HEIMBEBANE S02

Druga sezona serije HEIMEBANE donosi nove izazove za autsajdere iz Varga. Ovog puta to su izazovi uspeha, oličeni kroz neke sportske situacije kao što je poziv za reprezentaciju ali i neke vansportske kao što su pitanja novca koji kvari odnose u klubu.

Druga sezona donosi više melodramskih preokreta, zaoštrava odnose među junacia i u više navrata stavlja dojučerašnje saveznike na suprotne strane, ali i dalje na svu sreću nema jumping the shark momenata koji bi sve obezvredili.

U pogledu realizacije, druga sezona je zanimljivija i sirovija u scenama fudbala, i uprkos tome što se ne može reći da ih ima više nego u prvoj sezoni, ovde su one i kudikamo važnije.

Ipak, ključna drama se odvija van terena i tu se sve prelama. Nadam se da će ova serija nastaviti jer se nije ni približno potrošila.

HEIMEBANE S01

HEIMEBANE je norveška serija iz pera Johana Fastinga. Reč je o uspešnom derivatu FRIDAY NIGHT LIGHTS čija je protagonistkinja Helena Mikkelsen, šefica stručnog štaba muškog prvoligaša Varg u koji dolazi posle rukovođenja uspešnim ženskim klubom.

U maloj sredini u kojoj egzistira imaginarni klub Varg, nailazi na predrasude, zato što je žena i zato što deluje kao politički korektni stunt kojim uprava želi da se na neki način plasira u javnosti. Međutim, do kraja sezone Helena uspeva da se nametne i upravi i navijačima, pa i sportskoj javnosti u Norveškoj.

Ane Dahl Torp koju znamo kao vlasnicu restorana/ kolaboracionistkinju iz serije OKKUPERT igra Helenu Mikkelsen. Ovo ipak nije wish fullfillment priča kao što je recimo bio Foglmanov PITCH za Fox jer ovde imamo ipak neku istoriju žena koje su preuzimale kontrolu na muškim fudbalskim timovima i u profesionalnoj konkurenciji.

Štaviše, ove godine je norveški klub Sotra doveo dvadesešestogodišnju ženu za trenera i štampa je poredila njenu životnu priču upravo sa Helenom Mikkelsen.

John Carew koji je odveo Valarengu daleko u evropskim kupovima i potom ostvario ozbiljnu karijeru u Ligama Petice, igra Heleninog pomoćnika, isprva neprijatelja a potom prvog saradnika, igrača-menadžera Michaela Ellingsena. Carew se sada bavi glumom i ovo mu nije prva uloga. Svakako da se odlično snašao u liku koji mu biografski gledano odgovara.

Režija je sigurna. Scene fudbala su solidne, gluma i karakterne situacije su jasno postavljene i odlično odigrane. Ovo je Peak TV ali sa kapacitetom da komunicira sa najširom publikom.

THE UNDOING

THE UNDOING je HBO event seriija u kojoj je David E. Kelley pokušao da ponovi formulu BIG LITTLE LIES. Ovde Kelley adaptira roman Jean Kanff Korelitz, a rediteljka cele serije je Dankinja Susanne Bier.

Nisam čitao ni roman po kom je pravljen BIG LITTLE LIES ni ovaj po kom je snimljen THE UNDOING, oa ne znam koliko je koje delo imalo potencijala ali BIG LITTLE LIES je svakako bitno bolja serija.

S druge strane, THE UNDOING je serija koja ima mnogo konvencionalniju old school strukturu i po svom postupku maltene nije Peak TV, maltene i nije nešto za savremeni HBO.

Serija prosto nije toliko cutting edge, glumački ili rediteljski kao BIG LITTLE LIES niti je kao GOLIATH u toj meri džezerska, da bi ikala taj momenat iskoraka koji bi činio Peak TV.

Otud, ako je gledamo kao HBO seriju i očekujemo od nje da bude nešto što je “više od televizije”, ona to definitivno nije. A opet, ako uzmemo u obzir THE NIGHT OF koji takođe nije baš tako raskošan, a jeste percipiran kao HBO, onda bi bilo nepravdeno da tvrdimo da ova serija nije na tom nivou.

Kelley se vraća u sudnicu, mesto iz kog je pošao u profesionalni život. Nicole Kidman i Hugh Grant igraju bračni par koji e u sred gadnog slučaja ubistva za koje je osumnjičen muć, a ako on nije kriv onda bi istina mogla biti još strašnija,

Likovi nisu dovoljno snažni za identifikaciju, zaplet nije dovoljno loopy da se gleda bz nje. Ali, ukupno uzev, čak i ako ukalkulišemo “drvenu” režiju Susanne Bier, ovo je ipak jedna sasvim solidna mini-serija.

Od svih uključenih u nju smo možda očekivali višem ali oni su tolika klada sa nam ipak nisu pružili manje od jednog sasvm respektabilnog nivoa.

LOS FAVORITOS DE MIDAS

LOS FAVORITOS DE MIDAS je Netflix serija čiji je autor Mateo Gil, jedno od prvih pera španskog bioskopskog trilera. Do sada je na televiziji radio u formi TV filmova a ova šestodelna Netflix serija je njegov prvi televizijski rad u formi serije.

Bioskopski koren Gilovog rada se oseća u ovoj seriji i ona jeste kao šestosatni film sa vrlo jasnom naracijom koja se kreće od tačke do tačke, onako kako bi u filmu. Priča nema mnogo više tokova nego što bi imala u filmu ali su oni razvijeniji i digresviniji nego što bi u filmu bili.

Zašto ovo pišem? Pa, pre svega zato što ova serija deluje kao roman koji piše dramaturg, a u njima vrlo često osetimo kako pisac ne ume da iskoristi sve osobine koje nudi roman. Čini se da je to slučaj i kod Gila, da je on bioskopski pisac koji prosto nema osećaj za sve one mogućnosti koje mu daje serija.

Njegov izraz je funkcionalan i neumitno efikasan, i moram priznati da mi je to prijalo. Mateo Gil je i režirao celu ovu seriju, takođe u velikoj meri na “filmski” način.

Luis Tosar u glavnoj ulozi je takođe filmski glumac i on isto veoma zanimljivo izgleda sada u seriji kada ga gledamo u formatu u kome je duže na ekranu unutar jedne priče nego obično. Ono što je Tosar uspeo jeste da je uspeo da svoju filmsku glumu pomeri u pravcu malo više slowburny igre kakvu znamo iz serija. Ali i on u ovoj seriji ipak ima svoj filmski personality koji malo asocira na fllm LOS DESCONOCIDO.

Otud, ovo nije serija u formatu CASA DE PAPEL, ovo je nešto drugo, i kao takva meni je prijala. Ipak, isto tako, mogu da zamislim gledaoce kojima neće biti dovoljno narativno raskošna.