THE MOSQUITO COAST

Kad smo bili mali uglavnom smo bili razočarani filmom THE MOSQUITO COAST, prvom ekranizacijom romana Paula Therouxa u režiji Petera Weira, pošto smo kao klinci očekivali da će film sa Harrisonom Fordom u džungli biti nešto superdinamično. Međutim, Weir je snimio film koji je dobar na jedan potpuno drugi način od onog koji je nama trebao, samo nije bio za dečake.

Serija koju su koncipirali Neil Cross i Tom Bissell uz rediteljsku postavku Ruperta Wyatta koja je zaista nešto posebno, predstavlja ono što smo želeli tada kada smo prvi put sreli Weirov film.

Moram poći od nečega što se u serijama ne smatra ključnim a u ovoj jeste - to je rediteljski koncept Ruperta Wyatta. Ovde on briljira kao i u svojim filmovima. THE MOSQUITO COAST u svoje dve prve epizode postavlja mustru koju su ostali reditelji uspeli da isprate a nije bilo lako. Reč je o zanimljivo rešenoj "povišenoj realnosti" u kojoj sve što postoji u kadru "igra" i mizanscenski, i kao površina, i kao detalj sa određenom znakovitošću i to pored bravure i ima smisla - glavni junak Allie Fox je opterećen idejom popravljanja nasuprot konzumerističkog imperativa kupovine novog i on vidi svet na drugi način. Međutim, ovo nije subjektivna vizija sveta kao u McGuiganovoj ekranizaciji Moffatovog SHERLOCKa koja je visokotehnološka već je organska. Izvedba je zaista nesvakidašnja i to što je Wyatt postavio njegovi saradnici kasnije uspevaju da produže.

Rečju, THE MOSQUITO COAST do te mere upečatljivo izgleda da se već na tom nivou mora pogledati.

Na sve to dolazi priča koja je u Peak TV maniru ispitivanja porodičnih odnosa unutar trilerskog zapleta ali sa izraženijom akciono-avanturističkom komponentnom u odnosu na razmatranje civilizacije kod Weira, mada ima i toga. Serija pre svega studira pitanje koliko je porodica zapravo dovoljna da zameni ostatak sveta u životu svakog pojedinca, naročito dece. Isto tako tumači koliko čistog uživanja i adrenalinske zavisnosti ima u životu odmetnika koji se toj sudbini prepuštaju do kraja 

Konačno, serija dobija jednu peckinpahovsku dimenziju sa likom Amerikanca, takođe expata južno od granice koji radi kao nemilosrdni ubica-fetišista za kartele, i nudi mračnu stranu iste odmetničke ideologije kao i "beli pobunjenici" koji čine nukleus porodice koja je u centru priče.

Serija zapravo u drugoj sezoni dolazi tamo gde se dešava film i tu se nažalost serija i završava ali ima u obe sezone određenu zaokruženost. Prva sezona je po miljeu meni lično bila snažnija od druge, što opet ne znači da nekom drugom upravo ona neće biti zanimljivija.

Kritika je poredila THE MOSQUITO COAST sa BREAKING BAD i OZARKom ali ovo je potpuno drugačija stvar koja sa ovim dvema serijama ima veoma labave sličnosti na nivou aktivnosti junaka a suštinski ni toliko. U hijerarhiji tih serija, meni lično je iznad obe, ali opet nisam od onih koji su se pridružili kultu BREAKING BADa, pa ipak nisam merodavan.

U svakom slučaju, već sam izgled serije THE MOSQUITO COAST zaslužuje pažnju, a ovo ostalo ne zaostaje nimalo.