ESTONIA

Miikko Oikkonen kreirao je igranu seriju ESTONIA koja je promovisana kao veliki spektakl jer će obraditi najveću mirnodopsku pomorsku nesreću savremenog doba i razvijenog sveta. U predelu tridesetogodišnjice ove velike tragedije pojavila se i izvanredna dokumentarna obrada istog slučaja koja je dodatno aktuelizovala slučaj da je na kraju švedska vlada zbog te serije morala da odobri nova istraživanja olupine.

Nažalost, ova transevropska koprodukcija se kreće na dva koloseka gde ne nudi ništa naročito novo. Ova su realizovana vrlo dobro, i isprva serija obećava ali nam na kraju ne pruža ništa. Jedan kolosek je sam brodolom na kom strateški inteligentno autori biraju situacije koje mogu dobro da snime, i te scene zbilja nose dozu visceralnosti. Međutim, ovo ipak nije serija o brodolomu i te scene su fino izvedene ali nije to rekonstrukcija dešavanja i nije to osnov onoga što gledamo.

Osnov bi trebalo da bude post-traumatski period - komisija koja istražuje i deo preživelih koji traži svoje mesto u svetu i želi da spozna istinu o onome što im se desilo. Ali onda nekako seriji i taj deo izmakne, pa na kraju i komisija i mi ostajemo bez odgovora. i sve se zaključi nekako lapidarno, kao da serija zapravo nema svoj osnov i jasnu okosnicu.

Dok je dokumentarna serija izvedena kao vrhunski triler iako je sačinjena samo od arhive i od razgovora, ova igrana serija nema taj tonus i ukupan utisak je nažalost veoma skroman.

Nisam imao potrebu za tim da se ova serija izvrgne u neku teoriju zavere ili senzacionalizam, bilo je dovoljno samo da isprati istinite priče koje su u nekim slučajevima uzbudljivije od fikcije i emotivnije od najosmišljenije melodrame. Ništa od toga ne postoji u ovoj seriji.