THE MOSQUITO COAST

Kad smo bili mali uglavnom smo bili razočarani filmom THE MOSQUITO COAST, prvom ekranizacijom romana Paula Therouxa u režiji Petera Weira, pošto smo kao klinci očekivali da će film sa Harrisonom Fordom u džungli biti nešto superdinamično. Međutim, Weir je snimio film koji je dobar na jedan potpuno drugi način od onog koji je nama trebao, samo nije bio za dečake.

Serija koju su koncipirali Neil Cross i Tom Bissell uz rediteljsku postavku Ruperta Wyatta koja je zaista nešto posebno, predstavlja ono što smo želeli tada kada smo prvi put sreli Weirov film.

Moram poći od nečega što se u serijama ne smatra ključnim a u ovoj jeste - to je rediteljski koncept Ruperta Wyatta. Ovde on briljira kao i u svojim filmovima. THE MOSQUITO COAST u svoje dve prve epizode postavlja mustru koju su ostali reditelji uspeli da isprate a nije bilo lako. Reč je o zanimljivo rešenoj "povišenoj realnosti" u kojoj sve što postoji u kadru "igra" i mizanscenski, i kao površina, i kao detalj sa određenom znakovitošću i to pored bravure i ima smisla - glavni junak Allie Fox je opterećen idejom popravljanja nasuprot konzumerističkog imperativa kupovine novog i on vidi svet na drugi način. Međutim, ovo nije subjektivna vizija sveta kao u McGuiganovoj ekranizaciji Moffatovog SHERLOCKa koja je visokotehnološka već je organska. Izvedba je zaista nesvakidašnja i to što je Wyatt postavio njegovi saradnici kasnije uspevaju da produže.

Rečju, THE MOSQUITO COAST do te mere upečatljivo izgleda da se već na tom nivou mora pogledati.

Na sve to dolazi priča koja je u Peak TV maniru ispitivanja porodičnih odnosa unutar trilerskog zapleta ali sa izraženijom akciono-avanturističkom komponentnom u odnosu na razmatranje civilizacije kod Weira, mada ima i toga. Serija pre svega studira pitanje koliko je porodica zapravo dovoljna da zameni ostatak sveta u životu svakog pojedinca, naročito dece. Isto tako tumači koliko čistog uživanja i adrenalinske zavisnosti ima u životu odmetnika koji se toj sudbini prepuštaju do kraja 

Konačno, serija dobija jednu peckinpahovsku dimenziju sa likom Amerikanca, takođe expata južno od granice koji radi kao nemilosrdni ubica-fetišista za kartele, i nudi mračnu stranu iste odmetničke ideologije kao i "beli pobunjenici" koji čine nukleus porodice koja je u centru priče.

Serija zapravo u drugoj sezoni dolazi tamo gde se dešava film i tu se nažalost serija i završava ali ima u obe sezone određenu zaokruženost. Prva sezona je po miljeu meni lično bila snažnija od druge, što opet ne znači da nekom drugom upravo ona neće biti zanimljivija.

Kritika je poredila THE MOSQUITO COAST sa BREAKING BAD i OZARKom ali ovo je potpuno drugačija stvar koja sa ovim dvema serijama ima veoma labave sličnosti na nivou aktivnosti junaka a suštinski ni toliko. U hijerarhiji tih serija, meni lično je iznad obe, ali opet nisam od onih koji su se pridružili kultu BREAKING BADa, pa ipak nisam merodavan.

U svakom slučaju, već sam izgled serije THE MOSQUITO COAST zaslužuje pažnju, a ovo ostalo ne zaostaje nimalo.

SNOWFALL S03

Treća sezona SNOWFALLa govori o fazi Pada, i on je zanimljivo koncipiran jer krek kreće da uništava najdraže ljude u Saintovoj okolini, a zanimljivo je da upravo u ovoj oblasti priče, treća sezona donosi dve do sada najbolje epizode u celoj seriji - i obe su bottle episodes - jedna u kojoj Melody otkriva krek koja je urnebesna, i završna epizoda u kojoj Saint proživljava svoju drugu životnu putanju i stvara drugi svet, zajedno sa svim protagonistima svoje osnove realnosti. Ove dve epizode su bile prilika da autori sebi daju mašti na volju i iskoristili su to na najbolji mogući način.

SNOWFALL S02

U drugoj sezoni SNOWFALLa, neki doživljavaju uspon, drugi doživljavaju pad, a ključni motiv ove sezone je porodica koji se u dobro oprobanom BREAKING BAD maniru na kraju ipak lepo ujedinjuje oko novca koji donosi prodaja kreka.

Osnovni izazov, sa kojim se serija dobro nosi jeste kretanje već utabanim stazama ovakvih priča o nastanku kriminalne imperije koje smo gledali u nizu što istinitih što fikcionalnih priča i to rešava na dva načina - u manjem broju slučajeva uspeva da bude kreativna a u većem svoju repetitivnost - i u odnosu na žanr, pa čak i na samu sebe - rešava time što sve radi sa punim ubeđenjem. 

SUSPICION

Seriju SUSPICION su radili veterani angloameričke televizije ali njen ukupni izgled i efekat je lako opisati kao manje uspešan ali i dalje harizmatičan izdanak neke od onih Sky kupovina autora sa BBC koji za njih snime nešto što liči ali prosto nije na nivou javnog servisa.

Apple + u tom smislu deli sudbinu drugih streamera koji su uspeli u svim produkcijama da nađu oslonac, osim u Britaniji gde i u najboljim saradnjama (tu ne računam HBO Max jer kanonski HBO od svojih početaka ima dobar kontakt sa BBC i RAI) zaostaju za najuspešnijih BBC i Channel 4 izdanjima. A to zapravo jeste sindrom Skya koji je mislio da se uspeh može kupiti dovođenjem autora da bi se onda ispostavilo da ipak nije sve u autorima već u celokupnoj infrastrukturi.

Imam averziju prema izraelskim serijama ali cenim neke njihove rimejke, i sada je Keshet ušao u jednu ozbiljnu monopolizaciju proizvodeći i original i rimejk. Na Apple + je išla recimo serija ECHO 3 u kojoj se kao kreator istakao oskarovac Mark Boal a kao reditelji on i Pablo Trapero. Reč je o izvanrednoj seriji koja nije za svaki ukus - mogao bih da zamislim recimo AMC u nekom eksperimentalnijem raspoloženju da radi tako nešto, čak ne ni HBO i to je recimo bilo vrhunsko autorstvo, namenjeno ljubiteljima i poznavaocima.

SUSPICION je sve suprotno od toga. Ona je koncipirana kao glossy konfencija, sve je odnekle uvezeno, pa tako recimo Chris Long u paketu dovodi Noaha Emmericha iz AMERICANSa, deo junaka kao da je poneo kostime iz serija UTOPIA jer im likovi malo liče na njih. Sve je polovno, ali je sve do samog razrešenja koje je ekstremno neuverljivo i tupavo - ali to i nije mnogo važno, zapravo vrlo pitko i dinamično.

Mešaju se ovde razne motivacije. Imamo osvetu, društveni angažman, imamo oblike kriminaliteta od cyber terorizma do eko terorizma i utaje poreza, imamo tehnotrilersku poteru, jurnjavu peške, jurnjavu u motornim vozilima, naprezanje porodičnog tkiva zbog bremena kriminalističke istrage. Imamo, rečju, sve.

I u tom melanžu, dobijamo jedan pristojan produkt. Seriju koja je nevažna ali pitka, sa dosta dragih lica kojih smo se pomalo uželeli, i filmskom zvezdom da malo podmaže prihvatanje nekih novih televizijskih faca.

Apple + je sebe profilisao kao dom važnih serija i SUSPICION nije prvi slučaj da im je takav domet izmakao, i da ono što imaju liči na ponudu neke druge kuće. Međutim, ovde ima previše simpatičnih elemenata da bi se oglašavalo kako je Apple + ušao u krizu.

THE AMERICANS S06

Šest sezona i 75 epizoda čine THE AMERICANS jednim od najbitnijih dometa američke televizije u proteklih deset godina.

Spoj efikasnosti i žanrovske ubedljivosti Dad TVa, sa psihološkom produbljenošću i provokativnošću Peak TVa dala je izvanredan spoj, i tek šesta sezona kada smo došli do kraja i kada se sve završava to bez ikakve sumnje dokazuje.

Naravno, i pre ovoga smo bili svesni kvaliteta ove serije. Osim jedne sezone u kojoj je postojala jedna generalna kriza u direkciji, odnosno direkcije nije bilo u dovoljnoj meri te je serija bila "samo dobra" ali "u leru", sve ostale sezone imale su snažan smer i ideju šta žele da postignu.

Šesta sezona budi jaku emociju. Dovodi nas na kraj puta za Philipa i Elizabeth kada oni shvataju da su ova dva identiteta nepovratno erodirala Mišu i Nadeždu. Philip više uopšte nije u stanju da radi, ali ni ono što mu je bio cover a sada mu je pravi posao takođe ne funkcioniše. Elizabeth radi ali sve su manje inteligentne njene akcije, sve je više svedena na kurvu sa dvostrukim namerama, i prosto ofucala se.

Zadaci u šestoj sezoni su namerno ponižavajući, aljkavi, krvavi, mutni, beskrupulozni. Više nema onog daha avanture i nadmudrivanja. U krizi je i Stan Beeman, tolikoj da tone u paranoju i počinje da sumnja u komšije iako zapravo on jedini nije bio nešto naročito izigran od njih, ili barem ne namerno.

Sve to nas vodi prema kraju koji emotivno razbija jer mora da funkcioniše na više nivoa. Mi znamo ko su junaci ove serije, i znamo da oni to moraju i ostati. Ali, isto tako znamo i da moraju biti kažnjeni.

Način na koji je kazna za njih i sudbina koja sledi izgrađena je briljantan ali Chris Long u završnoj epizodi i na nivou izvedbe gradi jedan ozbiljan monument američke televizije.

THE AMERICANS na kraju uspeva da napravi zadovoljavajuće zaokruženje u nemogućoj situaciji na sličan način kao i njeni junaci, sručujući svu žuč, bol i poniženje svojih junaka na nas, a ipak ih i dalje očuvavši kao naše (anti)heroje.

SNOWFALL S01

SNOWFALL je serija koju je kreirao John Singleton i govori o dolasku kreka na američko tržište početkom osamdsesetih, prikazujući reformiranje afroameričkog narko trižišta, promenu ponašanja meksičkih kartela i umešanost CIAe u Nikaragvu i njen doprinos trgovini narkoticima.

Tri noseće priče su one o mladom crnom momku koji ulazi slučajno u trgovinu drogom, meksičkom luchadoru koji radi kao muscle za naslednike kartela i polako kreće da napreduje i neurotičnom CIA agentu koji dobija otpadak od zadatka i pretvara ga u nešto atraktivno.

Prve dve epizode režirali su magrebski Belgijanski iz  trećih BAD BOYSa i oni postavljaju glossy ton i jednu nenametljivu ali ipak vidljivu rekonstrukciju epohe.

SNOWFALL ne može pobeći od romantizacije, i ne može se posmatrati kao istorijski dokument ali je dosta solidna televizija.

FX je verovao u ovu seriju i to se oseća po apsolutno samouverenom pristupu - prva sezona svakako nije zaokružena i jeste samo uvod u celu priču. Ali to je u redu, ovo je poštena televizija - ko je ostao do kraja sezone gledaće i dalje. 

THE AMERICANS S05

Peta sezona serije THE AMERICANS bavi se temom iscrpljenosti. Ekipa je došla do tačke kada želi da se vrati u SSSR i oseća da im je misija završena. Pokušavaju da zaokruže svoje živote, da nekako svoju porodicu pripreme za kulturalni šok odlaska iz SAD u SSSR i spoznaje ko je na čelu te porodice.

Autori u saradnji sa glumcima uspevaju da prenesu taj utisak o potrošenosti agenata i u tome uspevaju, kao i uvek kada ova serija ima jasnu direkciju koja je sigurno zafalila u trećoj sezoni. I to je negde i suština spoj Dad TVa i Peak TVa koji nosi ova serija, gde su heroji malo "podignuti" protagonisti sa natprosečnim veštinama i moćima, smešteni sigurno u jednoj moralnoj ničijoj zemlji. sa proceduralnim zapletima koji se sa manjim ili većim razlikama reprodukuju i sa druge strane njihovih privatnih, pre svega psiholoških i porodičnih vrtloženja koja dolaze iz nu skool pristupa.

U petoj sezoni direkcija je jasna i rezultati su impresivni i serija odbija da dosadi iako ima sve predispozicije za to.

LA CHICA DE NIEVE

LA CHICA DE NIEVE je španska serija snimljena za Netflix, nastala po romanu koji ja napisao veoma tiražni pisac Javier Castillo, objavljivan i kod nas.

Seriju je režirala ekipa koja je radila i na LA PESTE i egzekucija je na veoma visokom nivou. Sve je vrlo atmosferično, visceralno, glumci jesu malo u onom televizijskom gasu gde se svaki put uzbude kao da se prvi put upoznaju sa datom situacijom ali je to sve ipak u granicama prihvatljivog.

Ono što je na nivou produkta najzanimljivije jeste sam format serije - ona ima šest epizoda koje su baš skrojene za bindž. Jedna praktično proističe iz druge, i kad se poslože u Netflixovom plejeru zbilja uvodna scena nove epizode odmah vuče gledaoca u sledeću. To znači da je svaka epizoda ostavljena na izvesnom nivou nedorečenosti, sa klifhengerom ili nekom udicom manjom od njega.

Kada se gledaju odvojene, a ne na Netflixu, takve epizode ipak u središnjem delu umeju da ostave pomalo nedorečenosti, naročito u fazi kada policija okuplja "dežurne krivce" za koje mi već u konvenciji znamo da su krivi za svašta ali za ovo konkretno nisu.

U završnoj trećini serije, kada uđemo u prostor samog razrešenja, menja se predznak cele postavke, i misterija predaje primat psihološkom trileru što je uspelo rešenje jer upravo nailazi posle celog tog središnjeg red herring dela.

Ako gledamo seriju kao ono što jeste - a to je proizvod za Netflix, ovo je svakako kvalitetno izrađena konfekcija koja ponekad dobaci i do ubedljivosti unikatnog rada, ali vrlo retko. Međutim, ako je sagledavamo kao "običnu" seriju koju bismo gledali epizodu po epizodu u nekom ritmu, dobila bi nižu ocenu. 

No, kako je ovo serija koja u isto vreme nudi sve epizode, na kraju krajeva nije ni presudno u kom tehničkom rešenju je gledate. U bilo kom plejeru, sav materijal je tu ako vas forma dovoljno zainteresuje za sadržaj.