U Refnovoj seriji COPENHAGEN COWBOY nema kopenhaških kauboja. Međutim, ima Srba u meri koliko ih je bilo u trećem PUSHERu, tako da ovo treba pogledati kao srpsku televiziju mnogo pre nego nordijsku ili delo velikog autora.
Iskreno, posle gledanja ove serije, ono što mi je ostalo najefektnije upravo jeste taj jugovićki momenat. Naša dijaspora je dala dosta jakih nordijskih glumaca i ovde su se prošetali i Zlatko Burić i njegova žena i Slavko Labović i nova nada Angela Bundalović.
Priča ne postoji u klasičnom smislu, odnosno postoji sklop događaja ali skoro u potpunosti lišen narativnog zamajca. U njegovom centru je devojka koja se smatra jurodivom i taličnom. Niz opskurnih osoba, mahom iz danske jugo-mafije je angažuje da im donese sreću kad su u problemima, kako ličnim tako i profesionalnim a umesto toga ona donosi oganj i osvetu.
Kad se ovako prepriča, čovek se upita gde bi ovako nešto moglo da zapne. I u izvesnom smislu, ova serija zapravo ni ne "zapne", ali svakako da ko god se opredeli neće baš gledati ovo što sam ja ispričao. Naime, ovde Refn ulazi u neko nadlinčavanje sa samim sobom, samo bez one rediteljske perfekcije koja je krasila Lyncha (a koju Refn prosto nikada nije ni imao) i onda ono što dobijamo je pre svega neki audiovizuelni experience koji ugrubo prati opisanu priču.
Uživanje u tom experienceu je zaista individualna stvar i podjednako lako mogu zamisliti nekoga kome je ovo budućnost televizije kao i one koji misle da je ovo njen sunovrat u neutemeljenu pretenziju čiji je rezultat potpuna nebuloza. Rezultat je negde na sredini ali sa tendencijom da vuče prema nebulozi češće nego što bi trebalo.
Нема коментара:
Постави коментар