EL CASO CRONICA DE SUCESOS je serija španske državne televizije TVE čiji je producent jedan od najvećih aktuelnih autora španske televizijske produkcije Aitor Gabilondo koji pokriva sve njene domete od HBO sa serijom PATRIA do striktno lokalne produkcije.
EL CASO je serija koja je sigurno mogla postići internacionalni uspeh ali zanimljivo je da nije plasirana agresivnije niti da je prisutna u internacionalnoj javnosti.
Produkcija je veoma ozbiljna a reč je o fikcionalizaciji rada jedne od najpopularnijih revija iz frankističke Španije - magazina El Caso koji se bavio tabloidnim temama ali je bio najznačajniji po svom izveštavanju o svetu podzemlja i kriminala. Neke priče iz ove serije smo gledali u drugim ekranizacijama. Recimo, ja sam zapazio da je jedan zločin obrađen u staroj španskoj seriji LA JUELLA DEL CRIMEN iz 1985. i to u epizodi koju je radio kultni reditelj frankističke epohe Juan Antonio Bardem, a jedan slučaj smo videli u filmu Oscara Aibara PLATILLOS VOLANTES. Sigurno da bi neko iz Španije prepoznao još štošta.
U seriji je osnovna fikcionalizacija u tome što svi zločini dobijaju žanrovsku interpretaciju, gradi se suspense, a glavni junaci i istražitelji su bivši policajac a sada novinar i njegova mlada ambiciona saradnica koja je vrlo šik ali je istovremeno pravi drug i hrabrica.
Frankizam je prikazan kao period stalne ali meke represije. Recimo, glavna junakinja ima muža za kog otkrije da je homoseksualac i onda on želi da se "popravi" i kreće na "lečenje" kod psihijatra. A pored represije nad homoseksualcima, vidimo i moć katoličkih krugova - jedan novinar je član Opus Dei i preko svojih veza pomaže redakciji, sloboda štampe je minimalna što dovodi do duhovitih situacija - recimo El Caso proceni da bi bolje prošli kod verskog cenzora nego kod političkog i onda dovode sveštenika da im pregleda tekstove, a serija se dotiče i odbeglih nacista i odrođene aristokratije koja je bliska sa Caudillom.
Stilski serija konstituiše ipak jedan nostalgičan pogled na Španiju šezdesetih godina, sa akcentovanjem mode i životnog stila, ali ne beži od frankizma kao bitnog činioca i ne umanjuje ga.
U žanrovskom pogledu, jasno je da autori serije sebi uzimaju više slobode nego što sama rekonstrukcija stvarnih dela može sebi da dozvoli, tako da pojedine epizode u Giallo ili Hammer stilizacije, i sve u svemu glavni reditelj Inaki Mercero gradi jedan veoma lucidan i angažovan rediteljski postupak.
Serija se radi po case of the week principu s tim što glavni junak ima season long arc jer zapaža da se ponovo pojavio serijski ubica koji mu je odgovoran za formativnu traumu ili neko ko ga jako dobro kopira. Isto tako pojedini slučajevi imaju refleksije u daljim epizodama ali koncept je u suštini nedeljni. Postoji opšti meki kontinuitet odnosa među junacima u klasičnom "will they/ won't they" domenu.
Serija 45 REVOLUCIONES - koja doduše nije krimić - odlazi možda korak dalje ali se služi sličnim ključem u prikazu baš ove epohe, i u pogledu frankizma i u pogledu "povišenog realizma".
Epizode su u klasičnom španskom formatu od osamdesetak minuta a postoje i specijali gde autori serije sa istoričarima objašnjavaju istinite istorijske događaje sa autentičnim materijalima.
El Caso je inače izlazio četrdeset godina i na osnovu njega je Suarez izgradio celu medijsku imperiju a list je prošao transformaciju od frankizma do demokratizacije. U tom smislu, ova serija je redukcionistička jer je fokusirana na domaštane avanture dvoje neustrašivih novinara a ne bavi se širim medijsko-društvenim pitanjima koje ova novina otvara. Otud je za one koji poznaju istoriju španskih medija ovaj naslov možda malo i zbunjujući jer može delovati kao da će gledati istorijat ove medijske kuće a to nće dobiti.
Нема коментара:
Постави коментар