ECHO 3

ECHO 3 je poslastica koju je Apple + poslao ljubiteljima i poznavaocima napravivši paklen i perverzan spoj ljudi kao što su Mark Boal, Jason Horwitch i Pablo Trapero sa jednim izraelskim romanom i serijom koju su uzeli kao polaznu tačku i uradili nešto svoje.

ECHO 3, odmah da kažem, nije za svakoga, i mnogima ova serija neće pružiti mnogo zadovoljstva. Ima veoma lagan tempo, mada nije dosadna ni u kom pogledu i veoma je "autorska" usled čega ju je lakše definisati kroz prosede autora nego kroz žanrovsko određenje.

Rekao bih da je ovo serija koja se najpre može definisati kao triler, mada ima dosta akcije. Govori o naučnici koju otimaju kolumbijski pobunjenici tokom neke rutinske istraživačke ekspedicije i ubrz shvataju da joj je pored naučnog instituta poslodavac i CIA. Njen muž je sin bogatog čoveka iz vojonindustrijskog kompleksa a pripadnik specijalnih jedinica zajedno sa njenim rođenim bratom.

Oni silaze na jug u Kolumbiju i kreću da je spasu ali stvari eskaliraju.

Mark Boal donosi ono što je karakterisalo HURT LOCKER i ZERO DARK THIRTY, taj sistematičan klinički prikaz službi bezbednosti. Pablo Trapero je argentinski reditelj koji je radio triler ali uvek duboko prožet realizmom pa i istorijskim kontekstom i slično tome radi i ovde. Uvek na granici ornamentalističkog, ali ipak više na liniji nečega što bih definisao kao atmosferični lirski triler, Trapero pravi jedno posebno iskustvo za više gledanja. On nije jedini reditelj, neke epizode režirala je Claudia Llosa, jednu koja se sama akcija Jeffrey Nachmanoff, a neke i sam Mark Boal koji je očigledno završio svoje kreativno partnerstvo sa Kathryn Bigelow.

Sve ovo je zanimljiva mešavina, i kada bi se ova fuzija nekako definisala možda ponajviše podseća na recentne filmove Michaela Manna, a malo manje na Kathryn Bigelow jer je ipak mnogo više fikcija nego istinita priča i rekonstrukcija. E sad, u formi serije to daje specifičan rezultat, drugačiji od svega što je trenutno na programu.

Zeta i brata igraju Michiel Huisman i Luke Evans, isto veoma neobičan spoj i veoma su zanimljivi u tome što donose posebnu energiju. Oni su leading men ali ne na prvu loptu, naročito je Luke Evans jako lepo sazreo od kada je pokazao svoju mračnu stranu oliverreedovskog tipa u HIGH-RISEu Bena Wheatleya.

Završnica u kojoj se dešavaju neke stvari koje evociraju kako ILIJADU tako i OUR MAN IN HAVANA i njegovu parafrazu TAILOR OF PANAMA nudi veoma zanimljivu kodu u završnoj desetoj epizodi koja je potpuno neočekivana, i možda u celoj seriji ponajviše otvoreno mannovska.

Sva imena koja nabrajam više su tu radi orijentacije. Ova serija je dovoljno specifična da upravo bude pre svega nešto sui generis i delo svojih autora. Ali, ko se za nju odluči i ima taj senzibilitet, dobiće jedno od najboljih televizijskih iskustava sezone.