B.R.I. S01

B.R.I. je serija koju su kreirali Jeremie Guez i Erwan Augoyard. Guez je lik koji se žanrovski oprobao u rasponu od saradnje sa poznim Van Dammeom na zapravo dosta dobrom belgijskom trileru, pa sve do američkog B-krimića sa Joelom Kinnamanom, i on je dokazani žanrovski pregalac te u seriji B.R.I. dobija priliku sa sprovede nešto upečatljivo za Canal Plus.

Ovo je serija o jednoj autonomnoj policijskoj jedinici koja radi i istragu i reagovanje i podseća veoma na seriju BRAQUO, s tim što ovde nema prekaljenih glumaca veterana već popriličnu zvezdanu harizmu donose mladi glumci, neki od njih više afirmisani - kao recimo Kechicheova učenica Ophelie Bau - neki manje. U tom smislu B.R.I. je drugačija zverka od BRAQUO jer vodi dosta računa o tom "povišenom realizmu" i ubedljivosti, sa junacima koji i opserviraju i skupljaju dokaze i ispituju a bogami i navuku pancire i zapucaju iz automatskog oružja.

BRAQUO je bio provokativan po svojoj sirovosti i spremnosti da se publici priredi neočekivani preokret, smrt bitnog junaka ili razvoj situacije u slučaju. U B.R.I. toga nema ali je socijalni milje razrađeniji i ubedljiviji za ove junake, iako ni oni ne zaostaju kad je reč o naoružanosti i spremnosti da se relativno često zapuca.

Isto tako, za razliku od BRAQUO, ovde nije tako visok uzor kršenje pravila. Zapravo, junaci se trude da se što bolje adaptiraju, iako su poneki ekscesi neizbežni.

Guez je režirao seriju i drži se jednog peterbergovskog stila, sa dosta pozicija kamere, povišenim realizmom, držanjem tenzije i kad se jure i kad razgovaraju, i serija izgleda veoma estetizovano a postiže visoku dinamiku.

Završna mannovska pucnjava kojom se zaključuje prva sezona, nosi efekat zaokruženja ali isto tako nema dileme da su Guez i Augoyard kreirali seriju koja je održiva na duže staze, sa likovima koji to mogu da izdrže. Ovakvih policijskih timova nema mnogo poslednjih godina na američkoj televiziji, ali u staro vreme ih je bilo. Iako dizajnirana kao Peak TV, serija ima ritam network zahteva i nudi najbolje od oba sveta, iako spolja gledano ne deluje kao nešto posebno.

Ipak, ponekad je najveći podvig napraviti ono što smo navikli da uzimamo zdravo za gotovo.