BEEF

BEEF je ovogodišnja desetodelna senzacija sa Netflixa koju je kreirao Lee Sung Jin, i izdvaja se po tome što okosnicu glumačke ekipe čine glumci azijskog porekla.

U glavnim ulogama su Steven Yeun i Ali Wong i oni igraju skromnog preduzimača i nervoznu bogatašicu koji posle jedne svađe u saobraćaju krenu jedno drugom da zagorčavaju život, usput razarajući više svoje nego tuđe živote, ponekad sa krvavim posledicama.

Smeštanje priče u azijskoamerički milje je zanimljivo mada ne donosi ništa radikalno novo. Međutim, zanimljivo je videti tako jako povezanu dijasporu koja pravi šeme razne među sobom i snalazi se u borbi za opstanak, kao i sukob dva sveta - visoke i niže klase, gde među bogatašima ipak Azijate i dalje stoje kao stranci čak i kada imaju relevantan kapital.

Young Mazino je odličan u ulozi Yeunovog brata, a ističe se David Choe kao njegov kriminogeni rođak u stalnom bekstvu od zakona, poverilaca i neiscrpnim idejama za nove ilegalne ili sivozonaške kombinacije.

U tom smislu lepo je ponovo videti seriju gde imamo junake fino smeštene u sivoj zoni koji u njoj nalaze sreću i funkcionišu.

BEEF nije ni komedija ni triler, mada u sebi i nosi i to i elemente psihološke studije. Ponekad u tom žanrovskom ekvilibriranju i posrne, međutim, odlično je glumljena i režirana, i u stvari realizacija uspeva da je bezbedno dovede do kraja, čak i kada stvari u završnoj epizodi poprilično padnu u epilogu.

BEEF je jedna od onih serija kod kojih nisam uspeo sasvim da ukačim razloge za fanatično obožavanje ali sam se izuzetno dobro proveo kao publika.