Eric Rochant je možda i ponajbolji evropski autor špijunskog filma van engleskog govornog područja. Njegov LES PATRIOTES i dalje stoji kao zlatni standard iako pomalo zaboravljen, no ova serija mu je svakako zacementirala taj status čak i među onima koji nisu gledali ovaj klasik francuske kinematografije devedesetih i donela mu je ogroman globalni uspeh.
Jedna od specifičnosti agencije DGSE bila je u tome što je diskretna. Ona se nije pojavljivala mnogo u medijima, a i kad jeste obično negativno, kao što je recimo potapanje broda Rainbow Warrior o čemu je snimljen i film. Filmovi po romanima Jeana Brucea snimani šezdesetih nisu bili komedije kao kasnije kad su postali jako kvalitetni i globalno prepoznati u formi parodije Michela Hazanavicusa. Čak i neki filmovi koji su se doticali DGSE u međuvremenu tipa AGENTS SECRETS bili su ambivalentni prema agenciji.
Međutim, sada se čini da je DGSE blago prešao u neku inicijativu putem medija, i LE BUREAU je serija koja agenciji prilazi lecarreovski, ne onako metafizički kao u starim ekranizacijama barda špjiunske literature ali sličnim low key pristupom gde je akcenat na zaverama, nabavljanju informacija, preplitanju privatnog života i posla itd.
Dakle, ovo nije akciona serija, iako ima napetosti, nije baš ni full Le Carre jer ipak tenziju gradi na klasične načine, i zanimljiva je zbog toga što prikazuje neke obaveštajne specifičnosti DGSE a to je da kad junaci dođu kući, a to je Pariz, ne mogu da poviču "Kućica" jer u ovom multietničkom gradu i metropoli u pravom smislu te reči oni nisu bezbedni već se i tu ponašaju kad da su na neprijateljskoj teritoriji.
Sam delokrug rada službi u prvoj sezoni kako sam naslov kaže bavi se biroom za ubacivanje legendiranih agenata, a teritorije koje su predmet spora su Sirija i Iran.
Serija je zanimljiva i meni je prijala. Iako je gledam sa zakašnjenjem, nije je pregazilo vreme.
Нема коментара:
Постави коментар