Seriju GIRI/HAJI Joea Bartona, koju je najvećim delom režirao Julian Farino počeo sam da gledam 2019. godine kada je emitovana na BBCju i tada sam zastao kada je naišlo nešto zanimljivije.
Sada sam odlučio da je kompletiram i ukupan utisak se nije promenio. Serija je imala zanimljive elemente ali vrlo rano, već od druge epizode kreće da se bavim raznim stvarima koje nemaju mnogo veze jedna sa drugom, a potom kako odmiče ima sve veće muke da isprati i vlastitu premisu.
Priča o tokijskom detektivu kog šalju policijske starešine i šefovi jakuza na tajnu misiju u London, ne bi li pronašao svog brata koji je postao odbegli jakuza koji destabilizuje mir među tokijskim porodicama, kreće zanimljivo, kao obrnuti BLACK RAIN.
Međutim, kada tokijski policajac stigne u London, to postaje priča pre svega o nekim londonskim likovima, policajki zaduženoj da mu pomogne koja ima svoje demone iz prošlosti i mladom homoseksualcu koji radi kao rent-boy i pomaže mu kao doušnik na terenu, a kada mu iz Tokija pristigne još ćerka pobegla od kuće i ovom novom ambijentu shvati da je lezbejka, ovo postaje serija o svemu i svačemu, ali nažalost ne i serija "o mnogo tema".
U tom smislu, ne znam tačno šta je prolazilo Joeu Bartonu kroz glavu kad je pisao ovu seriju, ali to se retko kada zna ako sagledamo njegov opus. On je inače karakterističan po tome što krene da piše jedno a onda izgubi nit, na ovaj ili onaj način.
U ovom konkretnom slučaju, izgubio je dosta niti počev od onoga kog je žanra serije. Julian Farino je iskoristio svoju poziciju reditelja koji ima holivudske projekte ali i dalje radi televiziju da pusti mašti na volju i ima tu nekoliko zaista impresivno zamišljenih scena, kao što je jedna plesna u završnici serije. Reklo bi se da je i sam Farino rado dočekao to bogatstvo motiva koje je doneo Barton koji ne zna šta hoće ali bi svašta da proba, ali onda ni on sam njima nije ovladao.
O tome da Barton i Farino ne znaju da naprave ni nešto jednostavnije od ovako složene stvari svedoči film THE UNION u kom su se žestoko obrukali baš u oblastima priče i režije.
U svakom slučaju, GIRI/HAJI je serija koja je naišla na samilost kritike iako stoji zaista kao smešna u poređenju sa TOKYO VICE koja je usledila par godina kasnije. No, u ovim inkluzivnim vremenima veliko je pitanje koliko ljudi shvataju superiornost TOKYO VICE koja zna o čemu je i kuda ide, spram ove vrste papazjanije svega na šta se naišlo.
No, opet nije ni sve tako crno. Ne dobijamo često BBCjevu seriju, podmazanu Netflixovim dolarima o tokijskom policajcu u Londonu, i ova serija hteli ne hteli ostaje kao landgrab u izvesnom smislu, iako je po većini kriterijuma slabija od konkurencije na temu, a i mimo nje.
