SNOWPIERCER S03

U seriji THE EXPANSE sam veoma uživao ali sam onda u jednom trenutku izgubio korak sa pričom, odnosno nisam uspevao da je pratim, ali sam i dalje uživao jer je serija bila dobro izvedena, glumljena, snimljena. I pratio sam je nadalje više kao jedan experience nego kao pripovedačku celinu. A onda sam izgubio korak sa emitovanjem i kako sam bio nesiguran u to kod koja sam epizode stao, pokušavao sam da to rekonstruišem čitajući sinopsise na IMDB. Međutim, tek tu sam shvatio koliko sam bio izgubio dodir sa pričom. Pamtio sam samo da sam stao tu negde kad pogine Thomas Jane na nekoj velikoj svemirskoj grdosiji.

U SNOWPIERCERu tokom treće sezone dolazi do sličnog rizika ali se srećom ta pretnja ne ostvari. Ovde su predispozicije za tako nešto još izraženije jer prostor klaustrofobičan, skučen, lokacije se prirodno stalno ponavljaju a ne postoji beskrajan broj situacija koje se u ovom konceptu mogu odigrati. No, i u momentima kada se izgubi praćenje priče, a to važi za par epizoda, serija je i dalje dobro glumljena, sa nekim maestralnim rediteljskim rešenjima, i nivoom egzekucije koji ne opada.

U trećoj sezoni pojavljuje se mogućnost da negde na Zemlji postoji topao prostor na kom je život možda moguć, i ekipa u vozu ulazi u dilemu da li da ode tamo ili ne. Leyton insistira na tome da se ide jer je imao snoviđenje da će pronaći živo drvo na toj lokaciji, ali da li je snoviđenje dovoljno da se cela kompozicija upusti u takvu avanturu sa neizvesnim ishodom?

Neke stvari iz druge sezone se na maestralan način u drugoj sezoni, i bez jefitinih dramaturških rešenja retconuju, mada se retcon ne oseća, sve deluje prirodno, i više je nama ta mehanika čitljiva nego što se to ističe kao neprirodan deo pripovedačkog tkiva.

U SNOWPIERCERu nezavisno od negaoveštaja života van voza, itekako ima života i u vozu. Kompozicija nastavlja dalje a četvrta sezona ja prirodan korak napred.

LA UNIDAD S01

Dani de la Torre i Alberto Marini kreirali su ambicioznu špansku seriju LA UNIDAD o antiterorističkoj jedinici koja se bavi borbom protiv islamističke pretnje. Dani de la Torre ju je snimio jako dobro, look je veoma polished, ima jako uspešnih scena, dizajn je besprekoran. Ali nažalost, priča je passe, klišetizirana, viđena već i u evropskim uslovima, i vrhunska realizacija žanrovskog specijaliste kakav je de la Torre svemu tome samo doprinosti tako što otkriva manjkavost priče i njenu suštinsku deplasiranost na današnjoj televizijskoj sceni.

Međutim, čak ni sama priča nije zapravo loša. Ona je samo daleko iza ovog žanrovskog i političkog trenutka. Ovih dana izašla je druga sezone. Videćemo šta nudi.

HISTORIAS PARA NO DORMIR

Amazon Prime je uradio novu obnovu serije Narcisa Ibaneza Serradora HISTORIAS PARA NO DORMIR. Neki od protagonista prvog oživljavanja od pre petnaestak godina su ponovo tu, poput Paca Plaze, što se mene tiče uz njega je zvučno ime, pa i najzvučnije Rodrigo Sorogoyen a tu su još i Rodrigo Cortes i Paula Ortiz.

LA BROMA Rodriga Cortesa je prva epizoda koja ima televizijsko trajanje i bazirana je na priči iz originalnog serijala. U suštini, ova dobro glumljena, vešto izvedena, tenzična i na kraju ipak prilično predvidiva priča rezultira veoma solidnim horor ugođajem koji se primarno oslanja na triler u strukturi a stvaru crpi iz reakcije whitle collar junaka na konsekvence zločina koji su izveli.

EL DOBLE Rodriga Sorogoyena je baziran na priči iz Serradorovog serijala i govori o klonovima koje ljudi u bliskoj budućnosti kupuju da bi vodili "dosadne" delove njihovih života. Muškarac i žena u klimavoj vezi kreću da se međusobno sumnjiče da neko od njih ima "dvojnika" i stvar tone u jednu dickovsku identitetsku upitanost. David Verdaguer i Vicky Luengo u glavnim ulogama su izuzetni a Sorogoyen nam vešto izvlači tlo pod nogama i namerno stvara utisak potpune entropije. Premisa dvojnika je arhetipska, sama tehnička odnosno žanrovska postavka je pulpy ali Sorogoyenova realizacija je svedene, elegantna i vrlo arty. Vicky Luengo ponovo briljira u glavnoj ulozi pod njegovim vođstvom i nastavlja niz uspeha posle ANTIDISTURBIOS. Ova epizoda ima već dugometražno trajanje pa sam bio na ivici da je tretiram kao film.

FREDDY Paca Plaze je baziran na Serradorovoj seriji ali je napravio inverziju. Govori o apokrifnoj priči o nastanku epizode na koju se oslanja i neuspešnom glumcu koji postiže uspeh kao trbuhozborac jer lutka kojom rukuje u stvari ima samosvest i uvodi ga u faustovski životni aranžman. Plaza se okreće giallo estetici, jako dobro se zabavlja i tehnički sve izvodi perfektno. Priča nikada ne dostiže Sorogoyenovu sofisticiranost ali u svojoj direktnosti istovremene žanrovske rekonstrukcije i parodije nudi dosta uživanja.

Paula Ortiz u završnoj epizodi ASFALTO, radi priču iz originalnog serijala u kojoj junak usled apsurdnih okolnosti tone u asfalt. Dani Rovira igra glavnu ulogu, i sve je solidno realizovano, premda Paula Ortiz ne uspeva da ode izvan plakatskog prvog značenjskog plana. Pitanje je da li se i moglo otići dalje od toga, ali se čini da ova epizoda ni ne traži odgovor na to pitanje.

Kao što je Paco Plaza pored favorita kakvi su Alex De La Iglesia ili Mateo Gil snimio najbolji film tokom prvog revivala pokazavši da iz senke mogu da iznenade autori od kojih se manje očekuje, tako u ovom sada revivalu, najbolja izdanja imaju reditelji s najvećom reputacijom.

GODFATHER OF HARLEM S02

U drugoj sezoni serije GODFATHER OF HARLEM u principu nije bilo potrebe za nekim posebnim intervencijama. Zadatak je bio samo da ekipa nastavi da radi ono što joj je već dobro išlo. I taj zadatak je ispunjen. Francuska veza sa kojom postoje problemi u prvoj sezoni, ovde dobija protagonizam pa se tako i čuveni korzikanski bos Jean Jehan kog je istorija kriminala zapamtila kao prefinjenog elegantnog maltene dendija dobija svoje mesto u imaginariju Bumpy Johnsona kao dobrodošlo pojačanje.

Jehan u pratnji ima svog saborca iz rata, podsaharskog Afrikanca koji na sličan način oseća okove rasizma kao i Bumpy i prepoznaje u načinu na koji Italijani tretiraju Johnsona sve one staklene i druge plafone sa kojima se suočava i on.

Melodramske linije iz prve sezone su uglavnom očuvane, i samo u jednoj, onoj koja je neki svoj prirodni kraj doživela smrću pevača Teddy Greenea, poprima elemente sapunice ali nikada ne iskoračuje iz osnovnog okvira.

Finale završne epizode kipti od dramske ironije, a istorijski relativno tačan odlazak Roberta Bonanna iz Njujorka je sjajno izveden u svakom smislu.

Druga sezona uspeva da ostane na nivou prve, i što je još važnije da se u ponavljanju najboljih figura ne istroši, kao i da nalazeći likove poput Jehana donese i nešto što nismo tako često viđali na ovaj način, iako Jehan jeste bio i lično inspiracija za Friedkinov FRENCH CONNECTION.

GODFATHER OF HARLEM S01

Chris Brancato je pisao film HOODLUM Billa Dukea o usponu Bumpyja Johnsona u njujorškom podzemlju kada se nametnuo kao prvi crni mafijaš sa kojim italijanski donovi moraju ozbiljno da računaju. Potom je kreirao seriju NARCOS da bi u saradnji sa Paulom Ecksteinom napravio GODFATHER OF HARLEM, vrativši se Bumpy Johnsonu, u periodu posle robije u Alcatrazu, a pre dešavanja kada je njegov naslednik pravio događaje o kojima je govorio film AMERICAN GANGSTER RIdleya Scotta.

Prvu epizodu serije režirao je John Ridley, što svemu daje klasu, slojevitost, socijalni komentar, i u kasnijim epizodama koje su radili drugi ljudi mahom Joe Chapelle, taj naboj iz prve se nije izgubio. GODFATHER OF HARLEM je prosto izvrsna serija, Forest Whitaker u njenom centru je pun harizme, topline, nesigurnosti i upornosti; Ilfenesh Hadera je otkrovenje kao Mayme Johnson, njegova supruga; a Antoinette Legacy-Crowe kao Elise njegova ćerka; dok su Vincent D'Onofrio kao Chin Gigante THE ODD FATHER i Giancarlo Esposito kao Senator Powell očekivano jako podrška uz Nigela Thatcha koji posle filma SELMA ponovo igra Malcolm Xa.

U GODFATHER OF HARLEM, Bumpy je okosnica, cinični dinamo slike jednog kraja i jedne epohe gde se dešava konvergencija podzemlja, političkog radikalizma, popularne kulture i vrtloženje pobune prema kojoj ni establišment više nije mogao ostati ravnodušan.

Stoga, ovo jeste od glave do pete gangsterska serija, ali je istovremeno i jedna evokacija epohe koja dosta slobode uzima u tretmanu ljudi i događaja - ali sa svim tim dramatizacijama, spojevima i prespajanja ostaje ubedljiva i istinita. Ova serija izgleda kao filmovi koje je inspirisala ta epoha, ima energiju i coolness SHAFTa u kom je Bumpy inspirisao lik Bumpy Jonasa i eleganciju FRENCH CONNECTION koji iz ovih događaja preuzima "marseljsku vezu" kao temu. Na neki način, ovde se kao referenca nameće Ernest Tidyman, i pitanje je da li se Brancato kao belac u afroameričkom miljeu može meriti sa njim. Ali eto, ima nekih asocijacija koje se moraju zabeležiti.

Seriju emituje Epix, snimio ju je ABC Signature, i hvala nebesima, ima stil u budžet premium cablera ali ni trunku pretencioznosti. Ne mogu reći po umešanim imenim, da me je uspeh ovog ostvarenja iznenadio, a naročito me nije iznenadio domet, ali ovo je možda najbolja nezapažena serija trenutno na televiziji.

1883

1883 Taylora Sheridana je prequel serije YELLOWSTONE i dešava se u periodu kada porodica Dutton ide prema Montani. U osnovi reč je o vesternu sa elementima istoricističkog peistupa i velikim fokusom na nešto o čemu klasični vestern ne razmišlja previše, a to je logistika naseljavanja Zapada. Dok su se vesterni mnogo više bavili teškoćama života na Divljem Zapadu kada je doseljavanje već završeno, sa okršajima doseljenika i Indijanaca ili razbojnika, malo njih se bavilo samom seobom, iako su neki vrlo bitni vesterni govorili o putovanju ili selidbi manjih grupa ljudi.

1883 prikazuje put Duttonovih do Montane sa grupom srednjeevropskih doseljenika koji apsolutno nisu dorasli izazovima takvog putovanja i onome što ih na njemu očekuje. Dok su opasnosti putovanja prikazane realistički, odnosi među likovima i obračuni sa bandama dati su više u duhu klasične holivudske melodrame i vesterna, ali taj melodramski eksces ne remeti mnogo ovaj naglašenije istorijski segment.

U tom pogledu 1883 dobro komodifikuje jedan poznat ali ne toliko eksploatisan segment života da Divljem Zapadu i postavlja neke temeljne konflikte koji će se neprestano reprodukovati u odnosima Duttonovih sa prirodom i društvom oko njih.

Tom Hanks i Billy Bob Thornton pojavljuju se u upečatljivim cameo rolama, a par kantri zvezda Tim McGraw i Faith Hill igraju Duttonove pretke dočim devojčica iz RUN HIDE FIGHT igra njihovu vatrenu ćerku Else, pravu vestern heroinu što svemu daje jednu lepu based komponentu.

1883 se razlikuje od YELLOWSTONEa utoliko što ima čistiju i svedeniju melodramu bez mnogo sapunskog ekscesa, mada i ovde ima mehurića i zapenuštavanja.

Ben Richardson ponovo uživa u preriji a to onda prenosi i na nas kao publiku.

Ova serija je postigla zaslužen uspeh a može se pratiti i bez predznanja o YELLOWSTONEu.

THE IPCRESS FILE

Len Deighton je razočaran radom na ekranizaciji Bonda osmislio svog junaka - Harry Palmera i na osnovu njega snimljene su tri ekranizacije po romanima i još dve samo sa likovima, a igrao ga je Michael Caine. Tri snimljena filma su bili zanimljivi, ukrštali su angry young man poetiku sa bondastim likom, Caine ga je sjajno igrao a BILLION DOLLAR BRAIN ostaje jedan od najekstravagantnijih špijunskih filmova i verovatno najbliže onome kako bi Kusturica snimio takav film, premda se on u tome delimično okušao kasnije u filmu i seriji NA MLEČNOM PUTU.

U novoj ITV ekranizaciji od šest epizoda, scenarista John Hodge umnogome adaptira izvorni materijal, a reditelj James Watkins pomalo čak u maniru THE MAN FROM UNCLE tretira Palmera u izvornoj epohi. Glumačka igra Joe Colea asocira na Cainea, kao i dizajn njegovog lika. Direktor fotografije Tim Maurice-Jones doprinosi utisku visoke estetizacije, i stilizovanog pristupa epohi koji se češće sreće na filmu nego na televiziji.

Lucy Boynton evocira uspomene na britanske dive televizijskog špijunca šezdesetih. Tom Hollander se u jednom trenutku nađe u sličnoj situaciji kao u seriji CAMBRIDGE SPIES ali sada nudi potpuno drugu vrstu glume, i odlično se nosi sa ulaskom u Move godine.

U seriji su veoma efektno iskorišćene hrvatske lokacije i poneki glumac.

Nadam se da će svi romani o Palmeru ovog puta biti iznova ekranizovani, pošto je ova prva serija izuzetno uspela i Joe Cole je veoma zanimljiv kao Caineov naslednik.

YELLOWSTONE S02

Druga sezona YELLOWSTONEa već dovodi do faze u kojoj negativac iz prve sezone kog igra Danny Huston postaje saradnik porodice Dutton, kada sve njih zajedno ugroze pravi protivnici - pokvareni kauboji koji imaju beskrupuloznost kapitalista i čvrstinu kauboja. Obračun ide daleko. Serija obiluje nasiljem, pretnjama, javljaju se plaćene ubice, belačka militia koja radi za krimi-kauboje, sapunica se peni ali je akcija krvava i besprekorna. Svakako da se one slabije stvari iz prve sezone šire i postaju dominantne, ali šta sad. Znali smo šta nas čeka.

BLOK 27

BLOK 27 je serija koju su režirali Momir Milošević i Milica Tomović, dva najperspektivnija mlada imena na našoj sceni. Samim tim moja očekivanja su bila enormno velika. Od ove serije sam očekivao da će biti njihov ulazak u mejnstrim, u kom Momir još uvek nije bio a Milica već i jeste jer joj je film KELTI bio na Berlinalu.

Bilo bi nepravedno reći da se u ovoj seriji nema šta videti. Novobeogradske lokacije su sjajno odabrane. Fotografija Igora Marovića ima film look i razlikuje se od glossy fotke iz CRNE SVADBE donoseći nešto novo i grungy. 

Ali, scenario koji preuzima ideju romana PEŠČANA HRONIKA koji preuzima - i to svesno - koncept od Stephena Kinga, a King iz folklornog horora pored toga što nije originalan, a nije ni arhetipski pa da kažemo nije to PEŠČANA HRONIKA već ZIDANJE SKADRA, već je to jedna stagnantna salata od scena koja na kraju može od polovine prve epizode da ne postoji više i da se onda dese peta i šesta.

Nije ovo problem ni razvučenosti, ni nedovoljnog broja dešavanja. Ovo je scenario u kom se ne dešava ništa a i ono što se desi je uglavnom višak, a ono što nije višak je glupo.

Kada se na sve to doda gluma mladih junaka naturščika koja je slaba, koji se vizuelno slabo razlikuju, svi izgledaju isto i pritom ne umeju da govore do tačke da je seriju jedva moguće gledati u emitovanju jer ako želite da čujete repliku morate da je vratite. A kad je vratite to je nešto uglavnom bezveze.

Naravno, serija je naišla na backlash da je ovo nešto najgore snimljeno. Rekao bih da su je i producenti dumpovali jer umesto da podrže mlade autore oni ih prosto prepuštaju sudbini. BLOK 27 nije nešto najgore snimljeno jer se kod nas snima MOČVARA, ali da je loše - loše je. I svakako nije pravi način za ove mlade ljudu da uđu u lukrativni ali sada već i umetnički izazovni svet serija. No, uprkos svemu, ova serija koliko god da je jeziva u nekim bitnim aspektima, nije nešto posle čega ne bih voleo da vidim neki njihov sledeći projekat.

YELLOWSTONE S01

YELLOWSTONE je serija kojom je Taylor Sheridan započeo svoj tzv. Sheridan-Verse na mreži Paramount + i njome privukao publiku iz Heartlanda i pružio joj ono čega više nema u ovim Woke danima, a to je priča o rančerima iz Montane koji žive po svojim pravilima i sukobe sa lokalnom vlašću, indijanskim rezervatom i japijima koji žele da postanu kauboji rešavaju uzimajući stvari u svoje ruke.

Serija je vestern ali je smeštena u moderan ambijent, junaci najviše vole da žive u dodiru s prirodom ali koriste mobilne telefone i veća prostranstva savladavaju helikopoterom. Odnosi među porodicom Dutton koja je u centru priče dovode do toga da se sapunica vrlo brzo zapenuša.

YELLOWSTONE nije vrhunski sofisticirani heartland soap kao što je bio FRIDAY NIGHT LIGHTS jer se u njemu ipak vidi da je sapunica i likovi su skloni tome da naprave nešto neuverljivo ne bi li se situacija intenzivirala. Isto tako, iako kontinuitet likova postoji jer ovo nije telenovela, ipak su skloniji da oproste ili zaborave neke ranije događaje ako to odgovara autorima.

Taylor Sheridan je režirao najveći deo prve sezone, sa vibrantnom, veoma raskošnom fotografijom Bena Richardsona, svog stalnog saradnika, čiji osećaj sa prirodu, ali i pokret i akciju, on vrhunski koristi u svom rediteljskom ali i scenarističkom-producentskom opusu. Ben Richardson je integralni deo Sheridanove poetike, isto koliko i njegovi likovi sa sentencioznim promišljanjima i atraktivnim ponašanjem.

YELLOWSTONE nije mnogo kaloričan, ali pakovan je da bude neodoljiv.