValleovog romana napravi jedno intenzivno iskustvo, da bude uspešno prenet u vizuelni medijum i na kraju, ono gde sve padne, mada ne preduboko jeste klimaks u finalnoj epizodi za koji sam očekivao da će biti snažniji.

No, ekipa koja je ovo radila, i ispred i iza kamere je veoma ozbiljna i drži visok nivo. Nisam gledao ranije sezone ove serije iako se odavno spremam i drago mi je da sam krenuo od ove sezone jer me je ohrabrila da krenem unazad.

PHYSICAL S01

Serija PHYSICAL Annie Weisman, u izvesnom smislu može da se podvede žanrovski u ono što je usavršio HALT AND CATCH FIRE. Reč je o seriji smeštenoj u epohu gde se fikcionalni likovi bave zasnivanjem neke stvarne oblasti, koja ima svoje poznate heroje. Tamo je to bila industrija računara u povoju, ovde je to aerobik.

PHYSICAL je priča o ženi koja je potekla iz problematičnog bogataškog doma, potom bila deo kontrakulture šezdesetih i sedamdesetih i sada je nezadovoljna domaćica sa nezavršenim fakultetom, udata za profesora klimave karijere koji još uvek pomalo krčmi staru slavu iz doba pobune za koju je veliko pitanje postoji li i dalje.

Trajno nesigurna u svoj izgled i bulimična zbog nepoverenja u svoje telo, junakinja otkriva aerobik, i u početku stidljivo jer je ta oblast tretirana kao nešto profanu u svetu njenog muža, počinje da shvata koliko bi takva aktivacija mogla bude proročka i naprosto uspešna.

Glavna junakinja je izuzetno odigrana u izvedbi Rose Byrne ali je zanimljivo i napisana, kao protagonistkinja koja u sebi nosi dosta toga antiherojskog, mračnog i korozivnog ali ipak uspeva da bude pokretač nekih promena i u svom životu i u svojoj okolini.

Craig Gillespie je vizuelno koncipirao seriju u svom maniru a ostali reditelji su nastavili da se igraju koloritom, epohom i campinessom početka osamdesetih u Kaliforniji.

Prva sezona se završava onda kada junakinja donosi svoju veliku odluku. Videćemo šta će se desiti dalje na putu do uspeha u kom je zatičemo na samom početku prve epizode.

NEW ZEALAND SPY S01

Novozelandska televizija je snimila šestodelnu parodiju filmova u tradiciji Jamesa Bonda, pre svega, ali i špijunskih serija šezdesetih, pod naslovom NEW ZEALAND SPY.

Seriju je kreirao glavni glumac, komičar Paul Williams. I serija ima dosta zanimljiv izgled sa evokacijom ne samo epohe sedamdesetih već i looka koji su imali tadašnji film i televizija. Isto tako, serija je umereno smešna, kad je reč o mom ukusu, i sve u svemu predstavlja jedan umeren uspeh, sa vrlo malom amplitudom između onoga što je u njoj dobro i onoga što nije, ali vrhunski dometi svega ovoga nisu naročito visoki. No, korektni su.

CREAMERIE S02

U drugoj sezoni, posle otkrića iz prve da muškarci nisu sasvim iščezli sa lica Zemlje, i serija gubi na svom high conceptu i postaje svojevrsni triler o pokušaju naših junakinja da pobede svet laži na kom se bazirala vlast u njihovom novonastalom svetu.

Nažalost, u tim okvirima, CREAMERIE nema puno da pruži i onda je nažalost iz onoga što je koncepcijski duhovita prešla na to da zavisi od gega do gega i to je u redu, ali premisu je potrošila krajem prve sezone i ovo je samo ceđenje suve drenovine, sa jednom briljantnom sekvencom u šest polučasovnih epizoda.