LA NOCHE MAS LARGA

Xose Morais i Victoriano Sierra-Ferreiro kreirali su seriju LA NOCHE MAS LARGA koja je najavljivana kao španski PRISON BREAK, a što je imalo neke logike jer je sličnu vrstu adiktivnosti već postigla tamošnja serija CASA DE PAPEL. Španci su na Netflix već postavili jednu jako solidnu zatvorsku seriju VIS-A-VIS, dakle tradicija postoji, ali LA NOCHE MAS LARGA u mnogim aspektima spada među najveća razočaranja koja nam je pružila aktuelna produkcija.

Ova serija govori o serijskom ubici kog grupa moćnih ljudi želi da oslobodi iz zatvora jer uprkos tome što je on svirepi krvolok, ima neke informacije koje bi ih mogle ugroziti. Sa tim ciljem šalju tim specijalaca da ga izvuku iz psihijatrijske bolnice za kažnjenike ali tu nailaze na udruženi otpor čuvara i zatočenika.

Osnovna karakteristika serije jeste da je setting zatvorske bolnice maksimalno neuverljiv. Prvo, pacijenti oba pola su zajedno, postoje ćelije ali na njih se primenjuje manje od minimuma represije, uprkos tome što su duševno  bolesni zločinci koji povremeno i pokažu zašto su tu.

Zatim, geografija zatvora nije jasna, nije jasno šta plaćenici treba da urade kako bi oslobodili ubicu niti šta čuvari treba da urade da bi ga zadržali. Kada se na to doda da scenografija izgleda istovremeno neuverljivo i jako ružno, dobijamo program vrlo neprijatan za gledanje.

Motivacije likova su jedan galimatijas, potpuno su besmislene, prenaglašene, bazirane na koincidencijama i potpunim budalaštinama, i povrh svega toga, u sezoni od šest epizoda se zapravo osnovna situacija ni ne razreši.

Takvih gestova je bilo u uspešnim Netflix serijama, bilo ih je i u nekim koje nisu obnovljene, ali ne sa ovolikim stepenom otvorenosti i osećaja da je gledalac potrošio šest sati bukvalno ni na šta.

Morais i Sierra-Ferreiro su ljudi sa nemalim iskustvom ali ovo je zaista promašaj ozbiljnih razmera.