EL CASO. CRONICA DE SUCESOS

EL CASO CRONICA DE SUCESOS je serija španske državne televizije TVE čiji je producent jedan od najvećih aktuelnih autora španske televizijske produkcije Aitor Gabilondo koji pokriva sve njene domete od HBO sa serijom PATRIA do striktno lokalne produkcije.

EL CASO je serija koja je sigurno mogla postići internacionalni uspeh ali zanimljivo je da nije plasirana agresivnije niti da je prisutna u internacionalnoj javnosti.

Produkcija je veoma ozbiljna a reč je o fikcionalizaciji rada jedne od najpopularnijih revija iz frankističke Španije - magazina El Caso koji se bavio tabloidnim temama ali je bio najznačajniji po svom izveštavanju o svetu podzemlja i kriminala. Neke priče iz ove serije smo gledali u drugim ekranizacijama. Recimo, ja sam zapazio da je jedan zločin obrađen u staroj španskoj seriji LA JUELLA DEL CRIMEN iz 1985. i to u epizodi koju je radio kultni reditelj frankističke epohe Juan Antonio Bardem, a jedan slučaj smo videli u filmu Oscara Aibara PLATILLOS VOLANTES. Sigurno da bi neko iz Španije prepoznao još štošta.

U seriji je osnovna fikcionalizacija u tome što svi zločini dobijaju žanrovsku interpretaciju, gradi se suspense, a glavni junaci i istražitelji su bivši policajac a sada novinar i njegova mlada ambiciona saradnica koja je vrlo šik ali je istovremeno pravi drug i hrabrica.

Frankizam je prikazan kao period stalne ali meke represije. Recimo, glavna junakinja ima muža za kog otkrije da je homoseksualac i onda on želi da se "popravi" i kreće na "lečenje" kod psihijatra. A pored represije nad homoseksualcima, vidimo i moć katoličkih krugova - jedan novinar je član Opus Dei i preko svojih veza pomaže redakciji, sloboda štampe je minimalna što dovodi do duhovitih situacija - recimo El Caso proceni da bi bolje prošli kod verskog cenzora nego kod političkog i onda dovode sveštenika da im pregleda tekstove, a serija se dotiče i odbeglih nacista i odrođene aristokratije koja je bliska sa Caudillom.

Stilski serija konstituiše ipak jedan nostalgičan pogled na Španiju šezdesetih godina, sa akcentovanjem mode i životnog stila, ali ne beži od frankizma kao bitnog činioca i ne umanjuje ga.

U žanrovskom pogledu, jasno je da autori serije sebi uzimaju više slobode nego što sama rekonstrukcija stvarnih dela može sebi da dozvoli, tako da pojedine epizode u Giallo ili Hammer stilizacije, i sve u svemu glavni reditelj Inaki Mercero gradi jedan veoma lucidan i angažovan rediteljski postupak.

Serija se radi po case of the week principu s tim što glavni junak ima season long arc jer zapaža da se ponovo pojavio serijski ubica koji mu je odgovoran za formativnu traumu ili neko ko ga jako dobro kopira. Isto tako pojedini slučajevi imaju refleksije u daljim epizodama ali koncept je u suštini nedeljni. Postoji opšti meki kontinuitet odnosa među junacima u klasičnom "will they/ won't they" domenu.

Serija 45 REVOLUCIONES - koja doduše nije krimić - odlazi možda korak dalje ali se služi sličnim ključem u prikazu baš ove epohe, i u pogledu frankizma i u pogledu "povišenog realizma".

Epizode su u klasičnom španskom formatu od osamdesetak minuta a postoje i specijali gde autori serije sa istoričarima objašnjavaju istinite istorijske događaje sa autentičnim materijalima.

El Caso je inače izlazio četrdeset godina i na osnovu njega je Suarez izgradio celu medijsku imperiju a list je prošao transformaciju od frankizma do demokratizacije. U tom smislu, ova serija je redukcionistička jer je fokusirana na domaštane avanture dvoje neustrašivih novinara a ne bavi se širim medijsko-društvenim pitanjima koje ova novina otvara. Otud je za one koji poznaju istoriju španskih medija ovaj naslov možda malo i zbunjujući jer može delovati kao da će gledati istorijat ove medijske kuće a to nće dobiti.

LA NOCHE MAS LARGA

Xose Morais i Victoriano Sierra-Ferreiro kreirali su seriju LA NOCHE MAS LARGA koja je najavljivana kao španski PRISON BREAK, a što je imalo neke logike jer je sličnu vrstu adiktivnosti već postigla tamošnja serija CASA DE PAPEL. Španci su na Netflix već postavili jednu jako solidnu zatvorsku seriju VIS-A-VIS, dakle tradicija postoji, ali LA NOCHE MAS LARGA u mnogim aspektima spada među najveća razočaranja koja nam je pružila aktuelna produkcija.

Ova serija govori o serijskom ubici kog grupa moćnih ljudi želi da oslobodi iz zatvora jer uprkos tome što je on svirepi krvolok, ima neke informacije koje bi ih mogle ugroziti. Sa tim ciljem šalju tim specijalaca da ga izvuku iz psihijatrijske bolnice za kažnjenike ali tu nailaze na udruženi otpor čuvara i zatočenika.

Osnovna karakteristika serije jeste da je setting zatvorske bolnice maksimalno neuverljiv. Prvo, pacijenti oba pola su zajedno, postoje ćelije ali na njih se primenjuje manje od minimuma represije, uprkos tome što su duševno  bolesni zločinci koji povremeno i pokažu zašto su tu.

Zatim, geografija zatvora nije jasna, nije jasno šta plaćenici treba da urade kako bi oslobodili ubicu niti šta čuvari treba da urade da bi ga zadržali. Kada se na to doda da scenografija izgleda istovremeno neuverljivo i jako ružno, dobijamo program vrlo neprijatan za gledanje.

Motivacije likova su jedan galimatijas, potpuno su besmislene, prenaglašene, bazirane na koincidencijama i potpunim budalaštinama, i povrh svega toga, u sezoni od šest epizoda se zapravo osnovna situacija ni ne razreši.

Takvih gestova je bilo u uspešnim Netflix serijama, bilo ih je i u nekim koje nisu obnovljene, ali ne sa ovolikim stepenom otvorenosti i osećaja da je gledalac potrošio šest sati bukvalno ni na šta.

Morais i Sierra-Ferreiro su ljudi sa nemalim iskustvom ali ovo je zaista promašaj ozbiljnih razmera.

RAGDOLL

Roman po kom je snimljena serija RAGDOLL autora Daniela Colea, objavljen je kod nas pod naslovom TVOJ POSLEDNJI DAN u izdanju Vulkana. Scenario za adaptaciju pisao je Freddy Syborn, najpoznatiji kao saigrač Jacka Whitehalla u njegovim komedijama ali i iznenadno ime na jednoj od epizoda Abbottove crnohumorne kriminalističke serije WOLFE.

Na RAGDOLL, Syborn je ispratio sve epizode kao kreator i scenarista i dao je seriji jedan razbarušeni i crnohumorni ton. Ova serija je u principu upravo i najzanimljivija u pogledu tona. Naime, u njoj se spajaju brutalni zločin, nešto jači od tipičnog britanskog kriminalističkog procedurala, cinični likovi sa duhovitim ponašanjem, bizarne situacije, ali sve najosnovnije stvari ostaju iste kao u nekoj tipičnoj seriji. Slučaj se rešava kroz šest epizoda. Negativac je jedan od onih superiornih serijskih ubica koji sve zna i sve ume, i u tom pogledu sve ovo je malo rutinski.

Ali, kako rekoh, generalna intonacija serije nije, i to joj daje svežinu, mada ne u meri koja iziskuje da se sve ovo nastavlja i nadalje, a Daniel Cole ima još jedan roman preveden sa ovim likovima kod nas, dakle materijala za dalje ima. Cole je objavio ukupno tri romana sa ovim likovima a serijal se zove Fawkes and Baxter.

Imena likova u televizijskoj adaptaciji su izmenjena kao i njihov etnicitet.

RAGDOLL je generalno dobro prihvaćen od strane kritike i sa te strane možemo reći da je Freddy Syborn izvršio uspešan transfer iz žanra u žanr, odnosno iz komedije u krimić.

THE NORTH WATER

THE NORTH WATER Iana McGuirea je roman koji je po izlasku postigao veoma solidan uspeh, bio je na širem spisku za Bookerovu i još neke nagrade, i ne dolazi sa reputacijom klasičnog krimića. Međutim, serija koju je napisao i režirao Andrew Haigh, kada se priča posloži, u suštini nosi pored McGuireovog mračnog realizma, i pustolovnog elementa, niz veoma izraženih elemenata kriminalističkog žanra.

Osnovni zaplet tiče se ekspedicije broda kitolovca čiji je nominalni cilj da donese arktički plen ali je pravi cilj da se brod potopi radi osiguranja. 

Na brodu je početnik, mladi hirurg, veteran kolonijalnih sukoba u Indiji navučen na laudanum, i on ubrzo zapaža veoma čudne događaje koji se odigravaju oko harpuniste Henry Draxa koji uprkos tome što je vidno psihički neuravnotežen, ipak predstavlja integralni deo raznih pokvarenih vizija kapetana broda i njegovih nalogodavaca.

Ekspedicija polazi nizbrdo kada mladi hirurg shvati da je Drax sodomizovao i ubio malog od palube, potom se plan oko potapanja broda pretvori u punokrvni brodolom, i serija kombinuje više veoma snažnih elemenata u jednu uspešnu celinu.

Ovako depresivan prikaz 19. veka nije nov, ali Haigh mu kroz glumačku igru Jacka O'Connella i Colina Farrella daje jedan novi kvalitet. Rad na lokaciji je impresivan, scena masakra foka na kraju prve epizode je nesvakidašnja a završna sekvenca četvrte epizode je po mnogo čemu impresivna.

Uprkos tome što ova serija ne donosi puno toga novog, ono što radi, izvodi vrhunski, scenario je solidan, efikasniji nego što izgleda, gluma je na nivou imena koja su angažovana a rade sve vrhunski ljudi, inscenacija i vizuelni pristup su ambiciozni i znakoviti. THE NORTH WATER je vrhunska produkcija u kojoj su BBC i AMC udružili snage i rezultat nije izostao.

THE NORTH WATER je mnogo toga, ali na kraju-krajeva, ipak je u osnovi kriminalistička priča koja ima jedan jako važan kvalitet - pokušava da pronikne u ono što zločin čini privlačnim umesto da ga zatrpava beskrajnim socijalnim uslovljavanjima kao vidom motivacije.

THE NORTH WATER ne nudi ništa novo ali nudi dosta dobrog. A kvalitet nikad ne izlazi iz mode.

NO TE PUEDES ESCONDER

Netflixova španska serija NO TE PUEDES ESCONDER me je privukla time što su na njoj radili Sorogoyenov stalni snimatelj i povremeni ko-scenarista. Nažalost, ono što sam dobio jeste kriminalistička serija koja pravi nekoliko teških grehova koji su u ravni gledanja neoprostivi.

Struktura u kojoj imamo dva naizgled nepovezana slučaja koji onda počinju da se prepliću, ispostavlja se kao skroz pogrešna direkcija, uprkos tome što je reč o dobro isprobanoj formuli.

Razlog za to je verovatno u tome što serija kreće kao jedan situacioni triler o otmici, a onda se uporedo razvija i istraga naizgled nepovezanog ubistva, i onda se potpuno gubi tonus jer se gubi tenzija oko otmice, ona se maltene zaboravlja, da bi zatim i istraga postala sve razvodnjenija jer se dosta razvija melodrama među junacima koja nas uvodi u nešto maltene treće.

Eduardo Noriega igra glavnu ulogu. On je velika zvezda, i za potrebe ove uloge je malo spustio dozu harizme i glamura, no kad stvar glumački zavisi od njega, nema puno grešaka. Sa ostalim glumcima to nije slučaj i igra im dosta varira po dometima.

Realizacija je sigurna ali ne i spektakularna, svakako daleko od nečega što bi se očekivalo od Sorogoyenovih saradnika.

THE CLEANING LADY S01

Miranda Kwok napravila je američku preradu argentinske serije THE CLEANING LADY i sa uspehom je na Foxu emitovana prva sezona od deset epizoda.

THE CLEANING LADY u svojoj postavci sadrži mnogo toga što mi smeta u savremenim kriminalističkim sadržajima, bilo da je reč o filmovima, serijama ili knjigama, a to je preterana socijalna uslovljenost junaka.

Naprosto, kriminalistički žanr u sebi treba da nosi jednu dozu preispitivanja odnosa čoveka prema zločinu, i uprkos tome što moraju postojati neke motivacije koje će diferencirati junake u etičkom pogledu, kada su one previše naglašene, sam žanr se izvitoperuje u nešto drugo i ne bavi se osnovnim zadatkom.

THE CLEANING LADY ima glavnu junakinju koja je ilegalno u Americi, sa bolesnim sinom koji samo tu može dobiti preskupo i vrlo složeno lečenje, a sticajem okolnosti postaje čistačica za mafiju koja uklanja ponekad i tragove njihovih zlodela.

Uslovljenost glavne junakinje da se uključi u delatnosti podzemlja je izuzetno izražena, ali jedan niz vešto izvedenih elemenata uspeva da ipak uvede ovu seriju iz sfera socijalne melodrame u krimić. Za početak, kao i protagonistkinja, tako su i kriminalci sa kojima ima posla doseljenici sa snažnim vezama van Amerike. Recimo, glavni bos je Jermenin koji sina jedinca sa ponosom šalje u Arcah da brani jermensku svetu zemlju. Meksikanac je njegova desna ruka i glavni muški junak i tu onda cela emigrantska priča dobija novi sloj, ne generiše sam pritisak na junakinju već i solidarnost među likovima itd.

Isto tako, sam odnos sa detetom je izveden sa puno topline, i diskretnim insistiranjem na njegovoj bolesti tako da kod deteta koje nema veliki protagonizam, bolest svakako nije jedina osobina koja ga krasi.

Ovo je network serija, ima jak tempo, ima jasnu stilizaciju, gluma je precizna, žanrovski čista i glumačka podela je dobro postavljena i održiva na više sezona. Rediteljski koncept se sigurno i konzistentno kreće u domenu povišenog realizma, i izvlači dosta svežine iz Las Vegasa kao lokacije na kojoj se serija većinom dešava, dočim su meksički objekti takođe jako zanimljivo osmišljeni i drugačiji od onoga na šta smo navikli.

Network televizija naravno nalaže da gledaocu u svakom sekundu trajanja epizode sve ono što gleda bude jasno, i to je jedan pristup koji ne ostavlja mnogo prostora za diskretna rešenja i skrivene slojeve, ali scenariji su duhoviti a likovi dobro postavljeni, pa mogu da iznesu i situacije kad se naiđe na neke obavezne figure koje smo već dosta puta videli.

Ko voli kvalitetan network krimić, u seriji THE CLEANING LADY ima šta da vidi.