Konačno smo stigli do onoga zbog čega sam se i upustio u gledanje serije LE BUREAU DES LEGENDES a to je peta sezona u kojoj dve završne epizode režiraj Jacques Audiard.
Ovo je sezona u kojoj je Eric Rochant dostigao zasićenje, smatrajući da je pet sezona u stvari prirodan run jedne serije i dajući neke od klasičnih naslova kao što je WIRE za primer. Zaključenje pete sezone režirao je Jacques Audiard ali bitno je krenuti od onoga što prethodi njegovoj intrvenciji.
Nažalost, peta sezona je tanka na nivou priče a rekao bih čak i vizuelno. Serija je u svakom pogledu izgubila na suptilnosti ali i na inventivnosti tako da se prema Audiardovom finalu probijala veoma grubo, kao bleda senka, ne samo metaforički već i fizički, odnosno vizuelno, onoga što je ranije bilo.
Audiard je u uvodu u svoju završnicu imao jednu elipsu, ne sasvim malu ali ne i ogromnu koja je dala prostora da sa određenom autonomijom uradi ono što zna. I možemo reći da je Audiard isterao triler na maksimum, da je pojačao dinamiku, telesnost ali i onirički element koji je u seriji uvek postojao - nekad kao trik nekad kao svesno izgrađena intervencija - i doveo ga do nivoa rešenja za ključnu situaciju.
U finišu je ostavio svoj autorski pečat, ne remeteći utisak da i dalje gledamo seriju. I što se mene tiče, završnica je toliko snažna da se već ovde seriji može svirati kraj.
Ne mislim da kraj mora nastupiti nužno jer je došao Audiard i završio stvar već zbog toga što je i Rochant osetio zamor a peta sezone zaključuje i spor sa vrhunskim neprijateljem a to je ruski mastermind, i to je sve urađeno na moćan način u finalu.
Iz ove situacije, i u odnosu na likove i u odnosu na ekipu biće teško restartovati seriju, ali čini se da će se ona nastaviti dalje, iako deluje da je sve sada zaključeno i uvezano.
Нема коментара:
Постави коментар