OKAMOVA OŠTRICA je upravo zaključena RTSova kriminalistička serija koja je u interesantnom polu-bindž ritmu od dve epizode sedmično emotovana u protekle dve nedelje.
Autori serije Marko Popović i Iva Mitrović napravili su jednu smirenu, samouverenu kriminalističku priču koja u pojedinim aspektima izvedbe kombinuje poznate elemente sa novim slojevima i pre svega donosi osveženje na planu scenarija.
U dubokoj suštini, ovo je kriminalistička priča o prirodi zločina, stereotipima i njihovom povremenom potvrđivanju kao i činjenici da ni nasloženiji oblici kriminaliteta kao što je špijunaža ne mogu disciplinovati ljude koji su nasilnici.
Glavna junakinja je advokatica specijalizovana za slučajeve zlostavljanih žena koja dobija ponudu da brani mladog brogrammera optuženog da je ubio svoju devojku influenserku. Frustrirana slučajem jednog relativno uobičajenog seksualnog uznemiravanja na radnom mestu od strane bahatog direktora, ona se upliće u slučaj za koji se ispostavlja da ima i špijunsku dimenziju i da je složeniji nego što izgleda.
Osnovna dinamika glavne junakinje, naročito podcrtana time što je igra Sonja Kolačarić, podseća na njen lik iz serije DRŽAVNI SLUŽBENIK, i pojedine scene sa njenom mecenom iz agencije poput US Aida koja je zapravo CIAšica u Beogradu, deluju veoma slično. Kada se tome doda brogrammer kao protagonista i hakovanje kao McGuffin, to su svakako sve elementi koje smo viđali do sada ali sa drugačijim predznakom u još nekim serijama.
Ipak, kada se sagleda sam postupak u seriji jasno je da je ovo sve potpuno drugačije od DRŽAVNOG SLUŽBENIKA i recimo 12 REČI kojima je spolja gledano najsličnije jer prosto osnovna tema je prevashodno psihološka pa tek onda u užem smislu kriminalistička.
OKAMOVA OŠTRICA se pre svega bavi muško-ženskim odnosima i potezima kojima se unutar njih uzima moć. Ali isto tako pokazuje da neprestana borba za moć može zavesti čak i najbolje ljude na stranputicu kada u toj borbi ne vide šumu od drveta.
Posle dužeg vremena Snežana Bogdanović je nešto odigrala dobro baš u ovoj seriji a Pavle Čemerikić je s novom ulogom proširio svoje područje delovanja. Sonja Kolačarić je iznela najveći teret pokazujući iznova da bez problema može sa bude protagonistkinja cele serije i to je ovde bio njen osnovni izazov. Iako je igrala veoma sličan lik u sličnim situacijama, u ovoj seriji se ne ponavlja i deluje sveže.
Jedine krupne primedbe koje se mogu dati prate i sve serije koje se doticu pravosudnog sistema a to je da su suđenja ipak prikazana neverovatno efikasno ako imamo u vidu koliko ona u stvarnosti traju i koliko je gledaocima to dobro poznat problem. Naprosto naše pravosuđe nije dramski potentno kada se dođe so samog suđenja i to treba izbegavati, za razliku od istražnih radnji koje deluju ubedljivo.
Scenografija je većim delom dobra osim u sceni hakerskog skloništa gde je holivudski klišetizirana ali je to manje bitno jer ta scena donosi jedno dobro dramsko rešenje prevazilaženja jezičke barijere.
To su dve najkrupnije zamerke koje se mogu dati ovoj seriji koja je mimo toga na jednom vrlo salidnom nivou i apsolutno u skladu sa standardima svih strimera. Štaviše, uveren sam da će serija u inostranstvu privući pažnju emitera.
OKAMOVA OŠTRICA svakako pripada gornjem domu srpskog televizijskog krimića i pokazuje da imamo autore koji iz kontinuiteta grade kvalitet.
