TOKYO VICE

Michael Mann je pre tačno deset godina imao seriju LUCK za HBO. Bazirana na idejama i životnom iskustvu Davida Milcha kome je klađenje na konje bilo veliki životni porok, ova izuzetno tenzična i kriptična serija u kojoj je Mann svoje tadašnje narativne tehnike doveo do ekstrema, odobrena je za drugu sezonu u sred emitovanja prve, uprkos veoma teškom snimanju i slabom prijemu kod publike.

HBO je tada sebi mogao da dozvoli odobravanje druge sezone čak i za seriju koja nije dobro prošla, ukoliko bi oni sami procenili da je vredna pažnje, a LUCK je svakako bio takav. Ipak, neke smene u HBOu dovele su do toga da je druga sezona ipak otkazana, zvanično zbog toga što je na snimanju stradalo puno trkačkih konja. A gledaoci su ostali sa prvom sezonom u kojoj nije kompletiran story arc.

LUCK je bio serija prepuna simbolike, i ličnih opsesija i za Manna i za Milcha, počev od Dustina Hoffmana u glavnoj ulozi starog kriminalca koji izlazi iz zatvora čime se direktno nadovezuje na STRAIGHT TIME Ulua Grosbarda u kom Dustin igra glavnu ulogu a Mann je radio kao nepotpisan scenarista ali je doživeo formativno iskustvo jer tada upoznaje Edwarda Bunkera koji je kasnije imao ključnu ulogu u formiranju njegove poetike.

HBO publiku jesu činili sladokusci ali ne baš toliki, tako da je LUCK bio serija iz vremena kada je svaki gledalac HBO gledao svaku seriju nezavisno od žanra jer je HBO bio više od televzije, ali ako je mogao neku da preskoči, bio je to LUCK.

HBO Max je proizveo seriju TOKYO VICE, ekranizaciju dokumentarne knjige Jakea Adelsteina o tome kako je to biti novinar crne hronike u Tokiju. Knjiga se dosta razlikuje od serije, mada se naravno osnovni događaji prepoznaju, no fikcionalizacija je sveobuhvatna pre svega na nivou strukture.

TOKYO VICE je u suštini romantični krimić o dvoje stranaca u Tokiju, koji misle da se mogu snaći u drugačijem svetu dalekoistočne metropole ali onda ulaze u njen najfetišističkiji segment a to su zelenaši i jakuze koji i dalje pored kriminala praktikuju rituale i razne druge psihološke igre.

Protagonisti su Jake kao novinar-početnik i mlada žena koja je napustila mormonsku misiju i postala hostesa u klubu, osavremenjena gejša, sa ambicijom da pokrene svoj klub.

Svako od njih nije do kraja svestan s kim se uhvatio u koštac, uprkos tome što su ubeđeni da imaju sve pod kontrolom. Ipak, isto tako je i jakuzama, kod kojih jedan šef stari a drugi umire od neizlečive bolesti taman kad bi trebalo da uspostavi dominaciju.

TOKYO VICE je potpuno drugačiji od LUCK. Michael Mann je nadahnut u prvoj epizodi u kojoj nas uvodi u Tokio, ali priča je ovog puta savršeno razumljiva na svakom koraku. Nema kriptičnosti, nema ubacivanja gledalaca u sred situacije u kojoj treba da se snađe zajedno sa junakom, i u tom pogledu TOKYO VICE je uspela da komunicira i sa Mannovom i sa laičkom publikom.

Međutim, odlaganje snimanja zbog Covida, odlazak glavnog reditelja Destina Crettona na druge projekta i polu-cancelovanje Ansela Elgorta zbog seksualnih skandala učinili su TOKYO VICE logističkim paklom te ćemo videti da li će HBO Max da je obnovi za drugu sezonu. 

Isto kao u slučaju LUCKa, TOKYO VICE u prvoj sezoni dovodi priču do primirja ali je ne rešava u potpunosti. Ako imamo u vidu da je Adelstein prvobitno adaptiran za film, i to u režiji Anthonyja Mandlera čiji redovni klijent za spotove Weeknd baš ovih dana ima svoje nevolje sa HBO serijom, jasno je da postoji i reducirana verzija pristupa ovoj knjizi. Ipak, način na koji je kraj otvoren, može biti tumačen ili kao veoma poetičan prikaz života podzemlja koji traje i dalje ili kao potencijalni cliffhanger za novu sezonu.

Srećom, kako rekoh prijem ovog puta nije sporan. TOKYO VICE je ujedinio publiku i kritiku i HBO Maxu je doneo seriju koja ima integritet starog HBOa iako je jasnija njena mejnstrim inklinacija.

Mann je - pre nego što će HBO serija WIRE ozvaničiti pojam televizijskog romana - izgradio tu formu u seriji CRIME STORY. I u izvesnom smislu on se vraća tom okviru i u TOKYO VICE, premda bi naslov sugerisao kopču sa njegovim tehnički daleko najznačajnijim doprinosom istoriji televizije. Ipak, strukturalno gledano, ovde nema osećaja jedne generalne zaokruženosti na nivou pojedinačne epizode, bilo u formi malog slučaja koji se rešava uprkos sa celosezonskim, bilo u formi neke životne etape koja se započinje i završava tokom epizode.

Možda je u strukturalnom pogledu najbolja referenca serija HIGHTOWN, sa kojom čak i tematski ima izvesnih sličnosti.

Ono što je postavljeno u ovoj prvoj sezoni svakako jeste temelj za jednu održivu seriju od više sezona čiji će ključni izazovi nastupiti u kasnijoj fazi razvoja kada se neki konflikti neumitno budu razrešavali i kada bude pravljena tranzicija na neke nove. U tom pogledu ni sama Adelsteinova knjiga neće biti od pomoći, pred tim problemom.

Mann svakako nije ključni kreativac u ovoj seriji, i ako posmatramo njegov track record, on je u najsličnijim serijama ovoj, kao što su CRIME STORY i LUCK imao iskustvo dve sezone i kanselovanja posle prve. On naravno ima i iskustvo MIAMI VICE od više sezona ali to je bila case of the week serija. U tom pogledu, TOKYO VICE i deluje mannovski jer je jasno da se dve sezone naziru ali da sve dalje nosi ozbiljne, iako ne nerešive izazove.

Videćemo da li će HIGHTOWN u trećoj sezoni ponuditi neko rešenje koje će moći da se primeni na TOKYO VICE.

U prvoj sezoni ono što je izvedeno jeste transformacija junaka iz stranaca u "odomaćene" protagoniste tokijske poročne scene. Ipak, krupna zaključenja se u ovoj sezoni samo nagoveštavaju.

WeCRASHED

WeCRASHED je limited serija od osam epizoda o imperiji WeWork koju su izgradili Adam Neumann i Rebekah Paltrow, i ko zna koliko su još mogli vladati njome da nisu postali high on their own supply.

Dok je veoma slična serija SUPER PUMPED bila priča o Travisu Kalinicku koji je napravio Uber, prepoznavši dobru ideju i boreći se za nju svim dozvoljenim i mnogim nedozvoljenim sredstvima, i na kraju krajeva ipak priča o jednom sposobnom poslovnom čoveku koji je vremenom zaboravio na etiku i ljude koji ga okružuju u potrazi za profitom, onda je WeCRASHED nešto drugo - Adam Neumann nije prevarant u užem smislu, on je opsenar i uspeo je da izgradi brend i mit oko proizvoda koji je već postojao a to je shared working space.

Ako je Uber bio kapitalistička priča o trenutku kada kapital želi da se oslobodi stega regulacije i diktira sve, onda je WeWork priča o mistifikaciji koja radnom mestu kao fizičkom prostoru daje neku posebnu auru, i frictionless kapitalizmu koji postaje toliko frictionless da na kraju više nije ni kapitalizam već jedna čista fantazija. Neumannovi su svoj uspon doživeli gradeći tu fantaziju kod drugih a pad kada su i sami u nju poverovali.

Jared Leto nije glumac kog volim da vidim, i znajući ga iz dokumentarnog filma Neumann svakako nije bio tako izafektiran kako ga ovaj oskarovac igra, ali ne mogu reći da tokom serije nisam uspeo da razvijem neku emociju prema njemu. Pre svega zahvaljujući tome kako Adama Neumanna igra Anne Hathaway u ulozi njegove supruge koja je maestralno i nudi ne samo emotivno već i intelektualno jezgro filma.

Snažna ljubavna priča je okosnica ove priče o propasti korporacije, i život Neumannovih je tome dao prostora, i Requa i Ficarra uprkos relativnoj jednoličnosti načina kako se savladavaju prepreke u prvoj polovini serije, gde su recimo WeCRASHED i SUPER PUMPED veoma slični, kasnije uspeva da izgradi nešto svoje jer iskoračuje iz njihovog funky businessa u njihove funky živote čije se frustracije potom prelivaju nazad u posao.

Xavier Grobet, redovni saradnik Reque i Ficarre u svim epizodama drži visok nivo estetizacije, glumačka podela je na izuzetno visokom nivou i srećemo razna veoma draga lica. WeCRASHED je napravljen sa strpljenjem i veštinom dela koje ostaje na duže staze a posebno je zanimljivo da je ova priča o start upu snimljena za Apple + od svih mogućih mreža.

No, kako je Apple definisao da pored isplativosti jako vodi računa i o kvalitetu onoga što snima, WeCRASHED će im po svakom kriterijumu ostati flagship serija u godinama koje dolaze.

OPERACION MAREA NEGRA

Patxi Amezcua i Natxo Lopez napisali su seriju OPERACION MAREA NEGRA koju je rediteljski vodio španski žanrovski specijalista Daniel Calparsoro. Na kraju svake epizode piše da je serija inspirisana istinitim događajima ali ako zaista jeste, onda je sudbina mnogo lošiji scenarista od profesionalnih.

Amezcua ima solidnu radnu biografiju, u njoj je i odlična serija DESAPARECIDOS o kojoj sam već pisao, pa iako on nije neko vrhunsko ime španske televizije od njega sam ipak očekivao više.

Premisa serije je zanimljiva i dotiče sjednu od neostvarenih fantazija Pabla Escobara. On je naime hteo da od Sovjeta kupi podmornicu i na taj način švercuje kokain u SAD. U ovoj seriji kolumbijski kartel je u saradnji sa brazilskim kolegama uspeo da razvije džepnu podmornicu koja doduše samo nakratko može da zaroni ali taman dovoljno da izbegne nezgodne kontrole.

Glavni junak je bokser i barba iz Viga koji na ekstremno naivan način sa svojim prijateljem biva uvučen u akciju prevoza tovara droge od Brazila do Evrope u tom skučenom, nepouzdanom plovilu.

Amezcua i Lopez nepogrešivo uspevaju da ispadnu nemaštoviti u svakoj sceni, tako da čak ni solidna, mada ne spektakularna režija Calparsora i ekipe ne može da prikrije činjenicu da se uprkos tome što se likovi grade i priča izlaže, nikakva drama ovde nije desila.

Otud i zanimljiva premisa ostaje neizvedena do kraja, zbog naivnosti u samoj postavci situacije, motivaciji likova, pa i limitiranoj harizmi glumačke ekipe. 

Španske serije su u ekspanziji, govorno područje na kom nalaze svoje mesto je veliko i to tržište je gladno. Rast obima produkcije nekada dovodi i do pada kvaliteta. Uprkos uglednim kućama koje stoje iza ove serije među kojima je Amazon Prime, ovo nije na nivou kvalitetnih španskih krimića o narko kartelima.

SUPER PUMPED: THE BATTLE FOR UBER

Brian Koppelman i David Levien su posle dosta uspešne karijere na filmu gde su sa naslovima kao što su ROUNDERS ili SOLITARY MAN napravili karijeru kao pisci jakih actor vehicle filmova koje zvezde vole, svoje mesto našli na televiziji, stvorivši dugovečnu seriju BILLIONS.

SUPER PUMPED: THE BATTLE FOR UBER je istinita priča o Travisu Kallinicku i Billu Gurleyu, nastanku Ubera i Travisovoj imploziji na čelu ove inovativne kuće kada su sve njegove bahatosti, nemari i neprezanje ni od čega konačno skupili u jednom čiru i eksplodirali.

Joseph Gordon-Levitt igra Travisa, Kyle Chandler igra Billa i to je jedna podmazana mašina. Levitt donosi nervozu, harizmu, nestalnost, Chandler donosi Coach Taylora i svi rade ono što se od njih očekuje a takav je i scenario. Prosto Koppelman i Levien nadgledaju nastanak jednog sorkinovskog šematizovanog skripta u kom ima nekih zanimljivih probijanja četvrtog zida, nekih interesantnih formalnih rešenja, ali dramske scene su izrazito mehaničke i mi znamo da će junaci ispaliti par dosetki, priči iz istorije, setiti se šta su nekad jedan drugom rekli kao pouku i sada to iskoristiti jedni protiv drugih. I to je sve u redu jer glumci su dobri, i izvode to kao dobro podmazana mašina.

Međutim, špica i Kerry Bishe su preuzeti iz briljantne serije HALT AND CATCH FIRE, jedne sjajne studije o nastanku korporacije i njegog proizvoda, koja nije istinita priča stricto sensu ali je zarobila duh epohe, i u prvoj sezoni bila unikatna jer je govorila o nastanku nečega, o konstrukciji. Sada SUPER PUMPED preuzima dramaturgiju destrukciju i ovaj wink HALT AND CATCH FIRE jeste ipak podsećanje na jedan mnogo suptilniji rukopis.

Rediteljski seriju je postavio Allen Coulter, svakako prekaljen profesionalac sa iskustvom, ali i režija je tek solidna bez neke naročite poetičnosti.

SUPER PUMPED je izuzetno prijatno gledalačko iskustvo i ima nečeg prijatnog i old school u tom no nonsense pristupu pisanju i režiji ali je ipak za klasu slabije od prefinjenije WECRASHED koja je upravo te aspekte veoma elegantno izvela.

PEACEMAKER S01

PEACEMAKER Jamesa Gunna je HBO Max serija nastala kao spin-off filma THE SUICIDE SQUAD u kom je Gunn pokušao da nastavi narativno ali iznova započne stilski avanture Ostranderovih DC antiheroja. Film je doživeo relativni neuspeh na blagajnama. Odnosno, neuspeh je bio potpun ali je relativizovan time što je 2021. godine Warner odlučio da filmove pušta day and date u bioskopu i na streamingu zbog pandemije Covida.

Iz ovog bioskopskog promašaja dakle derivirana je serija o Peacemakeru, jednom od živopisnijih DC antiheroja iz ovog filma, junaka koji je u raznim inkarnacijama i varijacijama prisutan u raznim stripovima uključujući i Ennisov. Ali po Ennisu je već snimljena serija THE BOYS  koja je umnogome dala definitivno viđenje high gloss ambiciozne dekonstrukcije superheroja izvedene sa film lookom i radikalnim crnim humorom.

Dok je Netflix krahirao sa Millarovim pokušajem dekonstrukcije stripovskog univerzuma u seriji JUPITER'S LEGACY koja je bila potpuno deplasirana posle BOYSa i na sve to je bila i užasno izvedena , te zapravo ni ne može da se poredi sa Amazonovom uspešnicom, PEACEMAKER je bolji, i stilski sličniji, ali opet deplasiran na svoj način.

Prvo, Gunn je režirao nekoliko od osam ukupno epizoda prve sezone i serija ima film look, tek na nivou spektakla i zamisli zaostajući za filmom. Ali taj generalni look je tu. I po tome je bliska BOYSima. Zanimljivo je koliko se i DCEU i BOYSi pa i Gunn ovde nekako ipak nadovezuju na heightened realizam koji je definisao Snyder, iako i jedni drugi žele da se distanciraju, DCEU kroz uvođenje veselijeg tona a THE BOYS kroz direktno parodiranje Snydera kroz "film u filmu".

Međutim, prvi pokušaj distanciranja kroz komediju rezultira jednim kreveljenjem i glumljenim debilitetom koji nije sasvim bez šarma ali je bolje izveden u DEADPOOLu a naročito u DCEU na primeru BIRDS OF PREY. Pre nekoliko godina sitkom - snimljen sa budžetom sitkoma - POWERLESS se bavio tom vrstom komedije u DC univerzumu. Ukinut je posle jedne sezone.

Idejno, PEACEMAKER ne da ga ne prevazilazi nego je verovatno i ispod njega ali ima ogroman budžet, dešava se svašta, šareno je, wall-to-wall je postavljen 80s hair metalom s kojim Gunn voli da se šali i njime leči stukturalne i pripovedačke probleme i to je sve jedan simpatičan cirkus. I zbilja, zašto bismo od strip ekranizacije nužno morali i da zahtevamo da bude išta više od cirkusa?

Uostalom, SUICIDE SQUAD u mnogim instancama i jeste to. I James Gunn u tom pogledu nije izdao ni SUICIDE SQUAD ni novi post-DEADPOOL smer u DCEU nastao nakon velikog uspeha Ayerovog maltene cancelovanog SUICIDE SQUAD koji danas deluje kao bergmanovski klasik jer možda nije bio dinamičan, veseo i šaren kao trejler ali je imao neke likove i neku priču i shvatao je sebe ozbiljno, uprkos kasapljenju od studija.

PEACEMAKER je elegantno izvedeno ništa, gomila skečeva koji često ne prevazilaze nivo sitkoma ali mogu da se gledaju, čak su i zanimljiviji jer je ova produkcija jedan veliki land grab i strašno je ambiciozna.

Posle ekranizacija stripova koje su im pridavale značenja koje nemaju, sada imamo taj trend "glumljenog debiliteta" gde se do slične socijalne pretenzije dolazi na drugi način. Ali kako imati negativca poput White Dragona u seriji posle briljatnosti zvane Stormfront u BOYSima?

Mislim, može, ali razlika u klasi je evidentna, a HBO Max ovog puta je dobio jedan spin-off filma koji nije bio neophodan ali valjda ilustruje tu jaku korporativnu sinergiju u kojoj će sve pošto-poto biti nekako iskorišćeno.

L.A. SHERIFF'S HOMICIDE - pilot

Posle potrage koja je poprimila dimenzije krimića sama po sebi uspeo sam da se dokopam četrdesetpetominutnog pilota za televizijsku seriju L.A. SHERIFF'S HOMICIDE koju je kreirao James Ellroy, i po čijoj priči je snimljena prva i jedina epizoda, u saradnji sa još jednim scenaristom.

Ellroy je pored proznih dela koja su mu ekranizovana pisao i dosta originalnih scenarija, nekada sam a nekada u kolaboraciji sa drugim scenaristima, tako da imamo filmove kao što su STREET KINGS, DARK BLUE i RAMPART da posvedoče o tome. Isto tako izuzev jedne epizode u antologiji FALLEN ANGELS nije uspeo da ima realizovanu seriju uprkos brojnim pokušajima - recimo samo L.A. CONFIDENTIAL je dva puta započinjan, a stari pilot sa Kieferom Sutherlandom je svojevremeno bio i dostupan na VHSu.

L.A. SHERIFF'S HOMICIDE u literaturi postoji u raznim varijantama, sa raznim podelama, ali osim jednog emitovanja kao backdoor pilota kada je Viacom dumpovao ogromnu količinu svog materijala HBOu, bilo ga je nemoguće naći. Moguće je da negde postoji još neka verzija, i da je pilot naprosto bio reshootovan sa nekim izmenama, što celu ovu istragu čini još enigmatičnijom i zanimljivijom.

Sam četrdesetpetominutni pilot donosi Miguela Ferrera u glavnoj ulozi, detektiva koji predvodi Odeljenje za ubistva kod Šerifa u LA Countyju. Šerif u LA je nedavno bio predstavljen na nešto drugačiji način u dosta dinamičnoj Ayerovoj seriji DEPUTY sa Stephenom Dorffom koja je nažalost ukinuta posle prve sezone.

U širem smislu L.A. SHERIFF'S HOMICIDE možemo definisati kao procedural, izveden u maniru DRAGNETa sa dokumentarističkim voiceoverom koji iznosi neke od zaključaka o slučaju koji se ne vide na ekranu i prezentira nam stanje u kom se istraga nalazi. Slično romanima, vreme dešavanje situacija je naznačeno datumom i satom jer protok vremena ima značajnu ulogu u istrazi.

Rečnik kojim se junaci služe je ellroyevski, iako je ovo projektovano da bude network serija ali imamo dosta reči koje znamo iz njegovih romana kao i osumnjičene koji po svojim osobinama imaju kanonska svojstva ellroyevskih gadova.

I samo razrešenje zločina je takvo, odlazi u određene sfere patologije koje su svojstvene maestru. Dakle, epizoda iako procedural, ima njegov pečat a po dinamici među karakterima i glumačkoj podeli reklo bi se da je ova postava bila održiva na duže staze. 

Na kraju od serije ništa nije bilo, i nestala je u potpunosti, srećom ne i za najodanije Ellroyeve fanove koji su je tražili s upornošću s kojim njegovi detektivi jure počinioce zločina koji su ih naročito dotakli. Potraga nije sasvim gotova jer je moguće da postoji još jedna verzija ovog pilota, drugačija i duža, ali ovo je bitan proboj u slučaju da se kompletiraju svi pokušaji dovođenja Ellroya na ekran.