EN CASA je petodelna serija koju je HBO snimio u Španiji. Pet epizoda je radilo pet reditelja tokom karantina i tema je naravno prigodna.
Reditelj koji mi je i privukao ovoj seriji, Rodrigo Sorogoyen, režirao je i pisao i prvu epizoud u kojoj i glumi sa svojom muzom Martom Nieto.
Nešto što kreće kao studija odnosa dvoje ljudi tokom karantina, postepeno prerasta u nešto što ima elemente fantastike, pa u izvesnom smislu i TWILIGHT ZONE. Sorogoyen je u svojoj karijeri radio razne stvari, pa između ostalog i dijaloške melodrame, kao što je recimo STOCKHOLM i ovde on taj senzibilitet kombinuje sa veoma zanimljivim iznuđenim rešenjima poteklim iz lockdowna i odlično postavljenom fantastičarskom aromom.
Sorogoyen se sasvim solidno snašao i kao glumac i napravio je nešto u improvizovanim uslovima - gde je on bio i snimatelj, gde je pokazao da ima izvrstan DIY nerv, naročito za nekoga ko je tako uspešno i već afirmisano ime.
Od preostale četiri epizode, jedino ona koju je snimila Leticia Dolera uspeva da dobaci do Sorogoyenova i to je kratka priča o ženi koja provodi karantin sama i postepeno usled razdvojenosti joj se raspada veza sa momkom. Y toj priči Leticia Dolera kao i ostali radi u svedenim uslovima ali uspeva da izgradi i neke scene veoma specifične praktično horor ekspresoivnosti iako je priča u svojoj osnovi i najvećim delom melodramska.
Elena Martin i Paula Ortiz prave relativno nefokusirane priče o ljudima u karantinu. Kod Paule Ortiz, to su dve devojke, kod Elene Martin grupa prijatelja i čini mi se da je u ovoj formi ipak bolja Paula jer je energičnija i vedrija.
Kod Elene Martin se pojavljuje izvesna Katarina Grbić, reklo bi se naše gore list.
Konačno najslabiji rad je epizoda Carlos Marquet-Marceta jedna igrano dokumentarna esejistička farma bez tačke i zapete.
EN CASA je iznuđen projekta u kom je ipak Sorogoyen pokazao klasu a dobili smo i još jednu dobru epizodu plus dve pristojne. To nije ono što bismo očekivali od HBO ali jeste sasvim solidan skor za vanredno stanje.
Нема коментара:
Постави коментар