MADE FOR LOVE S01

MADE FOR LOVE je HBO Max serija nastala po knjizi Alisse Nutting.koja je zajedno sa Patrickom Somervilleom sve to prilagodila televiziji. Somerville je imao veliku priliku sa Fukunaginom serijom MANIAC i tu se nije baš proslavio. Ovo je quirky na sličan način, ali je jednostavnije i samim tim uspešnije. Christin Milioti igra mladu ženu koju je oženio tech mogul i zatvorio u svom VR compoundu u kom se osamio i stvara opijen svojom genijalnošću i opsesivnom ljubavlu prema njoj. Kada jednog dana odluči da napravi čip koji će bračni partneri ugrađivati kako bi jedno drugom bili u umu i nadzirali se međusobno, ona odlučuje da pobegne iz zlatnog kaveza, nesvesna da joj je on već ugradio čip.

Prve epizode su mi bile i najzanimljivije jer kasnije ova serija nekako gubi fokus i kako prelazi iz high concepta u domen klasične dramaturgije, razvoja likova i odnosa, tako počinje da pokazuje kako zapravo baš i nema šta da kaže.

Zanimljivo je uporediti MADE FOR LOVE sa britanskom Netflix serijom THE ONE koja se takođe po romanu bavi temom high tech upliva u romantične odnose parova, i od nje je uspešnija iako ova druga ima snažniji high concept.

FOR ALL MANKIND S02

Druga sezona serije FOR ALL MANKIND odlazi još dalje u alternativnu istoriju. Osamdesete su i Mesec su kolonizovali SAD i SSSR. I sada na njemu dolazi do sukoba koji bi mogao da se pretvori u globalni sukob na Zemlji.

Za to vreme pioniri iz ranijih misija na Zemlji shvataju da su im životi jedino imali smisla kada su bili astronauti, a želju da se ponovo otisnu u svemir ometaju veoma krupne ponude u pogledu političkih pozicija u NASA i drugim delovima establišmenta.

Na putu globalnom sukobu usled odluke supersila da se naoružaju u svemiru, što je danas iznova postalo aktuelna tema, stoje samo astronauti i kosmonauti, i inženjeri sa obe strane koji isti hleb jedu i razumeju se.

Druga sezona ove serije je poslastica kao što je bila i prva. Teško je posmatrati nešto ovako dekadentno kao zamisao i uzeti to zdravo za gotovo i ne biti zahvalan za ovu ekspanziju serijskog programa bez presedana koja je omogućila da se jedna ovakva ideja realizuje.

A realizovana je ponovo na najvišem rediteljsko-producentskom nivou, sa nekoliko epizoda koje po trajanju prelaze sat vremena i bliže se jednom i po času.

Sve u svemu, potpuno mi je jasno da je nekome ovo dosadno ili besmisleno, može se gledati i tako, ali ljubiteljima i poznavaocima je ovo zaista snažno iskustvo.

Među rediteljima se u par epizoda pojavljuje Andrew Stanton a među glumcima Nikola Đuričko kao sovjetski kosmonaut.

SHAMELESS S11

 Jedanaesta i završna sezona SHAMELESSa je bila programirana kao kraj serije i uprkos tome što se bavila privođenjem stvari nekakvom dosta otvorenom kraju, ali sa jasnom sugestijom kojim kolosecima će se junaci nadalje kretati, zadržala je onu vitalnost koja je krasila celu seriju do tada.

Izuzev završne epizode koja ima izvesnu po-mo dimenziju svečanog oproštaja i suočavanja sa onim šta smo gledali i šta su autori pravili u celih 11 sezona, odnosno godina svojih života, sve ostale su u jakom tempu, i sa refleksijom na problem koji nas zatiče u ovom trenutku a to je pandemija Covida.

Uprkos tome što je Covid kroz celu sezonu više prisutan kao detalj u životima junaka koji na njih utiče socioekonomski više nego zdravstveno, na kraju on dobija veoma fundamentalan značaj jer rešava Frankovu sudbinu.

Otud je završna sezona, i period svođenja računa za junake, ali i nekih definitivnih tačaka u kojima ih prošlost sustiže.

Nivo jedanaeste sezone nije opao što čini ovu sezonu zbilja trijumfalnim zaokruženjem jednog zaista monumentalnog projekta u istoriji američke televizije.

SHAMELESS S10

Deseta i predzadnja sezona SHAMELESSa ima dominantnu temu ispita zrelosti, ulaska u brak, krize srednjih godina i prošlosti koja progoni junake. Ton sezone je veoma duhovit, dinamična je, rediteljski nadahnuta.

Kate Miner uspeva da se odlično adaptira kao novi element stalne podele, i donosi jednu novu dinamiku koja ne podseća na Fionu i ne preuzima njenu ulogu, i mnogo pre bi se mogla posmatrati kao Lipova verzija Monice, sa njenim promenama raspoloženja koje nisu patologizovane. To je takođe jedna od bitnih tema koja progoni junake a to je nasleđe, i šta oni mogu preneti na potomke posle takvog života i sazrevanja. Otud nije čudno da Lip i Tammie u stvari imaju neku vrstu dinamike Franka i Monice.

Ponovo je Wellsova ekipa napravila podvig i u desetoj sezoni održala visok tonus serije.

Q: INTO THE STORM

Q: INTO THE STORM Cullena Hobacka je u 2021. ono što je TIGER KING bio u 2020. Nažalost, ovog puta su ulozi mnogo veći jer INTO THE STORM tretira fenomen Q.Anona, teorije zavere i online zamajavanja naroda koje je uspelo da ostvari vrlo konkretan društveni uticaj u sumrak Trumpove ere.

Cullen Hoback je ostvario veliki pristup protagonistima priče, jednim velikim delom jer je reč o bizarnim egzibicionistima, i šestodelna serija je superzanimljiva, informativna i dosta argumentovana. Hoback je uložio veliki rad u ovo istraživanje i snimanje i definitivno mu se isplatio.

Međutim, ceo fenomen Q.Anona je toliko jeziv baš zbog toga što ovde vidimo ko su ljudi koji su ga pokrenuli, a to je zbilja dno kace IT biznisa, internet marketinga i političkog ekstremizma, i kako su ti ljudi uspeli da se povežu sa nekim pravim operativcima a zatim i da ostvare ogroman politički uticaj i to na globalnom nivou ostaje stvar nad kojom treba svi da se zapitamo.

Otud, ova serija je zanimljiva ne samo na političkom i istorijskom nivou, već i na psihološkom, pa i socijalnom, pošto ovde imamo ljude zaista sa dna kace koji ne samo uspevaju da utiču na stvari već se osećaju veoma pozvanim da uzmu protagonizam, i da se nametnu kao neko ko će “ispraviti krive Drine”.

To na neki način reafirmiše sliku Amerike u kojoj zaista svako može dobiti nekakvu priliku, i na čudan način pokazuje da je ona vitalna. S druge strane, zahvaljujući ovakvim ljudima je istovremeno i na samrti.

Svaki kadar u kom se oni pojave deluje kao neka bizarna parodija koja je istovremeno užasno smešna ali i zabrinjavajuća jer je istinita, naročito ako imamo u vidu da je sve to imalo globalni odjek, i da su neki ljudi od kojih smo mi zavisili zaista tražili oslonac kod ovakvih mangupa.

Zato, ovu dokumentarnu seriju treba videti za početak kao putokaz u kakvom svetu živimo.

KALKANSKI KRUGOVI S01

 KALKANSKI KRUGOVI Đorđa Milosavljevića naišli su kaoprijatno osveženje u periodu pomalo malograđanske faze forsiranja Peak TVa u periodu Telekomove jake ekspanzije. Ova serija nudi zanimljiv spoj - režira Milan Karadžić koji je sa Milosavljeićem radio na poznim sezonama BUDVE NA PJENU OD MORA, jedne od svojih retkih serija koja nije komedija, a sve je slikao Dušan Ivanović, najpoznatiji po visokoestetizovanoj fotografiji u ČARLSTONU ZA OGNJENKU.

Doduše, eminentni direktori fotografije nisu strani Milanu Karadžiću. Naime, već neko vreme pre je radio sa Milanom Tvrdišićem koji je jako dugo bio "iznad" uslova naše igrane produkcije i radio je mahom reklame. Otud ovaj spoj nije sasvim neočekivan.

U nekom referentnom okviru naše televizije, KALKANSKE KRUGOVE najpre možemo definisati kao susret MOG ROĐAKA SA SELA i DUGA MORU. Iz ROĐAKA SA SELA imamo motiv junaka koji se usled neke traume vraća na selo (u obe serije ga igra Vojin Ćetković) i na neki način uzburkava lokalnu sredinu, dok iz DUGA MORU imamo motiv izolovane zajednice pod pritiskom lokalne natprirodne tajne i lokalnog kriminalnog miljea.

Slično DUGU MORU imamo i lik retardiranog sina jednog od glavnih junaka - doduše sa drugačijim predznakom, kao i ljubavnu dinamiku među potomcima.

Međutim, za razliku od DUGA MORU i ROĐAKA SA SELA, KALKANSKI KRUGOVI imaju jači tempo, priča se izlaže brže, sa misterijom ali bez mistifikacije, i generalno čini se da je prilagođena okolnostima, glumcima, tekstu, sve je u saglasju.

U tom pogledu, KALKANSKI KRUGOVI ne pokušavaju da budu išta drugo nego "srpska serija", ne pokušavaju da se neuspešno igraju Skandinavaca ili HBOa. I to je zaista pozitivan pomak.

Međutim, problem se javlja u tome što je ova vrsta priča u međuvremenu kod nas prešla u te pretencioznije pseudo-Peak TV forme, i onda se samim tim ova serija sadržajem i formom pomalo našla na ničijoj zemlji. No, rejtinzi pokazuju da sama publika nije opterećena tim estetičkim pitanjima i da je rado pogledala ovu seriju.

KALKANSKI KRUGOVI bi sigurno nekom drugom reditelju bili prirodniji fit nego Milanu Karadžiću. Međutim, ako imamo u vidu usual suspectse koji se kod nas okupljaju na serijama, on je čak pokazao i da ima nešto više žara i interesovanja od te ekipe koja je u ovim okolnostima pojačane produkcije već prilično potrošena.

U pogledu glumačke podele, pored ROĐAKA SA SELA, preuzeta su i dobra rešenja iz serija PREŽIVETI BEOGRAD i GRUPA, i to na pravim mestima, tako da mlada podela iz ovih serija fino korespondira sa zvezdama u glavnim ulogama.

KALKANSKI KRUGOVI su u svakom pogledu nepretenciozno postavljen i pošteno urađen posao.

WAR OF THE WORLDS S01

Neko vreme sam malo bio izgubio korak sa radom Howarda Overmana. Sada to pokušavam da sustignem, kao fan MISFITSa i poštovalac njegovog DIRK GENTLYja.

WAR OF THE WORLDS je britansko-francuska koprodukcije inspirisana H,G, Wellsom i nudi jednu turobnu, realističku viziju invazije vanzemalajaca, sa par fokalnih tačaka - u Britaniji i Francuskoj.

Venzemaljci su došli i nekim impulsom spržili nervne sisteme ljudi, ali ne i ostalih živih bića. Potom su se na zemlju spustile neke meccha spdobe i krenule da ubijaju preostale i otimaju bebe.

Situacija je čudna i teskobna. I manje više, kada postavi premisu, Overman je ne razvija dalje. Rezultat je serija koja nije loša ali nije naročito interesantna kako se odmiče od zanimljivog početka, 

Veoma je solidno realizovana, ima u sebi malo tog film looka koji nose francuske serije u poslednje vreme i to zaslužuje pohvalu, ali kad se sve sabere, ovo je Overmanov rad koji ostaje ipak najpre za ljubitelje i poznavaoce SFa i horora pomalo. Za ostale je ovo zaista suvišno. 

Ovo svakako nije ni FALLING SKIES ni COLONY.

SHAMELESS S09

Deveta sezona SHAMELESSa je izuzetno uzbudljiva jer zahvata trampizam u punom jeku i Franka Gallaghera koji se prepoznaje kao deplorable iz Clintonkinog govora. Ovo je isto tako sezona u kojoj Lip koketira sa brakom i očinstvom, Debbie postaje lezbejka a Ian i Fiona imaju send off scene, za koje je John Wells dokazani majstor.

Ova sezona dakle ima puno idejnih i produkcionih zahteva, ali je Wellsova ekipa realizuje sa svežinom kakva mnoge serije ne krasi ni na samom početku emitovanja.

Jedan od razloga kako je SHAMELESS uspeo da očuva svežinu jeste i to što ima iz sezone u sezonu promene u dinamici odnosa među junacima, oni koji su mladi postaju stariji, oni koji su stariji prelaze iz uloge dece i ulogu staratelja pa čak i bukvalno roditelja, i ta dinamika svemu daje dozu nepredvidivosti.

Fizička produkcija je neprekidno na visokom nivou a kasting je sjajan sa odličnim glumcima koji zavređuju dugotrajni arc koji se javljaju u novim ulogama. U tim okolnostima, deveta sezona je pomalo bezobrazno dobra ako imamo u vidu koliko je ona pozna u toku serije.

Jedan od razloga za to svakako je i činjenica da je Wells i dalje veoma angažovan i prisutan kao autor. On se javlja u više epizoda u ovoj sezoni i lično seda za tastaturu u najosetljivijim momentima.