CITY ON A HILL u drugoj sezoni na veoma vešt način uspeva da očuva likove iz prve sezone koji su bili predmet istrage i njihovu porodičnu dramu, na sporednom koloseku i dovede ih na uverljiv način u kontakt sa predmetom istrage druhe sezone. Ovog puta charlestownske pljačkaše oklopljenih vozila nasleđuju mladi crni narkodileri iz Roxburyja, sinove čuvene aktivistkinje na koje se ne sumnja zbog majčinog ogromnog ugleda i političkog uticaja.
U drugoj sezoni, smeštenoj u vreme i posle prebijanja Rodney Kinga, CITY ON A HILL još jače uvodi temu kako klasnog raslojavanja tako i rasnih podela, koje su tada bile drugačije nego danas ali su još uvek evergrin. Negativci ove sezone su mladi narko dileri koji vrlo svesno manipulišu političkim okolostima. Ovde nema negativca kakav je bio Luther Mahoney iz HOMICIDEa koji je digao narko biznis na nivo legalnog socijalno angažovanog privrednog subjekta, niti uglednih bosova kao u WIRE. Ovde su junaci još uvek na uličnom nivou ali se veoma vešto koriste ugledom svoje majke iza kog se kriju.
Kao treći vid kriminaliteta na mala vrata se uvodi zanimljiv motiv političkog ekstremizma odnosno IRA koja kupuje oružje u Bostonu skupljajući novac na razne načine, uključujući prevare i potkradanje dobrovoljnih priloga u katoličkoj crkvi u kojoj imaju svoje ljude.
Jackie Rohr ove godine ima spokojniju porodičnu situaciju, a Decourcey Ward je na iskušenjima u domaćinstvu. Međutim, obojica su i dalje na visokom nivou angažmana i ne dozvoljavaju da ih zasene negativci.
Ako imamo u vidu da u ovoj fazi Aldis Hodge kao glumac već postaje filmska zvezda, za pohvalu je da se u seriji ne oseća manjak njegove zainteresovanosti za televiziju, dok je Kevin Bacon neprekidno na nivou jer mu je ovo sada postao core business.
U podeli su se desile neke diskretne izmene, recimo Decoursey je dobio novog šefa, dobro poznatog Johna Domana iz serije WIRE koji sad već verovatno dolazi u svom odelu od kuće na snimanje ovakvih rola.
Rediteljski izraz je i dalje konzistentan i na visokom nivou bez prenaglašene estetizacije i sa dobrodošlom sirovošću koja nikada ne prelazi u simplifikaciju.
Ono što je najznačajnija lekcija iz ove sezone jeste kontinuitet glavnih antagonista iz prethodne sezone kao epizodista u novoj. U serijama koje iskoračuju iz formata procedurala i koncipirane su kao priče o karakterima koje su žanrovske po sadržaju ali ne i po formi, često se postavlja pitanje šta se dešava sa karakterima "potrošenih" antagonista. Da li oni nestaju kao u case of the week proceduralu i više ih nema ili ostaju da egzistiraju. Ovde je pronađeno dobro rešenje da oni ostanu na obodu priče, da pokažu kako kriminalni procesi imaju kontinuitet i da uzmu uverljivu ulogu u novom slučaju, a onda da se polako vode ka jednom "spontanom" zaključenju koje je u ovoj sezoni i veoma uspešno izvedeno.
To je posebno zanimljivo iz ugla naše produkcije gde se u novim sezonama serija sa kriminalističkim zapletom javljaju "viškovi" u formi likova iz prethodnih sezona koji nadalje vegetiraju u priči bez neke ozbiljnije funkcije ili uticaja na glavne likove a naročito ne na dalje zaplete.
Нема коментара:
Постави коментар