LE BUREAU DES LEGENDES S01

Eric Rochant je možda i ponajbolji evropski autor špijunskog filma van engleskog govornog područja. Njegov LES PATRIOTES i dalje stoji kao zlatni standard iako pomalo zaboravljen, no ova serija mu je svakako zacementirala taj status čak i među onima koji nisu gledali ovaj klasik francuske kinematografije devedesetih i donela mu je ogroman globalni uspeh.

Jedna od specifičnosti agencije DGSE bila je u tome što je diskretna. Ona se nije pojavljivala mnogo u medijima, a i kad jeste obično negativno, kao što je recimo potapanje broda Rainbow Warrior o čemu je snimljen i film. Filmovi po romanima Jeana Brucea snimani šezdesetih nisu bili komedije kao kasnije kad su postali jako kvalitetni i globalno prepoznati u formi parodije Michela Hazanavicusa. Čak i neki filmovi koji su se doticali DGSE u međuvremenu tipa AGENTS SECRETS bili su ambivalentni prema agenciji.

Međutim, sada se čini da je DGSE blago prešao u neku inicijativu putem medija, i LE BUREAU je serija koja agenciji prilazi lecarreovski, ne onako metafizički kao u starim ekranizacijama barda špjiunske literature ali sličnim low key pristupom gde je akcenat na zaverama, nabavljanju informacija, preplitanju privatnog života i posla itd.

Dakle, ovo nije akciona serija, iako ima napetosti, nije baš ni full Le Carre jer ipak tenziju gradi na klasične načine, i zanimljiva je zbog toga što prikazuje neke obaveštajne specifičnosti DGSE a to je da kad junaci dođu kući, a to je Pariz, ne mogu da poviču "Kućica" jer u ovom multietničkom gradu i metropoli u pravom smislu te reči oni nisu bezbedni već se i tu ponašaju kad da su na neprijateljskoj teritoriji.

Sam delokrug rada službi u prvoj sezoni kako sam naslov kaže bavi se biroom za ubacivanje legendiranih agenata, a teritorije koje su predmet spora su Sirija i Iran.

Serija je zanimljiva i meni je prijala. Iako je gledam sa zakašnjenjem, nije je pregazilo vreme.

TRAVELER

David DiGilio je podneo žestoke kritike zbog ambiciozne, skupe i uprkos velikoj gledanosti ipak neuspešne serije THE TERMINAL LIST sa Chrisom Prattom. Bled conspiracy thriller u osam epizoda, doduše i sa nadom da će ih biti više, napisao je pre petnaest godina.

Dvojicu progonjenih studenata koji su optuženi za domestic terrorism posle bombaškog napada na muzej igraju Matt Bomer i Logan Marshall Green. Njih dvojica su svakako iznad nivoa zadatka koji im je ovde dat, ali to ne znači da ga ne izvode sa lakoćom, srećom okruženi sa imenima tada još nedovoljno afirmisane Viole Davis i uvek pouzdanog Williama Sadlera.

Serija nikada nije dosadna, glumci su dobri, egzekucija je sigurna ali ipak prevashodno televizijska bez nekog crossovera prema filmu. Kraj je takav da oličava nadu kako će se raditi dalje, ali od toga nije bilo ništa.

LA PESTE S02

Druga sezona serija LA PESTE u principu ponavlja matricu prve sezone, samo bez kuge kao lajtmotiva, ali sa sifilisom kao sekundarnim detaljem.

Ovde se junaci iznova okupljaju u jednoj novoj liniji intrige, delom produžavajući neke okolnosti iz prve sezone ali pretežno gradi novi slučaj. No, uprkos nekim sjajnim scenama, trik vezivanja publike za likove i zaplet u jednom složenom i relativno konfuznom narativu, ovog puta se nije ponovio sa uspehom.

Međutim, i dalje je to visok nivo televizije, realizacija je na nivou pa ima šta da se vidi čak i onda kada gledaoci nisu baš najdublje uvezani sa dešavanjima na ekranu.

CITY ON A HILL S03

U trećoj sezoni serije CITY ON A HILL, serija se okreće white collar zločinu ali i zločincima "u plavom", i fokusira se na nekoliko paralelnih dešavanja i istraga - od ubistva Antona Campbella u drugoj sezoni koje se nadalje istražuje, preko rasturanja grupe korumpiranih policajaca pa sve do glavne teme a to je rad otpuštenog Jackiea Rohra za svog bogatog nekadašnjeg starešinu iz bostonskog FBI i slučaja seksualnog zlostavljanje koji mu je zadat da prikrije.

U trećoj sezoni, autori stavljaju veći akcenat na unutrašnje dileme junaka koje se tiču privatnog života i radnog okruženja. Sada se stvar izmiče iz domena principa u domen međuljudskih odnosa, uključujući i one porodične koji se u ovoj sezoni dovode do usijanja i snažnih melodramskih preokreta.

Od svih sezona ova se završava možda i "najotvorenije" a na kraju se ispostavlja da nadalje možda neće biti održiva zbog uspona holivudske karijere Aldisa Hodgea.

CITY ON A HILL S02

CITY ON A HILL u drugoj sezoni na veoma vešt način uspeva da očuva likove iz prve sezone koji su bili predmet istrage i njihovu porodičnu dramu, na sporednom koloseku i dovede ih na uverljiv način u kontakt sa predmetom istrage druhe sezone. Ovog puta charlestownske pljačkaše oklopljenih vozila nasleđuju mladi crni narkodileri iz Roxburyja, sinove čuvene aktivistkinje na koje se ne sumnja zbog majčinog ogromnog ugleda i političkog uticaja.

U drugoj sezoni, smeštenoj u vreme i posle prebijanja Rodney Kinga, CITY ON A HILL još jače uvodi temu kako klasnog raslojavanja tako i rasnih podela, koje su tada bile drugačije nego danas ali su još uvek evergrin. Negativci ove sezone su mladi narko dileri koji vrlo svesno manipulišu političkim okolostima. Ovde nema negativca kakav je bio Luther Mahoney iz HOMICIDEa koji je digao narko biznis na nivo legalnog socijalno angažovanog privrednog subjekta, niti uglednih bosova kao u WIRE. Ovde su junaci još uvek na uličnom nivou ali se veoma vešto koriste ugledom svoje majke iza kog se kriju.

Kao treći vid kriminaliteta na mala vrata se uvodi zanimljiv motiv političkog ekstremizma odnosno IRA koja kupuje oružje u Bostonu skupljajući novac na razne načine, uključujući prevare i potkradanje dobrovoljnih priloga u katoličkoj crkvi u kojoj imaju svoje ljude.

Jackie Rohr ove godine ima spokojniju porodičnu situaciju, a Decourcey Ward je na iskušenjima u domaćinstvu. Međutim, obojica su i dalje na visokom nivou angažmana i ne dozvoljavaju da ih zasene negativci.

Ako imamo u vidu da u ovoj fazi Aldis Hodge kao glumac već postaje filmska zvezda, za pohvalu je da se u seriji ne oseća manjak njegove zainteresovanosti za televiziju, dok je Kevin Bacon neprekidno na nivou jer mu je ovo sada postao core business.

U podeli su se desile neke diskretne izmene, recimo Decoursey je dobio novog šefa, dobro poznatog Johna Domana iz serije WIRE koji sad već verovatno dolazi u svom odelu od kuće na snimanje ovakvih rola.

Rediteljski izraz je i dalje konzistentan i na visokom nivou bez prenaglašene estetizacije i sa dobrodošlom sirovošću koja nikada ne prelazi u simplifikaciju.

Ono što je najznačajnija lekcija iz ove sezone jeste kontinuitet glavnih antagonista iz prethodne sezone kao epizodista u novoj. U serijama koje iskoračuju iz formata procedurala i koncipirane su kao priče o karakterima koje su žanrovske po sadržaju ali ne i po formi, često se postavlja pitanje šta se dešava sa karakterima "potrošenih" antagonista. Da li oni nestaju kao u case of the week proceduralu i više ih nema ili ostaju da egzistiraju. Ovde je pronađeno dobro rešenje da oni ostanu na obodu priče, da pokažu kako kriminalni procesi imaju kontinuitet i da uzmu uverljivu ulogu u novom slučaju, a onda da se polako vode ka jednom "spontanom" zaključenju koje je u ovoj sezoni i veoma uspešno izvedeno.

To je posebno zanimljivo iz ugla naše produkcije gde se u novim sezonama serija sa kriminalističkim zapletom javljaju "viškovi" u formi likova iz prethodnih sezona koji nadalje vegetiraju u priči bez neke ozbiljnije funkcije ili uticaja na glavne likove a naročito ne na dalje zaplete.

LA PESTE S01

Španska serija LA PESTE govori o Sevilji i epidemiji kuge koja je udarila na taj grad u 16. veku. Glavni protagonista je avanturista i najamnik Mateo angažovan za detektivski zadatak traganja za vanbračnim sinom jednog bogataša koje se pretvara u mnogo kompleksniju intrigu koja se tiče protestantske zajednice koja u katoličkoj Sevilji gde još uvek radi inkvizicija nije baš dobro došla.

Seriju rediteljski potpisuje Alberto Rodriguez, poznat po filmu LA ISLA MINIMA koji je uspeo da maksimalno kapitalizuje činjenicu da je izašao neposredno u vreme TRUE DETECTIVEa iako nije bio zapravo toliko dobar film. Međutim, u ovoj seriji Rodriguez kao odgovorni reditelj čak i na epizodama koje nije radio pokazuje izvanrednu zrelost a još važnije i to da je u stanju da maksimalno iskoristi zaista vrhunsku produkciju koja bez zadrške prikazuje epohu,

LA PESTE je raskošna serija kad je reč o kostimima i scenografiji ali su ključni ipak likovi i njihova istraga koja se ozbiljno reflektuje na odnose i stanja.

Sam slučaj je zamršen, i dedukcija kao i mehanika u kriminalističkom pogledu nisu skroz najjasniji, ali LA PESTE je dobar primer koliko je reakcija likova na tok slučaja u dramskoj formi zapravo bitnija od proceduralnog segmenta.

Isto tako, Rodriguez u nizu detalja pravi jako zanimljive iskorake u odnosu na žanrovsku strukturu u smislu onoga što je tipičan tok takvog sadržaja, pravi zanimljive, povremeno vrlo moćne digresije, nekad na nivou podzapleta, nekad na nivou jedne upečatljive scene.

Serija je veoma brutalna u prikazu odnosa. Zanimljiv je ključ stilizacije gde su seksepil i izgled junaka približeni našem ukusu, ali je brutalnost života u tadašnjoj Sevilji dosta istaknuta, dakle imamo mešavinu istorijske rekonstrukcije i žanrovske stilizacije koja funkcioniše. Isto tako, ima dosta detalja kojima nas autori neprekidno podsećaju da smo u 16. veku koji su uneti nepretenciozno i bez zaustavljanja radnje kako bismo se podsetili gde smo. Efekat toga je da u emotivnom pogledu, serija uspeva da nas prenese u epohu, da nam nametne njene kriterijuma i životne standarde u okviru kojih moramo da razumemo priču, a da se opet obraća našem senzibilitetu. To svakako može biti jako poučno ljudima koji žele da rade krimić u epohi, naročito smešten u vreme kada postoji neka bitno različita društvena formacija od današnje.