ZVAĆEŠ SE VARVARA

Hiperprodukcija serija koja je nastala pod pokroviteljstvom Telekoma dovela je do kvaliteta koji proističe iz kvantiteta. Isto tako, kako je vreme odmicalo, kvalitetne serije su tonule u moru hiperproduciranog materijala i tako smo došli do tačke da su u stvari najjači serijski brendovi ostali oni koji su postavljeni na samim počecima ovog trenda ili pre njega.

U tom paradoksu mnoge serije nisu uspele da dobiju zasluženu pažnju kao što je recimo 12 REČI, ali isto tako desilo se i da neke serije koje rade eminentni autori potpuno ostanu izgubljene u toj ponudi koja je ne samo razbila monokulturu serija kod nas, već čak i serijski program kao deo kulture.

Sada je serija toliko da ne postoji ni jedna jedina koju gledaju svi, ali ih nema puno ni koje dvoje gledaju.

U tom svetu je ispod radara prošla serija ZVAĆEŠ SE VARVARA, iako je reč o scenariju našeg proslavljenog autora Miloša Radovića koji je uspeo da se dokaže u raznim formama, a naročito na televiziji. Seriju je režirao Dejan Zečević, pre petnaestak godina ključna figura našeg žanrovskog filma ali danas potpuno zaboravljen reditelj kog je Peak srpske televizije u potpunosti zaobišao jer je na njegovom vrhuncu radio ili nevažne ili neprikazane serije. Direktor fotografije je naš veliki snimatelj Dušan Joksimović koji ima ne samo vizuelni stil već i sposobnost da veoma doprinese narativnom izrazu onoga što radi.

U neka druga vremena, ovo bi bila prvoklasna ekipa. Danas je ovo serija koja postoji na ekranima malobrojnih fanatika, o njoj se ne priča, a i piše se vrlo malo.

Nažalost, ne možemo reći da je ova serija remek-delo kakvo bi se moglo očekivati od imena kakva su Radović i Joksimović. Međutim, ovo i dalje jeste veoma bitan televizijski događaj ove sezone.

U seriji ZVAĆEŠ SE VARVARA celina ostaje diskutabilna, ali nesporno je da niz zaista antologijskih scena koji bi morali ući u istoriju naše televizije, ali kako će ako seriju niko ne gleda i niko ne zna za nju.

Radović je dobro prepoznao taj kapacitet Peak TVa da budu o više stvari u isto vreme, i njegov spoj relativno klasičnih žanrovskih obrazaca sa bajkovitim odnosom prema uzročno-posledičnim vezama pa i samoj formi, dao je dobar recept za naš pokušaj uključivanja u Peak TV tokove.

Međutim, umesto da ima osam dinamičnih epizoda, serija ima dvanaest epizoda koje prosto ne može da izdrži, pa se vrti u krug ne samo autorovom namerom - a cikličnost strukture jeste nešto što Radović namerno koristi, već se u to uključuje i ono sad već neuralgično idi mi - dođi mi kupovanje vremena kojima se serija nadima da bi ispratila minutažu i naplatila više epizoda od finansijera.

Kada se na to doda produkcija koja je solidna ali neujednačena i ne uspeva da u svakoj deonici isprati talente uključenih autora, onda je ZVAĆEŠ SE VARVARA od prvorazrednog televizijskog događaja, spuštena jedan korak unazad.

Međutim, ako želite da vidite nešto zanimljivo, onda ipak sebi ne smete da dozvolite da ne pogledate nešto što potpisuje Miloš Radović koji je i dalje vitalan i još uvek ovde ima i scena i rešenja koja su apsolutno nešto najbolje što je neko napisao za potrebe naše televizije u ova vremena.

No, isto tako, ponuda je bogata i teško je nametnuti se nečim što nije vrhunsko. No, šta proizvedeno kod nas pa jeste vrhunsko, pa da zbog toga ljudi ne stižu da pogledaju VARVARU? Nisam siguran.

U okolnostima gde je TVRĐAVA nešto što se hajpuje mesecima, potpuno je deplasirano ne pogledati VARVARU koja je za to na svakom nivou, uz sve svoje brojne mane ipak postdoktorat.

Po zapletu i priči, ZVAĆEŠ SE VARVARA bi se mogla definisati kao metafizički krimić, gde bajkovitost i metafizika vremenom uzimaju primat nad krimićem i to je vrlo zanimljivo. U tom smislu, i moguće je ali opet nije baš jednostavno naći neke paralele ni u našoj, pa ni u stranoj produkciji.

Radovićev rukopis je evidentan i ono što je trebalo jeste samo da se njegove ideje intenziviraju a ne da se raspu na trajanju koje ne mogu da iznesu. Isto tako, produkcija je mogla da isprati malo više Joksimovićev vizuelni koncept koji je prisutan ali u egzekuciji povremeno ostaje izvesna realizacijska nedorečenost. Konačno, Zečevič kao reditelj ovde potpisuje svoje možda i najzrelije delo i uprkos apstinenciji iz ovih najizvikanijih serija poznatih godina i tome što već petnaest godina nema ozbiljan film, a već osam godina nema nikakav, deluje kao da ništa nije propustio.

Naprotiv, neke scene spadaju među najbolje koje je snimio u svojoj karijeri.

ZVAĆEŠ SE VARVARA je u suštini jedna serija sveže doneta iz Ikee koju gledalac na žalost ne može da složi, ali može ipak da zamisli šta je iz njenih kvalitetnih delova moglo da se napravi.