PENNYWORTH S03

U trećoj sezoni, produkcioni dizajn serije PENNYWORTH postaje raskošniji. Sada tu imamo i neke objekte koji evociraju sećanje na scenografije Kena Adama, a pojavljuju se i prvi superheroji u formi mehanički "prerađenih" ljudi i prikazani su u maniru steampunk groteske. Scene opšteg građanskog rata u Britaniji su vrlo evokativno izvedene, i sezona deluje raskošnije od prve.

U trećoj sezoni, priča se dešava u već dobrano alternativnoj istoriji gde je Anne kraljica Velike Britanije a Pakistanac je premijer (što se i obistinilo tokom emitovanja) a u pacifikovanom društvu posle poraza fašista sve je više i više ljudi deformisanih, i na neki način "unapređenih" uticajem štetnih zračenja ali i bizarnih naučnih eksperimenata.

Heller odlazi još dalje u otvorene reference. Detalji kao što su maske Guya Fawkesa imaju prominentnu ulogu a epizoda "Don't Push It" o tajnom zatvoru u Škotskoj deluje kao nešto iz Morrisonovog stripa i može stati uz rame za Ant Farmom iz Doom Patrola.

Dok u prve dve sezone imamo dosta muzike šezdesetih i upečatljivu temu seriju koja ima funkciju starinskih Bond-melodija, u trećoj muzika ima veoma značajnu ulogu pa je serija rezultirala i jednom upečatljivom pop-pesmom koja ima funkciju u zapletu i time kompletirala prostor na kom se serija izražava.

Svakako da je ovo jedan od retkih slučajeva - mada znamo da ih je bilo - kada bi serija mogla iznedriti zanimljiv DC strip. Jedanaesta sezona Smallvillea urađena je u formi stripa i lako mogu da zamislim eventualnu četvrtu sezonu Pennywortha u istoj formi ako ne bude odobrena.

A da li će biti?

Pennyworth je deo ponude HBO Maxa, a sudbinu serija tamo je teže predvideti nego istoriju u scenarijima Bruna Hellera. Nadam se četvrtoj sezoni. Ipak,i u slučaju da do nje ne dođe, a ne bude ni stripa, ostaje nam trideset epizoda serije koja je rasla iz sezone u sezonu i dala jedan zanimljiv mini-kanon bitnog DCjevog sporednjaka, usput oživljavajući britansku televizijsku tradiciju i pop kulturu uopšte i primenjujući je na stripski izvornik.

THE BOYS S03

Treća sezona serije THE BOYS stavlja akcenat na temu sećanja i prezentacije prošlosti. Uronjene su sve epizode u medije, od prve do ovih u trećoj sezoni, međutim sada imamo fazu post-crisis eventa, kada su se naizgled svi krupni događaji već desili i kada je pokušaj da se medijska slika ispravi podjednako važan kao i sama borba koju vode superheroji.

Otud u ovoj sezoni imamo filmove o superherojima u kojima glume oni sami, njihova cancelovanja i strahovanja od istog i naravno jednu uvreženu sliku - to je ona o Homelanderovom prethodniku Soldier Boyu koja se mora srušiti da bi se došlo do istine - on nije mrtav već su ga pre četrdesetak godina zarobili Sovjeti i drže ga dan-danas u Rusiji,

Billy Butcher deluje kao da je već prešao sve granice ali u novoj sezoni, odrađuje svoj Extremis - uzima privremeni V-compound i dobija kratkotrajne supermoći što njemu i Hughieju razara i telo i duh, etički kompromitujući njihovu borbu.

Serija je u svim ostalim segmentima na nivou prethodnih, i samo je pitanje ukusa i ličnog interesovanja koja bi se pre mogla izdvojiti kao "bolja". Meni je druga najdraža jer mi se dopalo kako je kroz lik Stormfront kanalisan aktuelni problem, ali toga na druge načine ne manjka ni u trećoj sezoni.

Serija i dalje u pogledu estetizacije i inscenacije izgleda briljantno, i još uvek je teško ne ukalkulisati se kada se razgovara o stripovima na filmu. 

Ipak, najbitnije je da Kripke i momčadija i dalje nisu potonuli u Ennisov larpulartizam. Preterivanje se ne izbegava, ali nikada ne postaje samo sebi svrha.

LE BUREAU DES LEGENDES S03

U trećoj sezoni, Malotru prolazi Čističište zbog svoje izdaje, u direktnom produžetku finiša druge sezone. Monica ispituje granice svoje izdržljivosti i pitanja da li je one hit wonder. Nadia El Mansour ispituje koje sve mogućnosti nude Pariz i Francuska. U izvesnom smislu možemo reći da je treća sezona praktično produžetak tema i problema iz prve dve, i da u svoje slučajeve unosi vrlo malo novog. U tom pogledu gradi se jedna vrsta meta-kontiniteta koji serija ni ne pokušava da zaobiđe - rečju može da se gleda ako je publika skoro gledala i jako dobro zapamtirla prethodne događaje iz LE BUREAU DES LEGENDES.

Kada imamo u vidu sam princip prudužetka ranijih sezona, bitno je naglasiti da iako ova sezona ne uvodi nijedan bitan novi slučaj, iako novi zadatak formalno postoji, ona jeste zaokružena, kalorična i sa možda dve epizode od deset koje malo padaju ispod nivoa stoji kao veoma respektabilan televizijski rad.

LE BUREAU DES LEGENDES S02

Druga sezona LE BUREAU DES LEGENDES nadovezuje se na prethodnu. Deo slučajeva su isti i "pripremljeni" u prvoj sezoni ne bi li se razvili u drugoj, kao što je agent Phenomene u Teheranu, deo slučajeva se nastavlja direktno iz prve sezone kao Nadia El Mansour, a deo su i potpuno nove okolnosti.

Osnovno obeležje druge sezone je tema tajnovitosti i Malotruov odlazak u potpunu rogue teritoriju, kada kreće da kao odmetnik  iznuđeno radi kao dvostruki agent ali i da svojom operativnom genijalnošću izuzetno pomaže DGSEu.

Kao i Jack Bauer i većina najpoznatijih filmskih policajaca, i Malotru najbolje radi kad je suspendovan.

Rochant i ekipa ovde dolaze na osetljivu, klizavu teritoriju, i uprkos nekim "malim faulovima" uspevaju da se iz svega toga izvuku. Kao ipak Evropljani i Francuzi, ne mogu da odole svom tipu melodrame, ali sve to se da pokriti zanimljivim uvidom u arapski svet, u persijsku hijerarhiju i konačno dobrom intrigom.

DARK BLUE S01

DARK BLUE je rutinska policijska serija kanala TNT koju su kreirali Danny Cannon i Doug Jung, a producirao je Jerry Bruckheimer. Ono što je izdvaja jesu glumci. Glavne uloge igraju Dylan McDermott. Logan Marshall Green i Omari Hardwich a ima dobrih faca u case of the week epizodama kao što je recimo Michael Biehn.

U suštini reč je o rutinskom proceduralu o jedinici policajaca koji se ubacuju undercover. Pošto se serija bazira na network principu gde imamo case of the week strukturu, u tim infiltracijama nema puno nijansiranja i psiholoških igara i dileme pred kojima se junaci nalaze kreću se u domenu opštih mesta.

Međutim, iako je sve što ovde vidimo formula, glumci su odlični, realizacija je rutinska ali sigurna i kao kad radi Danny Cannon, na jednom profesionalnom nivou čoveka koji je umnogome i definisao look savremenog procedurala radeći seriju CSI i postavljajući je.

To ipak ne znači da DARK BLUE ima nekog potencijala za gledaoce koji nisu fanovi ovih glumaca ili kompletisti kad je reč o žanru.