INFINITI

Ostajemo na evroazijskom vektoru sa franuskom serijom INFINITI koju su kreirali Stephane Pannetier i Julien Vanlerberghe.

Ova serija bi se najbolje mogla opisati kao whodunit sa atmosferom CAPRICORN ONEa, s tim što ovde imamo i dodatni element hard SFa, sa sunčanim olujama i svim onim tipičnim konsekvencama koje se javljaju u takvim narativima.

SF element je idejno temeljan ali narativno sporedan, i ovaj spoj istrage ubistava i CAPRICORN ONEa je ipak osnov, a tu zaista čovek nema šta da ne voli.

Priča je smeštena u Bajkonur odakle se lansiraju Sojuzi kojima se oprema ISS. Odatle se i rukovodi dešavanjima na ISSu. Kada jedna rutinska dostava putem automatski vođene letelice dovede do havarije na ISSu, uporedo kreću pokušaji da se dokuči šta se zbiva u kosmosu i koliko je nesreća bila fatalna, dok se uporedo u okolini Bajkonura pojavljuju leševi astronauta koji naprosto ne bi trebalo da budu tu.

Bajkonur je u kolapsu i likvidaciji, što otežava istragu ali ruske vlasti i dalje ne daju kazaškim policajcima da se slobodno kreću. Međutim, sudbina ubrzo stavlja francusku astronautkinju koja je ostala na Zemlji zbog psihičkih problema i kazaškog inspektora na isti zadatak, i ubrzo u sve se uključuje koloritna ekipa u rasponu od ruskog odreda smrti koji sklanja nezgodne dokaze, šamana u radioaktivnim pustarama Kazahstana, raznih rezigniranih ljudi iz raznih svemirskih programa.

Danijar Alšinov, kazaški superstar igra inspektora, inače po obrazovanju avioinženjer, donosi novu energiju i harizmu u ovu multilingualnu seriju u kojoj se koriste ravnopravno engleski, francuski i ruski. 

Kazaške lokacije su senzacionalne, i serija izgleda veoma egzotično, što u spoju sa nesvakidašnjim zapletom i interesantnim miljeom daje veoma dobre rezultate. Reditelj Thierry Poiraud čiji rad mi je bio poznat odranije, i bio je za izbegavanje, ovde ima blokbaster uslove kad je reč o izvedbi, i sve je pošteno izvedeno. Kad je svemir, onda nema space opere i veštačke gravitacije, kad se junaci pobiju na zemlji, onda su se pobili, greške nema, i u tom pogledu, zaslužuje sve pohvale, i ovo je svakako jedna od serija u kojima su reditelji bitno doprineli utisku.

Ja sam inače sucker za filmove i serije o astronautima i uvek ih gledam sa posebnim entuzijazmom, a ova serija mi je u tom pogledu bila naročito zanimljiva jer Bajkonur nije baš nepoznat ni filmu ni televiziji, ali ovakav kakav je ovde ipak nikad nije viđen. Ovo svakako nije poetični Bajkonur iz filma Veita Helmera već jedan težak postsovjetski erodirali kolos.

Ovo je serija u kojoj će ipak mnogo vrednih stvari naći i gledaoci koji se ne oduzmu od sreće kad vide da je nešto o astroautima, a naročito oni koji ne izbegavaju crossover tvrdog krimića i tvrdog SFa.