THE EXORCIST S02

Druga sezona serije THE EXORCIST slična je kao i prva s tim što mi je bila još manje pripremljena za pažljivo praćenje ali je podjednako vizuelno atraktivna i pripovedački pitka kao i prva, da sam je sa izvesnim osećajem prijatnosti ispratio. 

WARRIOR S01

Jonathan Tropper je po pisanijima Bruce Leeja, postavio seriju WARRIOR, priču o kineskim doseljenicima u Ameriku na prelazu u 20. vek, u Kineskoj četvrti i pomalo van nje. Ovo nije prvo Leejevo delo koje su neki drugi pisci adaptirali za veliki ekran posthumno. James Coburn je sa Stirlingom Silliphantom uradio CIRCLE OF IRON, i rezultat je bio pretenciozni arty hippy film u potrazi za borilačkim. Serija WARRIOR je s druge strane nešto što bi Lee verovatno voleo da vidi ali i da radi, praktično akciona gangsterska saga sa rivalitetima među trijadama ali i između belaca i Kineza, Iraca i svih ostalih, progresa i političke korupcije koju su istovremeno u ljubavi i mržnji sa kineskim organizovanim kriminalom, i kung fu tučama kao najčasnijim načinom da se to reši.

Sve je jednostavno, u najboljem smislu banalno i arhetipski. Jedino Bruce Lee više nije živ i ono što je on radio nije više toliko revolucionarno. Ali i sad kad je bajato postalo je zlatni standard poimanja filma a kod nekih ljudi i života.

Tropper je svestan svih ovih aspekata i pravi vrlo solidnu kombinaciju jedne priče u epohi sa kineskom stereotipnom emigracijom i organizovanim kriminalom te policijom nasuprot koja često podseća na najbolje trenutke serije COPPER.

Energija je na visokom nivou, likovi su u jakoj žanrovskoj tenziji a Andrew Koji kao Leejev alter-ego, kao doseljenik kroz kog upoznajemo svet i sa kojim zajedno "jašemo" pruža sve što treba da bude temelj serije. Joe Taslim kog znamo iz indonežanskog krila savremenog žanrovskog filma igra njegovog glavnog takmaca i jedinog koji po veštini može da mu se suprotstavi dok Tom Weston-Jones, Dean Jagger i Kieran Brew brane čast bele ekipe i batinaju kako znaju i umeju. U Weston-Jonesu naravno zasnovana je i direktna veza sa serijom COPPER.

Tropper je sa Ballom kreirao BANSHEE i on je definisao Cinemax estetiku, sada je to sve HBO Max doduše. Njegovi scenariji su jasni i čvrsto postavljeni, reditelji su znalci i južnoafričke lokacije služe svrsi bez ikakvih teškoća.

WARRIOR sve što započinje radi dobro, ne kažem da ovo svakoga zanima, ali ko voli trebalo bi da proba.

THE EXORCIST S01

Jeremy Slater kreirao je seriju THE EXORCIST po romanu William Petera Blattyja. Iskreno, ja sam jedan od onih koji pred filmom Williama Friedkina stoji mirno. Uprkos tome što cenim i treći deo koji je sam Blatty režirao, smatram da je sve trebalo da ostane na tom jednom remek-delu jer je to kapitalan film u svakom pogledu, i u žanru i van žanra.

Međutim, nije ostalo samo na njemu. I eto sada, imamo odmah posle tog filma slab Boormanov nastavak, potom imamo čak dva četvrta dela jer je isprva Schraderov loše ispao - dakle imamo dva filma jer onaj osnovni nije valjao. i pogađate, nijedan ne valja. Imali smo naravno bezbroj rip-offova ali to ni ne računam i na kraju imamo i seriju.

Seriju ne bih gledao da me nije zainteresovao angažman Ruperta Wyatta. Ovo je network serija, bilo mi je jasno da tu ne mogu dobiti bog-zna-šta ali me je zanimalo kako izgleda.

I to kako izgleda je prilično dobro. Međutim, priča je prilično generic zgoda o posednutosti - malo povezana sa prvim filmom na nivou mitologije, ali to nije ni previše važno, i sve u svemu na tome što sve lepo izgleda (za network uslove) se negde i zaustavljaju dometi ove serije.

Glumci su dobri, televizični, Geena Davis donosi ocvali filmski star power ko voli, i sve je to OK, što je zapravo novina za ovu franšizu. Imali smo remek-delo, imali smo odličan film, imali smo promašaje, sada imamo i nešto što je tek OK.

Pogledaću i drugu sezonu. 

COMRADE DAD

COMRADE DAD je britanski sitkom iz 1986. u kom George Cole igra naslovnog junaka.

Sitkom su napravili Ian Davidson i Peter Vincent i imao je samo osam epizoda, računajući pilot iz 1984. godine.

Sitkom je praktično poluočuvan, i nema kultni status kao neki drugi ali reč je o jednom od onih britanskih sitkoma koji su bez mnogo napora izuzetno duhoviti ali nemaju neke druge aspekte koji bi ih učinili kontinuirano održivim.

Autori ove konkretne serije smatraju da je ona ukinuta iz dva razloga. Jedan je što George Cole nije hteo da se vrati za drugu sezonu a drugi je dolazak Gorbačova na vlast koji je učinio da se SSSR otvori i da sama premisa postane obesmišljenja.

Sitkom se inače dešavao u 1999. godini posle više od decenije boravka Velike Britanije u sovjetskom lageru. U Britaniji koja je sada sovjetska republika pratimo doživljaje jedne porodice, čiji je otac na partijskoj liniji i želi da nekako postane partijac, usput verujući u sve apsurdne laži a ostatak familije je svestan da je to sve laž i propast.

Prikaz života u sovjetskoj Britaniji je groteskan i Davidson & Vincent se izvanredno crnohumorno šale sa nivoima životnih teškća i bede koji se u mašti pripisuju prostoru iza Gvozdene zavese. Jedan od komičnih detalja je odnos prema Albaniji koja je u ovoj seriji izvor najlošije robe, primer najveće zaostalosti i tema najmasovnije pričanih viceva koje vlast zabranjuje da se ne bi drugovi izlagali ruglu.

Davidson i Vincent vrlo brzo uspevaju da uspostave logiku svog sveta i uprkos jako duhovitim partikularnostima u kojima potkače ponekad i aktuelnu britansku politiku, sjajno uspevaju da prikažu komičnog lika do kraja odanog jednoj grotesknoj ideji, a komika toga je univerzalna.

COMRADE DAD je u vreme emitovanja na BBCu izazvao reakcije sovjetske diplomatije koja ovo izrugivanje zemljanja iza Gvozdene zavese nije smatrala konstruktivnim, ali ovo je podjednako parodija i Britanije i Britanaca, odnosno njihove zamišljene sposobnosti da se prilagode tiraniji ali i da tiraniju prilagode sebi.

COMRADE DAD je izuzetna serija za svakoga ali verujem da će sladokusci koji vole ovu vrstu alternativno-istorijskog političkog humora baš uživati, premda ovde zapravo u bliskoj budućnosti nastupa sovjetska aneksija pa je utisak alternativne istorije u stvari učitavanje iz aktuelnog trenutka.

DAVE S03

U trećoj sezoni serije DAVE, David Burd i ekipa dostižu najveći mogući nivo samouverenosti i vrhunske holivudske zvezde postaju dostupne za kameo uloge a okolnosti Lil Dickyjeve karijere otvaraju mogućnost za ambiciozne zahvate.

I prilika je vrhunski iskorišćena. Zaplet sa Dickyjevom turnejom briljantno je iskorišćen da serija prođe razne delove Amerike i osvetli njene razne društvene probleme i socijalne slojeve kao i da u tom miljeu ponudi novo tumačenje slave i onoga šta nosi u današnje vreme i u današnjem medijskom okviru.

Dave kao lik dolazi u poziciju da se u potpunosti ispolji jer sada je uspešan, i carde blanche koji dobija lik, Burd izuzetno dobro koristi da iskaže njegov karakter i mentalno stanje.

DAVE je u trećoj sezoni dostigao uslove da napravi neke posebne stvari i iskoristio ih je u potpunosti.

1990 S01

1990 je serija Wilfreda Greatorexa koju je on definisao kao "1984 PLUS 6". I da, ovo je serija sa kraja sedamdesetih o antiutopiji gde posle ekonomskog nastupa i društveni kolaps u Velikoj Britaniji i uspostavlja se diktatura, sa monarhijom koja ostaje bezlična i pasivna, i država se pretvara u nešto što ponajviše liči na Istočnu Nemačku.

Represija je intenzivna, ekonomska nemaština teška, radna nedelja traje tri dana da bi se veći broj ljudi uposlio, sve se uzima na tačkice. U tom ambijentu, glavni junak je novinar jedine preostale koliko-toliko preostale nezavisne novine, čiji otpor vlastima protiče u jednom ambivalentnom odnosu prema predstavnicima vlasti gde je on nekada progonjen, nekada iskorišćen da bi im pomogao da lociraju tačke otpora a nekada služi i kao ventil da se o nečemu obavesti javnost.

Premisa neke buduće praktično fašističke diktature, sa mešavinom socijalističkog ekonomskog programa i ekstremno desne ideologije javnog morala i društvenih odnosa, deluje kao razrađena antiutopija dovedena do nivoa apstrakcije. Međutim, 1990 poprilično dobro funkcioniše kao jedna slika korodiralog represivnog "totalitarnog" sistema, i snalaženja pojedinca u njemu koji tehnički u njemu ne bi ni smeo da postoji ali evo ga tu je, i funkcioniše.

Sama premisa o tome kako je nastao sistem izložena je kroz detalje koji se javljaju iz epizode u epizodu tako da se uporedo sa pričama razvija i mitologija serije. Uprkos tome što postoji generalni kontinuitet priče, svaka epizoda ima svoj zaokružen zaplet i rasvetljava jedan aspekt života u ovakvom društvu.

Od osam epizoda u prvoj sezoni, može se reći da kvalitet nije ujednačen ali barem tri epizode su maestralna televizija, dve jako dobra, a ostale nikada nisu ni blizu toga da su slabe.

Ko voli ovu vrstu antiutopijske slike, i razmatranja takvih društava, uživaće u seriji 1990.