EL PADRE DE CAIN

Za Dan bezbednosti je prigodno da se osvrnem na seriju EL PADRE DE CAIN koju potpisuje Rafael Vera Fernandez-Huidobro, nekadašnji španski sekretar za bezbednost, ministar unutrašnjih poslova i funkcioner tajnih službi.

Ovu mini-seriju od sat i kusur po epizodi, režirao je Salvador Calvo koji mi je privukao pažnju veoma solidnim filmom 1898. LOS ULTIMOS DE FILIPINAS, zanimljivom istinitom pričom o poslednjoj španskoj jedinici koja je ostala u filipinskoj zabiti i ne zna da je Španija prodala ovu koloniju i ne veruje nikome ko joj to saopštava. Ova ista priča je ekranizovana jednom i u vreme frankizma ali je kod Calva dobila punoću i višeslojnost.

EL PADRE DE CAIN dešava se u Baskiji 1980. U prvoj dekadi post-frankizma gde je ETA u punom zamahu. Iako bi u principu zbog samog deklarativnog stava koji je ETA imala ovo mogli biti definisano kao politički triler više je krimić jer je njen modus operandi i povezanost sa podzemljem bila veoma velika.

Priča prati mladog policajca koji odlazi u ozloglašenu stanicu u San Sebastijanu u kojoj je već stradalo nekoliko njegovih klasića. Kod kuće ostavlja trudnu suprugu i familiju koja ga delom prezire što je otišao u nesigurnu pokrajinu a delom mu se divi kao patrioti.

U Donositiji, on zatiče situaciju u kojoj već van stanice mora da se lažno predstavlja kao radnik španske Telefonice i kao takav nalazi pansion kod jedne simpatične gazdarice sa kojom se spetlja, i spusti gard, dok uporedo rešava slučaj otmice jednog "lojalnog Baskijca".

Serija je zanimljivo koncipirana. U prvom planu su odnosi među likovima, mahom policajaca koji su se na različite načine adaptirali na život u vanrednom stanju, i odrodili od vlastitih porodica, ali je i kriminalistički slučaj u drugom planu veoma važan.

Salvador Calvo veoma sigurno vodi glumce a Quim Gutierrez u glavnoj ulozi donosi harizmu prave filmske zvezde, što on i jeste i istupa iz komičarskih rola u jednu tipičnu policijsku rolu. Otud je i zanimljivo kada baš on igra policajca koji kreće da zalazi u hawksovsko - mannovske okvire junaka koji je okusio opsesiju posla i zapravo više ne može da se vrati normalnom životu. Quim je stranac u ovom žanru i samim tim deluje kao "stranac" i među policajcima u Baskiji.

Salvador Calvo, uprkos imidžu koji ne sugeriše neki jak mačizam, sve ovo režira veoma mišićavo, bez viškova, sugestivno, jasno i odlično se snalazi u toj dinamici muškog kolektiva kao i u pomenutom filmu. U tom smislu ovde nema Peak TV ukrasa, ali je produkcija na tom nivou a naracija je konkretna i nema joj se šta zameriti.