VICTIMA NUMERO 8

Sara Antuna i Mark Cistare kreirali su špansku seriju VICTIMA NUMERO 8 koja se bavi terorističkom akcijom islamista u Baskiji, što je već samo po sebi kuriozitet, ako imamo u vidu aktivnosti ETA na tom području.

Serija prati nekoliko protagonista sa obe strane potere i ubrzo shvatamo da stvari nisu onakve kako izgledaju, a kakve su mogu lakše da provale gledaoci prve ekranizacije JACK REACHERa sa Cruiseom, dok će se ostali iznenaditi.

Serija je izvedena samouvereno, produkciono dosta ozbiljno, ali nema u sebi neke naročite atribute da se nametne kao nešto za obavezno gledanje, premda niko ko se za nju odluči neće ni gorko pogrešiti.

Serija je dostupna na Netflixu i spada među španska ostvarenja koja su dobacila do globalne publike.

IMPULSE S01

Spadam u manjinu kojoj se dopao film JUMPER sa svim svojim narativnim ekscesima i tempom koji je stigao ravno iz pakla. Zato me je obradovalo kada sam saznao da se za potrebe televizije Liman vratio Goulodovom predlošku, naročito jer je jasno da je JUMPER pakovan za YA franšizu koja se prosto nije desila.

Liman je seriju ipak drugačije koncipirao. Ona je mnogo više grungy, mnogo više peterbergovska po ambijentu i karakterizaciji i kreator serije Jeffrey Leiber je smešta u taj milje "povišenog realizma" koji je pomera od YA glamura i avanturizma. Ovde se sve dešava u američkoj provinciji, vrlo je low key i vrlo je street level, bez nekih globalnih konspiracija, bar za sada, iako je moć preskakanja sa mesta na mesto po svojoj "prirodi" globalna.

Ipak, prva sezona ostaje sirova, lokalna, sa junakinjom koja pokušava da sakrije moć iako se sve češće u njenoj sredini dešavaju neobične stvari.

Liman u prvoj epizodi postavlja stvari i sve što potom nastaje je na veoma visokom nivou sa odličnom Maddie Mason u glavnoj ulozi i stvar ne opada ispod tog nivoa do samog kraja sezone.

Samim tim ova serija se dovoljno razlikuje od JUMPERa da je i za onu većinu kojoj je taj film bio skaredan.

BESUGO S01

Balint Szentgyorgyi kreirao je seriju BESUGO za HBO Max. Reč je o seriji koja se nadovezuje na ostalgični talas o represivnim režimima i tajnim službama u njima ali bez teskobe, sa spojem povišenog realizma i trilera. Rekao bih da su te serije potekle iz šinjela AMERICANSa a posle DEUTSCHLAND 83 do 89 dobijamo i BESUGO.

Glavni junak je mladi student ekonomije koji radi kao policijski doušnik ne bi li mu država obezbedila lekove za mlađeg brata koji boluje od retke bolesti. Vremenom, kao što služba ume da se igra sa njim i on kreće pomalo da se poigrava sa njom i da uspešno pliva u miljeu mladih pobunjenika koji sumnjaju u njega ali i u svakog drugog.

BESUGO nije prvoklasna serija ali je pitka, i scenografski, pa i na nivou generalne egzekucije dosta bogata. Priča je jasna, junaci su zanimljivi i glumci koji ih igraju su harizmatični, ali svakako da se serija ponekad veoma teško i često veoma naivno vadi iz ćorsokaka u koje sama gura svog glavnog junaka.

Sličan slučaj kao i DEUTSCHLAND 83 samo sa pitomijom i manje uzbudljivom temom u polazu, što u ukupnom zbiru daje možda i bolji rezultat jer su potencijali za atrakciju manji.

EL PADRE DE CAIN

Za Dan bezbednosti je prigodno da se osvrnem na seriju EL PADRE DE CAIN koju potpisuje Rafael Vera Fernandez-Huidobro, nekadašnji španski sekretar za bezbednost, ministar unutrašnjih poslova i funkcioner tajnih službi.

Ovu mini-seriju od sat i kusur po epizodi, režirao je Salvador Calvo koji mi je privukao pažnju veoma solidnim filmom 1898. LOS ULTIMOS DE FILIPINAS, zanimljivom istinitom pričom o poslednjoj španskoj jedinici koja je ostala u filipinskoj zabiti i ne zna da je Španija prodala ovu koloniju i ne veruje nikome ko joj to saopštava. Ova ista priča je ekranizovana jednom i u vreme frankizma ali je kod Calva dobila punoću i višeslojnost.

EL PADRE DE CAIN dešava se u Baskiji 1980. U prvoj dekadi post-frankizma gde je ETA u punom zamahu. Iako bi u principu zbog samog deklarativnog stava koji je ETA imala ovo mogli biti definisano kao politički triler više je krimić jer je njen modus operandi i povezanost sa podzemljem bila veoma velika.

Priča prati mladog policajca koji odlazi u ozloglašenu stanicu u San Sebastijanu u kojoj je već stradalo nekoliko njegovih klasića. Kod kuće ostavlja trudnu suprugu i familiju koja ga delom prezire što je otišao u nesigurnu pokrajinu a delom mu se divi kao patrioti.

U Donositiji, on zatiče situaciju u kojoj već van stanice mora da se lažno predstavlja kao radnik španske Telefonice i kao takav nalazi pansion kod jedne simpatične gazdarice sa kojom se spetlja, i spusti gard, dok uporedo rešava slučaj otmice jednog "lojalnog Baskijca".

Serija je zanimljivo koncipirana. U prvom planu su odnosi među likovima, mahom policajaca koji su se na različite načine adaptirali na život u vanrednom stanju, i odrodili od vlastitih porodica, ali je i kriminalistički slučaj u drugom planu veoma važan.

Salvador Calvo veoma sigurno vodi glumce a Quim Gutierrez u glavnoj ulozi donosi harizmu prave filmske zvezde, što on i jeste i istupa iz komičarskih rola u jednu tipičnu policijsku rolu. Otud je i zanimljivo kada baš on igra policajca koji kreće da zalazi u hawksovsko - mannovske okvire junaka koji je okusio opsesiju posla i zapravo više ne može da se vrati normalnom životu. Quim je stranac u ovom žanru i samim tim deluje kao "stranac" i među policajcima u Baskiji.

Salvador Calvo, uprkos imidžu koji ne sugeriše neki jak mačizam, sve ovo režira veoma mišićavo, bez viškova, sugestivno, jasno i odlično se snalazi u toj dinamici muškog kolektiva kao i u pomenutom filmu. U tom smislu ovde nema Peak TV ukrasa, ali je produkcija na tom nivou a naracija je konkretna i nema joj se šta zameriti.

NINE PERFECT STRANGERS

David E. Kelley i Jez Butterworth adaptirali su roman NINE PERFECT STRANGERS Liane Moriarty sa kojom je veliki guru imao uspeha na HBO sa BIG LITTLE LIES. NINE PERFECT STRANGERS je nažalost neuspela serija koja izgleda kao parodija na Peak TV i njegove pokušaje da se snimi nešto produhovljeno, da se prodre do nekog dubljeg značenja i da sve to bude estetizovano.

Ništa od tih elemenata nije profunckionisalo u ovoj osmodelnoj seriji i uprkos tehnički kompetentnoj izvedbi Jonathana Levinea ovo je jedan priličan blam i za Kelleya i za glumce među kojima su i neki meni must watch ljudi kao što je Samara Weaving, i neki zbog kojih gledam stvari popt Bobby Cannavalea.

Nicole Kidman je ovde jedan o koproducenata i veteranka je Kelleyevih uspeha, ali ovde ima lik koji je groteskno loše zamišljen i prilično jezivo glumljen.

NINE PERFECT STRANGERS je sve ono što Peak TV zahteva ali ni u čemu ne uspeva. Šteta. Mag “obične” televizije David E. Kelley je sa GOLIATHom baš pokazao da ima šta da doda Peak TVu, potvrdio to sa BIG LITTLE LIES i onda se ovako spektakularno olupao.

SLOW HORSES S01

SLOUGH HOUSE Micka Herrona dobila je ekranizaciju za Apple i rezultat je serija SLOW HORSES koja je počela kao zanimljiv spoj nekih rešenja koja ranije nismo videli ali se vremenom razvila u jednu totalnu nebulozu koja uvek vreba kada se ljudi ovog profila nađu na istom zadatku.

Srbi su drevan narod ali su zaista pod stare dane provalili Jessea Armstronga zahvaljujući HBO seriji SUCCESSION tako da nisu skroz upoznati sa putujućim cirkusom scenarista koji Armando Ianucci i on vode sa sobom već decenijama. Jedan od njih je Will Smith, nažalost ne onaj koji je ošamario Chrisa Rocka.

Ianucci i Armstrong jesu bili arhitekte ultimativne workplace komedije smeštene u svet državne administracije THICK OF IT i potpuno je jasno da su veoma iskusni producenti serije SLOW HORSES - a radili su je preiskusni producenti, recimo jedna Gail Mutrux - želeli da uzmu jednog od njihovih ljudi. I uzeli su Willa Smitha koji je zaista maturirao i diplomirao baš na tim stvarima.

Ipak, zaboravili su da Armando i Jesse imaju i mračnu stranu a to su negledljivi filmovi FOUR LIONS i THE DAY SHALL COME koji se na humoristički način bave temom terorizma. I njihovog čoveka su uzeli da pravi kao neku workplace dramediju smeštenu u odeljenje MI5 za otpadnike čiji je osnovni zaplet vezan za false flag terorističku akciju ekstremne desnice.

Ono što usledi je red pristojne workplace komedije sa malo rezignacije, nekog čudnog spoja Le Carrea i sitcoma, u kom su više dobri glumci nego sam materijal i jezivih scena sa teroristima koje obiluju tim glumljenim debilitetom koji je potopio FOUR LIONS i THE DAY SHALL COME.

Na kraju, šarm glumaca dovodi seriju donekle ali ne predaleko jer do nekog pristojnog rezultata može da ih prenese samo spoj šarma i talenta sa nekim materijalom.

Izuzetan reditelj James Hawes koji ima sve u malom prstu, i potpisuje jedan od najboljih BBC pilota koje sam u životu gledao, nažalost jedino što uspeva jeste da koliko toliko ujednači glumce u ova dva potpuno nespojiva segmenta, ali oseća se da njegove mogućnosti daleko nadrastaju materijal koji mu je ovde pružen.

Otud SLOW HORSES nije baš sjajna serija, ali sa ovakvom podelom i zanimljivom temom zaslužuje barem da se uzme uzorak u drugoj sezoni. Prva je nažalost prilično loša uprkos potencijalu.

S druge strane, neukoj publici će verovatno činjenica da vide Gary Oldmana na ekranu stvoriti osećaj da je to što gledaju nešto dobro. Ali, Gary snima šta mu se kaže, glumi i kod Avija Lernera. Dakle, njegova odluka da ovde igra ne znači previše.