Jedna od Netflixovih prestige ponuda za ovaj "sporiji" deo sezone je mini serija ERIC po scenariju Abi Morgan u kojoj Njujork osamdesetih predstavlja opasno mesto za lutkara jimhensonovskog profila koji gubi razum i tone u adikciju kada mu mali sin nestane bez traga.
Započinje istraga, otkriva se njujorško podzemlje i naličje, dečakov nestanak rastura osinje gnezo porodičnih trauma ali i mračnih sfera tržišta seksa i društvene hipokrizije.
Serija bi se mogla definisati kao prestige rip-off serije HAPPY koju je po stripu Granta Morrisona napravio Brian Taylor, samo naravno nije toliko ekstravagantna i senzacionalna, odnosno nije remek-delo ukratko rečeno. Međutim, premisa po kojoj lutkaru u trenutku životne i sledstveno okinute psihotične krize pomaže izmišljeni lik iz dečje serije je nepogrešive HAPPY.
Da se razumemo, sva ova poređenja sa serijom HAPPY ne dajem u optužujućem tonu, ali ako se već ide u tom smeru da se pakuje "HAPPY za odrasle", onda stvar mora biti besprekorno izvedena, a nije.
Paradoksalno, serija padne u poslednjoj epizodi i to u režiji gde je namera očigledno bila da se parodira, i prenaglašeno evocira stilski žargon porodičnog filma epohe, ali u tome se preteralo, pa je ispalo dosta strejt i samim tim mimo onoga što je bio zahtev priče.
Pa ipak, ovo jeste jedna od onih serija koje su kritične kad govorimo o kapacitetu da se uprska na kraju ali to se ipak desilo samo u limitiranom obimu.
Нема коментара:
Постави коментар