MACHINE je idejno čedo reditelja Freda Grivoisa koji je na početku karijere radio neke dizajnerske poslove na filmovima Jacquesa Audiarda i verovatno otud dolazi mogućnost da se sa njim na ovoj seriji kao kreator i scenarista potpiše čuveni maestrov saradnik Thomas Bidegain.
Jasno je da svaki film koji dolazi od čoveka Bidegainove reputacije zaslužuje pažnju, ali isto važi i za seriju, naročito kad je reč o jednoj referencijalnoj zamisli gde se namerno ukrštaju omaži KILL BILLu i vrlo ortodoksna sindikalna drama.
Serija je zanimljiva pre svega zbog toga što želi da smesti stilizovanu, "povišenu" akciju u milje radničke borbe, a ona je pak rađena realistički, u širem smislu. To dovodi do izvesnog disbalansa u stilskom pogledu i na gledaocu je da se sam odluči i proceni da li je to iracionalnost koju auteur može da dopusti sebi ili greška.
No, jasno je da disbalans postoji svesno i da su se tu autori kockali. U mom slučaju, ne mogu reći da su izgubili moju pažnju, pogledao sam sezonu do kraja, no čini mi se da ni tvorci ni gledaoci tim eksperimentom nisu mnogo dobili osim što su oba elementa koja kombinuju ostavili nedorečenim.
Ako bude druge sezone, pogledaću je. Serija se posle šest epizoda vrlo ambiciozno završava sugestijom da se priča "mora" nastaviti. Ipak, čini mi se da su autori u to ubeđeniji ne samo od mene, nego i od samih likova.
Jaka tarantinovska dimenzija i izrazita stripovska stilizacija iako po definiciji treba da pospešuju serijalnost, ovde nisu postigli taj efekat.
Нема коментара:
Постави коментар