LADY IN THE LAKE

Nije lako pisati o seriji LADY IN THE LAKE jer je teško opisati seriju koja umnogome prevazilazi ono što smo zaslužili svih ovih godina kao gledaoci.

U njoj se televizijska forma tretira na jedan veoma specifičan način, a roman Laure Lippman, sam po sebi već nudi osnov za jedno vrhunsko pripovedačko iskustvo. Ovo je jedna od njenih detektivskih misterija koja zapravo samo daje žanrovski kostur široj socijalnoj slici jedne epohe i sudbina koje su maltene kao u nekom marksističkom tekstu, determinisane nizom faktora od kojih nije bilo dovoljno promeniti jedan da bi se nešto promenilo.

Smeštena u šezdesete u Baltimoru, ova serija obuhvata teme rase, klase, antisemitizma, afroameričke borbe za ljudska prava i prevarnih radnji kojima su ih ekspolatisali njihovi tobožnji zastupnici, tu je i sudar Starog i Novog sveta, sa finim dozama verskog fanatizma i stare dobre duševne patologije.

Laura Lippman je skrojila jedan vešt okvir koji je veoma snažno adaptiran u scenarističkom pogledu gde je sve nadgledala rediteljka  Alma Har'el, koja se ovde ponovo nameće kao kompletna autorka, i oko scenarija i oko režije, ali moramo pomenuti i jednu koloritnu ličnost koja se ovde javlja, i sa kojom se njena karijera zanimljivo ukrštala - Boaz Yakin.

Boaz Yakin, kog pratim od Eastwoodovog ROOKIEja i on je stvarno imao karijeru punu zanimljivih i potpuno suvišnih radova, od nekih kapitalnih kao što je recimo FRESH ili vrlo uspelih repertoarskih radova kao što je SAFE sa Stathamom pa do nekih kojih je teško setiti se.

Holivudski pool talenata je dubok, i Yakin se ovde javlja kao producent i scenarista nekih epizoda, i srećom u onoj je najboljoj fazi svog izraza.

Sve ono što je Laura Lippman izgradila u pogledu višeslojnosti priče, sklopa misterije, raznih vremenskih i pripovedačkih tokova, Alma Har'el podiže na jedan viši nivo, estetizujući sve to na način kog se ne bi postideo jedan Jordan Peele. Cela šesta epizoda je bottle episode praktično koja nudi oniričko sagledavanje svega viđenog pred finale, a takve stvari čak i u vreme Peak TVa se retko viđaju.

U saradnji sa direktorom fotografije Lachlanom Milneom koji odavno radi zahtevne filmske i televizijske projekte u Holivudu, Alma Har'el gradi jednu ubedljivu sliku epohe, a onda kreće da je dekonstruiše sve do oniričkih visokoestetizovanih vrhunaca u kojoj kao da nam nije dovoljno ljudske prirode i ljudskog društva ulazimo i ljudsku podsvest.

Međutim, ova estetizacija nije jedina zanimljiva formalna intervencija. LADY IN THE LAKE izbegava pretenciozni ritam Peak TVa iako ona to jeste. Mnogo je bliža ritmu neke "ozbiljne serije" sa networka osamdesetih, kakva je bila recimo CRIME STORY. Dakle, ima intenzitet networka ali se ne "čita" žanrovski posle dve sekunde izloženosti na ekranu. 

LADY IN THE LAKE je serija koja je meni odmah bila jasna kao nešto veoma posebno. Čak i ako vam isprva izmakne taj utisak, pustite je da se useli u vaš život, odakle verovatno više nikada neće izaći.

Nathalie Portman se vraća u velikom stilu, posle perioda u kom je delovala da je od talentovane devojčice na kraju postala anti-glumica. Ipak, najveća senzacija je Moses Ingram. Ona je na raznim mestima posejala svoje star making role ali ova je verovatno najambicioznija.

Malo je slučajeva kada televizijska serija ukaže na tako suverenu zvezdu za koju nema dileme da ima budućnost na filmu. To se desilo u ovoj seriji, uz izvanredna glumačka rešenja na svim mestima.

Bilo je odličnih serija ove godine, LADY IN THE LAKE bez problema može svakoj od njih da stane uz rame, ali neće proći ni bez određenih polarizacija. No, ni to ne izbegavamo.

Posle HOMICIDE, Baltimor je dobio još jedno remek-delo televizijskog krimića. Ovog puta ne potpisuje ga David Simon već njegova supruga, ali ovo je delo u kom ipak najznačajnije mesto zaslužuje Alma Har'el.

Laura Lippman je dobila ekranizaciju kakvu zaslužuje, a znajući njene knjige to je onda morao biti masterpis.