LA VERDAD

LA VERDAD je šesnaestodelna serija Aitora Gabilonda i Cesara Beniteza snimljena za španski Mediaset. Gabilondo je prošle godine sa serijom PATRIA na HBO napravio svetsku slavu ali je već pre toga bio veoma uspešan televizijski autor.

LA VERDAD sam gledao na Pickboxu kod nas, što znači da je ova serija uspela da bude "izvezena" i van Španije iako ovo svakako nije high profile content kao što je recimo PATRIA ili CASA DE PAPEL.

I sama realizacija već pokazuje da je ona snimljena na "televizijski" način, ne u smislu rada u sistemu više kamera i miksa, ali svakako manje brižljivo od onih serija koje pretenduju da imaju film look. Sam zaplet je zanimljiv ali u čitavom nizu situacija radi na tome da nekako održi stvari onakvim "kako odgovara" autorima, a njima treba misterija da se kuva i sapunica da se peni, pa po cenu da neke stvari junaci i prekasno urade.

E sad, Španci su generalno u svojoj dramaturgiji skloni ukrasima i melodramskom ekscesu, pa u tom pogledu LA VERDADA ne treba da iznenadi, međutim ta vrsta serija koje se baziraju na velikom broju "tajni" od kojih su neke jdnostavno proverive, u savremeno doba nekako sve teže prolaze. Gabilondo to rešava time što kada stvari dođe do tačke u kojoj više nemaju smisla, neki od junaka otkrije da je uradio neku najlogičniju stvar odavno, ali nam to nije rekao jer je imao neki svoj motiv.

I to je sad zanimljiva stvar za razmatranje u čisto dramaturškom pogledu. Naime, u seriji koja ima "sapunski" koncept - što LA VERDAD uprkos tome što je reč o misteriji - ipak jeste, jedino što postoji je "sadašnjost". Dakle, te serije funkcionišu u sprezi daleke prošlosti i sadašnjosti, bliska prošlost minimalno utiče na narativ, tipa ako autoru treba da muž dvaput prevari ženu tokom serije i ona to otkrije potpuno je normalno da se ona i drugi put potpuno isto uznemiri kao i prvi, i da se njihov odnos "regeneriše" na raniji seting kako bi se plasirao "šok".

U tom pogledu, serije koje se na taj način bave tipskim likovima i nalaze se u "sadašnjosti" odnosa među junacima i odnosa publike prema njima, slabije trpe takve "izgrađene" preokrete kojima se nešto što treba autoru "pokrije".

Ipak, LA VERDAD nije telenovela. Ona je samo kompulsivno gledljiva kao sapunica, ali u osnovi ovo je ipak derivat krimića spojenog sa zamršenom porodičnom melodramom.

Ukupno uzev, ovo svakako ni na jednom nivou neko esencijalno štivo niti Peak TV ali ljubiteljima i poznavaocima eto daje prostor malo da razmisle o nekim tehnikama rada.