EL CUERPO EN LLAMAS

Laura Sarmiento Pallares mi nije ulivala poverenje kao kreatorka serije EL CUERPO EN LLAMAS jer je njena prethodna saradnja sa Netflixom rezultirala zaista skromnim proizvodom INTIMIDAD. S druge strane, Jorge Torregrossa je ime poznato hardkor fanovima španske žanrovske produkcije jer je on snimao svašta, a mnogo toga je bilo dobro, recimo serija HACHE mu je velika preporuka.

EL CUERPO EN LLAMAS je osmodelna ekranizacija true crime fenomena Rose Peral o kojoj je snimljen (i na Netflixu je dostupan) dokumentarac LAS CINTAS DE ROSA PERAL u kom se istražuje zaista neobična, istovremeno tupava i dijabolična misterija ubistva iz strasti koje je ova policajka izvršila sa svojim kolegom i rešila se muža, takođe čuvara zakona.

Sudbina ovih junaka u sebi ima nešto svojstveno likovima Braće Coen, s tim što je serija izvedena dosta ozbiljno, u jednom povišenom realizmu sa dosta estetizacije i harizmatičnim televizijskim glumcima u glavnim ulogama, pa sve dobija jednu novu dimenziju. Naime, dok smo navikli kod Braće Coen da ipak karikaturalni likovi sprovode zločine po mustrama koje su videli na televiziji ili čuli od slučajnog prolaznika, ovde imamo atraktivne sexy ljude koje znamo kao Tokio iz CASA DE PAPEL i protagonistu brojnih šarmantnih romantičnih komedija, spolja baš onakve kao iz najuspelijih uloga i iznutra uvrnute i tupave kao da im je FARGO matična serija.

Ursula Corbero je u tom smislu sjajna jer donosi sav seksepil Tokyo liku jedne fatalne žene koja je zapravo nesrećnica i gubitnica, ubeđena da može da manipuliše svima a zapravo nesposobna da ostvari bilo kakav smislen odnos, dok se Quim Gutierrez odmakao od persone simpatičnog luzera iz romantične komedije i pretvorio u magnetičnog alfa mužjaka u policijskoj uniformi koji je budala svoje vrste.

Ubistvo su počinili zapravo baš negde kada je počinjala serija CASA DE PAPEL, pa ne možemo reći da su je gledali i da je ona inspirisala ova dva "mastermajnda", ipak sigurno je da bi da su malo sačekali sebe verovatno identifikovali sa Profesorovim učenicima.

EL CUERPO EN LLAMAS je s druge strane zanimljiv slučaj serije bez izrazito pozitivnih likova, pa i antiheroja. Moralno ispravni ljudi u seriji su mahom ili slabijići ili sterilni predstavnici vlasti, a Rosa i Artur nikada ne postaju istinski antiheroji, ali isto tako ne prestaju da bivaju zanimljivi za gledanje.

Hiperprodukcija španskih serija je postala tolika da njihove glumce sada maltene prepoznajemo kao naše iako možda ne znamo kako se zovu. Ipak, ne bi me čudilo da je neko jednog dana opisuje kao seriju u kojoj "Tokio ubija Gandiju".

Ono što ovu seriju izdvaja jeste s jedne strane zapravo gotovo klasična noir postavka ljubavnika koji ubijaju muža, sa tom razlikom što to nije prvi muž kog su mogli da ubiju i što do tragedije nije moralo ni da dođe da su malo bolje znali šta će sa sobom. Isto tako ovo je klasična priča izvedena u doba savremenih tehnologija a ishod će pokazati da moderan tehno-život samo šteti ljubiteljima klasičnih oblika kriminaliteta.

Ova serija nije komedija ali obiluje humorom koji proističe iz situacije. Svi su jako ozbiljni u izvedbi, iako nisu bili baš takvi u stvarnosti zbog koje su postali tema serije.

EL CUERPO EN LLAMAS je true crime storija koja srećom ima osnov u događajima kojima ne manjka mašte nekog igranog programa.