THE UNDECLARED WAR

Peter Kosminsky, prevashodno poznat kao dokumentarista, autorski je formulisao seriju THE UNDECLARED WAR smeštenu u blisku budućnost - 2024. godinu - i govori o mladoj Pakistanki koja se zapošljava u GCHQ, što je britanska NSA i postaje protagonistkinja cyber rata između Velike Britanije i Rusije.

Ova serija od šest epizoda mi je bila naročito zanimljiva zbog toga što obrađuje istu temu kao druga sezona DRŽAVNOG SLUŽBENIKA i bilo mi je važno da vidim kako je ista bezbednosna pretnja obrađena na drugom mestu koje važi za cutting edge. Obradovalo me je što srpska serija nema čega da se stidi, ako izuzmemo scene u kojima se u oniričkom maniru iskazuje sam proces hakovanja koje su zanimljive ali ne bi imale mesta u SLUŽBENIKU jer u njemu takvih detalja inače nema. Sve ostalo je predstavljeno na vrlo sličan, praktično isti način.

Uprkos tome što u seriji THE UNDECLARED WAR igraju i takve zvezde kao Simon Pegg i Mark Rylance koje su crossoverovale u Holivud, ona je izvedena na vintage britanski način, pedantno i kamerno, i veoma vešto, sa jednom celom epizodom koja je odigrana na ruskom što osvežava seriju i predstavlja neočekivan i verovatno highpoint celog ostvarenja.

Sezona se završava krajem koji nije cliffhanger u klasičnom smislu ali jeste otvoren, ne donosi jasnu pobedu protagonista, strepnja je veća od nade.

Seriju je u Britaniji emitovao Channel 4 a u Americi je stramuje Peacock i rekao bih da je uvaženija u SAD nego u domovini, kad je reč o kritici.

ANIMAL KINGDOM S06

Šesta sezona serije ANIMAL KINGDOM označila je kraj jedne od meni lično najdražih i ponajboljih serija koje sam ikada gledao.

Od samog početka sam bio predisponiran da se jako vežem za ovu seriju jer - ako moramo već da je smestimo u neki referentni okvir - ona je spoj mog najdražeg filma POINT BREAK sa SHAMELESSom, recimo, a možda ne ni samo tako jer obe dolaze od istog producenta Johna Wellsa.

Na mreži TNT, Wells je kao iskusni velikan network televizije, napravio prvoklasnu kablovsku seriju koja je u svakom pogledu mogla konkurisati bilo kom Peak TVu, pa ne treba da čudi što je njen kreator Jonathan Lisco danas baš deo toga sa serijom YELLOWJACKETS.

ANIMAL KINGDOM je rimejk istoimenog australijskog filma od kog uzima izvorni koncept - priču o bandi sinova na čijem čelu je beskrupulozni matrijarh. Ali, Michodov film ipak ostaje u senci ovog televizijskog ostvarenja i verujem da će vremenom i ostati poznat samo kao IP koji je eto nadahnuo njen nastanak.

U šestoj sezoni, Wells najveći deo posla daje Mattu Kesteru. Kroz seriju vodeće uloge su imali razni scenaristi koji su potom radili veće zadatke na ozbiljnim projektima. Kroz nju su prošli Etan Frankel, koji je posle imao nekoliko neusvojenih pilota na kojima je trebalo da bude glavni - ali i minuli rad na FRIDAY NIGHT LIGHTS, zatim Eliza Clark koja je prošle sezone imala sjajnu ali ukinutu seriju Y: THE LAST MAN po Vaughanovom stripu, a sada je tu Kester kog čeka nova Wellsova produkcija za HBO Max.

Dominantan rediteljski rukopis u šestoj sezoni pripada Nicku Copusu,  s tim što je završnu jednočasovnu epizodu, kao i inače kad je reč o finalima sezone za sebe zadržao John Wells.

ANIMAL KINGDOM je serija iz koje se može jako mnogo naučitti u pogledu scenaristike. Za početak, Wells je veteran i majstor network televizije. Dakle, on je već doktorirao neke bitne televizijske trope, dirljive rastanke sa nosećim likovima, opstanak serije posle odlaska glavnog lika itd. 

ANIMAL KINGDOM je ima dva krupna rastanka - posle prve dve sezone sa glavnim muškim likom kog je igrao Scott Speedman, i posle prve četiri sa temeljnim ženskim likom oko kog je izgrađena cela priča koju je igrala Ellen Barkin.

Ta dva rastanka su moćno izvedena u seriji, i pripovedački i vizuelno - ali iznad svega - u oba slučaja je serija postajala intrigantnija, i sada posle šest sezona imam utisak kao da sam gledao jedan veliki film u kom se sve vreme razvijala priča kako bi dobila baš ovakav ishod.

Znamo da je serija odobravana iz sezone u sezonu, nije imala tu privilegiju da ima naručeno šest sezona unapred, ali ostavlja utisak kao da je od početka mapirana da ima 75 epizoda.

Ako imamo u vidu da od šest sezona - u čak dve - u trećini svog trajanja, serija nema glavnu junakinju u kanonskoj formi u pogledu uzrasta - a i dalje funkcioniše, to je sve izuzetan podvig.

Završna sezona može biti fino moderno predavanje koje će gledaocu/ učeniku preneti koncepte hibrisa i hamartije te otvoriti niz tema za razgovor. Pored antičke dimenzije, serija ovde dobija i izraženu psihoanalitičku, naročito psihodramsku dimenziju jer junaci u raznim vremenima iznova odigravaju traumatske događaje koji se nalaze u jezgru nesreće ove porodice.

Kester donosi karakterističan rukopis, iako sezona ima svoj arc raspoređen u 13 epizoda, formalno svaka od njih ima jasnu zaokruženost, i dramski i vizuelno, i to je zaista izuzetan primer kako se formatira epizoda.

Onirički momenti su se javljali u ovoj seriji i ranije, ali u ovoj sezoni dobijaju jednu eskalaciju jer izuzetno dramski utiču, i to je takođe izuzetno vešto izvedeno. Na neki način, može se reći da u završnici, kada bi serija po pravilu ulazila u dekadenciju zapravo dostigla svoj kreativni zenit - praktično opet prilazeći svemu filmski, dakle uz svest da je reč o celini i da se ne radi parcijalno, kao neki posao koji se ima zaključiti.

Šesta sezona je produkciono imala tu olakšicu što je snimana sa svešću da je poslednja, i onda se mogla izvesti sa takvim završetkom, međutim, build up iz ranijih sezona se nije mogao baš tako anticipirati, dakle zanimljivo je bilo pitanje da li su autori od starta imali jasno definisan kill switch koji će aktivirati kada za to dođe vreme.

Ali, ANIMAL KINGDOM i jeste takva serija - u osnovi vrlo jasna i konkretna, kako i očekujemo od Wellsa i Amerikanaca, a opet neprekidno otvorena za diskusiju.

U svakom slučaju, Wells je održao još jedan uspešan šestogodišnji kurs, i dao nam dobre đake.

VOTA JUAN

VOTA JUAN je prva sezona serije o Juanu Carrascu, tupavom i pokvarenom španskom ministru poljoprivrede koji želi da ostvari enorman politički uspon. Kasnije sezone se zovu VAMOS JUAN i VENGA JUAN a na engleskom se svaka zove VOTE FOR JUAN.

Poseban kuriozitet je da seriju potpisuje španski TNT.

VOTA JUAN je jednostavna i duhovita serija, u formi sitkoma, ali snimana filmski, sa Javierom Camarom u glavnoj ulozi kao cringe-inducing ministrom. 

Humor je moderan, sa dosta awkward momenata, ali je recimo veoma blizak i našem podneblju jer Španci imaju tu sličnu vatrenost, vezanost za porodicu i nestabilan politički milje u kom se ne računa na demokratiju koja ozbiljno funkcioniše.

Ovo nije novi THICK OF IT ili VEEP ali je sasvim solidna politička komedija koja lako crossoveruje i do publike koja nije previše zainteresovana za politiku.

JOE PICKETT S01

C.J. Box ima dosta uspeha poslednjih sezona sa serijom BIG SKY koju po njegovoj prozi producira David E. Kelley. Ta serija mi je u prvoj epizodi delovala odbojno. Nije mi se dopao njen setting, nije mi se dopao njen ton, glumačka podela mi je bila odbojna.

Prošle sezone Braća Dowdle su u Paramountovoj produkciji uradila seriju JOE PICKETT, ponovo po C.J. Boxovim romanima, i ona na kraju nije otišla na Paramount + već je kupljena za Spectrum. Naručena je i druga sezona ali je u međuvremenu Spectrum prestao da naručuje igrani program pa ne znam šta će se desiti sa serijom, ali slične stvari su se dešavale ranije, kada je izbila pandemija, velike mreže su u očaju uzele spin-off seriju BAD BOYSa sa Spectruma koju inače svojevremeno nisu želele.

JOE PICKETT verovatno ne bi ni imao mesta na Paramount Plusu jer je sličan YELLOWSTONEu, s tim što je reč o čistom krimiću, a ne a o vestern sapunici koja je istovremeno i krimić.

Ovo je klasičniji krimić sa jednim slučajem koji se izučava u sezoni. Slično BIG SKYu kreće dosta rastreseno sa nejasnim tonalnim shiftovima između coenovske komedije i nekih malo više taylorsheridanovskih sfera, ali vremenom se profiliše jasnije ta krimi priča, i uprkos tome što nikada ne izlazi sasvim iz sfere naivnosti i aljkavosti postaje bolje kako odmiče.

Michael Dorman je sjajan glumac i on igra naslovnog junaka, lovočuvara koji je primoran da postane detektiv koji istražuje ubistva ljudi. I on seriji daje svakako jedan kvalitet koji nadilazi sam materijal.

Braća Dowdle su snažno vezala moju pažnju filmom NO ESCAPE i na televiziji su se odlično pokazali serijom WACO. Ovo je korak nazad za njih u svakom pogledu. Naročito jer pored njih dvojice epizode serije režira i jedan takav majstor kao Everardo Gout a ona nikako ne uspeva da se izdigne iznad jedne nemilosrdne prosečnosti i veoma tanke intrigantnosti.

Svakako da rad na seriji koja je obnovljena nije uzalud utrošen trud ali isto tako ono što smo dobili na ekranu nije ono što se očekuje od njihove sadašnje post-WACO reputacije.

CUATRO ESTACIONES EN LA HABANA

CUATRO ESTACIONES EN LA HABANA je špansko-kubanska televizijska serija u kojoj je ekranizovan kubanski pisac Leonardo Padura, poznat između ostalog i po svojoj seriji krimića o inspektoru Mario Condeu.

Pre nekoliko godina je Laguna izdala Padurin roman JESENJI PEJZAŽ i njegov osnovni kvalitet je bio u tome što pisac još uvek živi na Kubi a piše kritički o miljeu savremene Kube. Kao pisac koji se bavi i visokom književnošću i žanrom, sam Padura malo kombinuje svoje ambicije i postupke u romanu, pa u domenu krimića kao takvog nije preterano inventivan a sam lik detektiva Mario Condea je poprilično opšte mesto - on radi za policiju u Havani kao najlucidniji inspektor za ubistva, istovremeno je melanholičan, sklon čašici, lakoj ženi i pogrešnoj ljubavi a na sve to voli i da piše. Dakle, to je jedan kič prilično prevaziđen, ali dobro, Padura svakako nije tu da reformiše žanr. Njegova vrednost je u smeštanju tih manje-više klišetiziranih krimi-priča u kubanski milje, post-revolucionarne teme provejavaju kroz njih i u tom pogledu, nema sumnje da se on maksimalno oslanja na društvene okolnosti.

Kritičan je, prikazuje "novu klasu" koja se formirala uprkos egalitarizmu, prikazuje život ljudi sa margine - homoseksualaca i transvestita, krađe i korupciju unutar sistema i sl.

Sve to je opstalo u seriji i zato je ona pre svega vredna.

Kao ni Padurini romani, ni ona ne nudi neku novinu u pogledu forme ili žanra. Svaka epizoda traje sat i po i svaka je bazirana na jednom romanu. Prva je išla i u bioskope.

U tom smislu, ova serija podseća malo na Branaghovog WALLANDERa sa tim obrađivanjem romana u formi TV filma ali i serije istovremeno.

Reditelj Felix Viscarret koji ima iza sebe zanimljive zadatke sa španske televizije, koncentrisano i strpljivo režira seriju, naravno i on je svestan njene najveće vrednosti a to je sama Kuba, njen milje, njen izgled, ona kao društveni ali i fizički ambijent.

Gledalac ne mora biti preveliki poznavalac kubanske istorije da bi razumeo ovu seriju ali što se više razume više će uživati, to je sigurno.

Ono što je naravno specifično jeste pitanje kada se serija dešava pošto je na Kubi sve oronulo i zastarelo pa kao da je vreme stalo. Uniformisani policajci voze stare "lade" a oni u civilu "moskviče", dočim fatalna žena iz prve epizode ima "ševrolet" iz pedesetih. Znajući da Kuba danas ima svog mobilnog provajdera a da u seriji mobilnih nema, rekao bih da se dešava nešto pre sadašnjosti, premda mladi na nekoj žurci slušaju relativno savremenu muziku.

Moguće je da autori samo nisu želeli da zagade finu noir arhaiziranost miljea tako prozaičnim detaljima kao što su mobilni telefoni. Romani su svakako pisani od početka do kraja devedesetih kada mobilnih na Kubi nije bilo.

Ova serija od četiri televizijska filma bila je dostupna na Netflixu, više nije, pa se nadam da će se možda nekada pojaviti i kod nas na televiziji kao zanimljiv i solidno izveden kuriozitet.