THE SYMPATHIZER

Chan Wook Park i Don McKellar su za televiziju kreirali ekranizaciju romana Viet Thanh Nguyena THE SYMPATHIZER. Iskreno, teško je objasniti šta su oni ovde hteli. Ovo je neka kao satirična slika vijetnamskog slučaja iz vizure vietkonškog obaveštajca koji se posle pada Sajgona ubacuje u dijasporu, sa idejom da dokrajči izbegli oficirski kor i njihove pokušaje da iznova preuzmu vlast.

Tako da tu priču malo pratimo ozbiljno, a malo kao i šaljivo, a malo tu sad ima i nekih digresija gde su neke ozbiljne a neke baš i nisu, međutim to što se dešava u ovoj seriji ipak vapi za nekom koncentracijom u praćenju i zahteva da gledalac kako-tako uspostavi neki odnos prema likovima i dešavanjima. A u tome ova serija ne uspeva.

Ako su pojedine epizode, kao recimo prva ili ona o snimanju filma čak i prilčno aktraktivne za gledanje, ako imamo u vidu da su seriju režirali Chan Wook Park, Fernando Meirelles i Marc Munden, ima ovde šta da se vidi. Ipak, sve to je začuđujuće mrtvo kada ne postoji mogućnost da se gledalac veže za bilo koji element, pa makar to bio samo stav prema događajima, ili barem prema formi.

Međutim, to ovde izostaje. Neobično je za HBO da sebi dozvoli da neko snimi besmislicu a ja se plašim da je THE SYMPATHIZER upravo to. Serija koja na kraju toliko biva opterećena raznim uglovima gledanja, raznim istorijskim i izmaštanim događajima da iz nje ne proishodi ništa drugo nego jedna hrpa manje ili više atraktivnih prizora i rešenja.

Robert Downey Junior koji igra sve američke korozivne likove u jednom NORBITovskom maniru je isto izvor ambivalentnog utiska. Nije problem što je on loš, mada ovo je vrlo tipičan nastup za trenutnu fazu karijere gde prešmirava i ubija u svakom kadru, nego što nema nekog preteranog smisla ni to rešenje sem eto da se on malo zabavi.

U suštini, ova serija je nešto što je verovatno interesantnije njenim autorima nego gledaocima. Ako volite da uživate u tuđem uživanju, gde povremeno ne znate da li je nešto PLATOON ili TROPIC THUNDER ili nekim čudom, oba, ovo je za vas.