REINA ROJA S01

U sklopu industrijske špijunaže, pročitao sam roman Juan Gomez-Jurada REINA ROJA po kome je 29. februara 2024. simbolično krenula da se emituje serija na Amazon Primeu.

Tek 31. aprila ovo može postati ozbiljan roman. Gomez-Jurado je pisac koji piše bestselere u raznim žanrovima, izdat je i kod nas ali koliko sam ispratio REINA ROJA kao roman nije prisutan u Srbiji, iako mi se čini da je jedan roman koji pripada univerzumu izdat kod nas (PACIJENT u izdanju Lagune koji se smatra prvim u serijalu REINA ROJA). Ipak, ovaj roman pod naslovom CRVENA KRALJICA dostupan je u Hrvatskoj.

Najbliža referenca za ovaj konkretni roman je opus Stiega Larssona o kome takođe imam veoma nisko mišljenje, i ako bih te dve stvari poredio onda bih mogao da kažem da je Gomez-Jurado možda kudikamo konzistentniji u svom pristupu. Larsson je pokušavao da kombinuje neku eskapističku detektivsku prozu visokog koncepta sa stvarnim događajima, da neke realne socijalne konflikte uključi u zaplete i da se dotiče nekih stvarno prisutnih oblika kriminaliteta.

Gomez-Jurado se bavim čistim trešom na svim nivoima i ko se za to opredelio neće imati prilike da luta. Ovde imamo superiorno inteligentnu junakinju koja bi se najradije osamila i patila i nema nameru da rešava zločine iako je za to predisponirana, ali onda naravno kao u svakom Seagalovom filmu svoje zavete brzo prekrši i do kraja romana samo ona rešava zločine i gasira maksimalno.

Zanimljivo je da Gomez-Jurado skoro da nije ekranizovan do sada i da će REINA ROJA biti njegova prva relevantna ekranizacija a lik Antonie Scott svakako može biti signatiure lik sa Vicky Luengo kao što je Lisbeth bila za Noomi Rapace. No, REINA ROJA koliko god bila limitirana kao proza može poslužiti kao materijal za ekranizaciju, možda pre za film nego za seriju jer nema sad tu nekog istinskog unutrašnjeg života likova i neke hemije među njima koji bi mogli biti okosnica izvan zamajca koji nudi zaplet, ali verujem da kultura koja nam je dala Alexa Pinu, televizijskog Gomez-Jurada, svakako zna šta snima.

Kao što je Pina kreirao i PERIODISTAS i SERRANOS i CASA DE PAPEL i sad je kao specijalista za krimiće, tako i Gomez-Jurado kroz razne žanrove traži smer i možda je ovde našao neku redovniju formu u kojoj će delovati.

Gomez-Jurado je pisac bestselera koji svakako tom poslu prilazi sa maksimalnom posvećenošću. REINA ROJA je solidan primer inteligentnog romana za glupe ljude, detektivskog romana za čitaoce koji o tom žanru znaju ponešto što su malo videli ili pročitali usput ali misle da znaju, i Gomez-Jurado ako išta vešto manipuliše samoviđenjem svojih čitalaca.

Njegov rukopis je precizan, događaji se ređaju u jakom tempu, opisi nude određenu dozu kiča u emociji i istraživanja u detaljima, stvarajući utisak kako čovek čitajući sve ovo ipak postaje i pametniji. Ne mogu da kažem da recimo jedan detalj o španskoj policijskoj praksi koji sam pronašao ovde ne smatram korisnim. Ipak, ukupno uzev ovo je trivijalni žanr u svojoj najtipičnijoj formi, a u savremeno doba to znači i IP koji samo čeka da bude kupljen.

REINA ROJA je u tom smislu uspela. Sam izvorni materijal ne obećava neku sadržajnu seriju ali svakako će to biti šareno i videćemo svašta.

Nažalost, ekipa koju je predvodio Koldo Serra nije uspela da spakuje iz svega ovoga atraktivnu seriju. Vicky Luengo je tu i svim silama se trudi da odigra isti gambit kao Benedict Cumberbatch u SHERLOCKu, ali ne samo da joj Antonia Scott neće biti signature rola nego će verovatno biti samo surovi podsetnik na njene mnogo bolje uloge policajki, pre svega naravno u Sorogoyenovoj ANTIDISTURBIOS.

Koldo Serra je pomislio da se malo osloni na McGuiganova rešenja iz SHERLOCKa i postigao je suštu suprotnost. Uspeo je da ih iskoristi tako da referiše na tu seriju, i slično Vicky, samo nas podseti koliko je ovo osmorazredan sadržaj u odnosu na to.

Konačno, roman Gomez-Jurada jeste glup ali nije dosadan. Serija uspeva da očuva sve što je glupo iz njega, ali da pored toga bude i dosadna. Paralelna radnja sa otetom žrtvom koja ide uporedo sa istragom imala je nekog efekta u načinu kako je sročena u knjizi. U seriji samo zaustavlja tok priče, i može se bez griže savesti premotati. A ko je čitao roman, može još štošta da premota.

Budžet serije je vrlo solidan, i evidentan je pokušaj da se za Larssona uradi isto kao onomad za Larssona, međutim, ova serija ne samo da nema internacionalni kapacitet već je slaba čak i u španskom kontekstu, tako da što se mene tiče, ovo ostaje pre svega skup promašaj, i to ne samo po budžetu već i po ljudima koji su ovde naprosto straćeni.