Kada sam bio dete jedno od najmonumentalnijih prevoznih sredstava kojima sam se vozio bio je trajekt Vuk Karadžić kojim sam putovao na Vis. Taj trajekt se koristi i dan-danas u tim krajevima pod imenom Bartol Kašić (zamena imena je urađena začuđujuće skrupulozno) i svakako nije više najimpresivniji brod koji se tuda kreće.
Otud ne čudi da me je kasnije fascinirao brodolom Estonije koji se desio 1994. godine jer je reč o RO-RO tipu trajekta kakav je bio i Vuk Karadžić samo duplo dužem i znatno većem. Praktično, kapacitet Estonije bio je dvostruko veći nego Vuka odnosno Bartola.
Kao dete, sa poznavanjem mehanike koje je bilo prilagođeno uzrastu, dakle nikakvo, Vuk Karadžić mi je delovao kao nepotopiv brod, na kom kad bi se nešto i desilo verovatno niko ne bi mogao da nastrada jer postoji ogroman broj mera predostrođnosti, prsluka i čamaca za spasavanje.
Međutim, onda sam u medijima, u periodu pre interneta čuo za potonuće Estonije i postao impresioniran i donekle opsednut tim događajem jer mi je bilo prosto neverovatno da takav brod potone za manje od sat vremena i da sa sobom odnese 852 života.
Kada se pojavio internet, uspeo sam da nađem više informacija o tome, ali zanimljivo je da me teorije zavere o tom slučaju nisu previše privukle jer su mi delovale irelevantno spram osnovne enigme, kako je brod potonuo tako brzo i kako se više ljudi nije spasilo. Ti detalji o tome da li je uzrok zaista pucanje brave na vratima ili podmetanje bombe prosto nisu nešto mnogo značili.
Kad god sam bio u prilici da upoznam neke pomorce, a u Boki sam ih sretao puno, raspitivao sam se šta misle o Estoniji ali oni nisu nešto znali o tome niti ih je zanimalo. Kasnije sam gledao i jednu jako uspelu dokumentarnu emisiju koja je uspela da zarobi svu visceralnost tragedije na Estoniji.
Trinaest godina posle tragedije, u Puli sam upoznao dvojicu mornara koji su radili u FInskoj i tokom razgovora u kom je alkohol igrao bitnu ulogu, pitao sam ih za Estoniju, i oni su znali dosta o tome. Bili su skroz ubeđeni i bez ikakve dileme da je njome prevoženo oružje i da je zato potopljena. Ni oni nisu imali objašnjenje kako je tako brzo potonula ali nisu bili preterano ubeđeni u potonuće usled kvara na prednjoj rampi.
Iskreno, bio sam pomalo razočaran odgovorom jer kako rekoh ono što me je fasciniralo u detinjstvu, a preokrenulo se sa ovim slučajem, nije bilo objašnjeno teorijom o potapanju jer kao što smo se XY puta uverili, čak i u ratu, brodovi pogođeni raketama ili podmetnutim eksplozivom u luci, ne tonu tako brzo ako imaju takve dimenzije.
Sprema se igrana serija o Estoniji za tridesetu godišnjicu ali sam pre toga pogledao dokumentarnu seriju ESTONIA - FUNNET SOM ENDRER ALT. U ovoj praktično true crime seriji ispituje se potonuće Estonije ali se istovremeno i vrši kriminalistička istraga oko toga zbog čega je establišment u tolikoj meri koliko aljkavo toliko i tendenciozno izbegavao da se ovaj slučaj ispita do kraja.
U osam epizoda, od kojih šest čine, uslovno rečeno, prvu sezonu koja se završava revolucionarnim otkrićem samih autora serije, a druga se bavi posledicama tog otkrića, imamo jednu fascinantnu fresku prvo agonije koju je nosilo preživljavanje brodoloma (mada moram priznati ona stara emisija je u tom smislu dosta intenzivnija iako ovde ima jače arhivske građe) a potom i epopeje koju su preživeli i njihove porodice imale sa establišmentom dok je prikrivao ono što se desilo.
Konačno, izneta je i teorija barem kako je mehanički došlo do tako brzog potonuća broda, teme koja mene najviše zanima, mada opet zanimljivo je da serija ne daje definitivan odgovor na to, kao ni na temu kako je posada tako mlako reagovala na dešavanja u samom toku potonuća koliko god ono munjevito bilo.
Dakle, moja fiksacija, koja je na kraju krajeva samo moj problem koji vučem iz detinjstva, nije sa ovom serijom nekako izlečena, ali svakako jeste dobila jedan pozitivan impuls.
U ovoj seriji se zanatski ima šta videti, kako se vrlo vešto kombinju ispovesti preživelih sa rekonstrukcijama, arhivom, animacaijama, do tačke da u nekim momentima maltene trilerska struktura postaje toliko očigledna da izgleda samosvesno.
ESTONIA - FUNNET SOM ENDRER ALT donosi zanimljivu priču ali i zanimljiv postupak. Premda, naravno teško je očekivati da će neko gledati svih osam epizoda samo da bi video kako je sve sklopljeno a bez interesovanja za slučaj.
Međutim, ovo je zanimljiv true crime sadržaj gde su vidovi kriminaliteta razni, a neobično je iako praktično niko nije neki naročit firk već se sklonost ka prevari i zataškavanju javlja kod vrlo pristojnih ljudi i vrlo civilzovanim sredinama koje na kraju deluju možda i brutalnije od nekih zaista divljih.F
Нема коментара:
Постави коментар