Četvrta sezona serije GOLIATH je u pogledu objekata mnogo kamernija. Smeštena je mahom u enterijere a i u njima joj nedostaje lokacijska vibrantnost koja je krasila ovu seriju. U tom pogledu, može se reći da izgleda produkciono oskudnije od ranijih sezona, iako u glumačkoj ekipi sa J.K. Simmonsom, Bruceom Dernom, Jenom Malone i Lenorom Critchlow nimalo ne zaostaje zapravo.
Sam zaplet je zanimlji, aktuelan i tiče se epidemije zloupotrebe opioida u SAD.
Za razliku od treće sezone gde tradicionalne indijanske biljke imaju psihodelični okvir, ovde je oniričnost bazirana na Billyjevom susretu sa smrću u prethodnoj sezoni a ako imamo u vidu da se i Cooperman kog je u prvoj sezoni igrao William Hurt ovde oprašta od glavnog junaka (a znamo da je u vreme snimanja on već imao terminalnu dijagnozu), smrt je mnogo više od lajtmotiva ove sezone.
Na nivou izgleda, uprkos tome što se dešava u ikoničnim ambijentima San Franciska, četvrta sezona loše izgleda. Ipak, priča je solidna, i do kraja uspeva da iznese ono što je započeto.
Za razliku od treće sezone koja je bila egzotičnija ali i formalno manje disciplinovana, ova se stabilno drži i kreće, ali ukupno uzev ipak postiže manji efekat od sve tri, možda zato što je svaka karta odigrana ranije a možda i zato što je vizuelnost i odnos prema produkcionom dizajnu bio bitan deo izraza.
Нема коментара:
Постави коментар