NARCOS S01

Pogledao sam seriju NARCOS Chrisa Brancata za čiju je egzekuciju kao glavni reditelj i izvršni producent bio zadužen Jose Padilha. Padilha je posle berilnske nagrade za TROPA DE ELITE i raznih bioskopskih uspeha na domaćem tržištu uspeo da se probije do Holivuda i tamo dobije priliku da režira ozbiljne projekte. Padilha u NARCOSu snima Netflix seriju ali ne treba imati puno iluzija, ipak je ovo evropska produkcija francuskog majora Gaumonta i to joj je za početak omogućilo da bude većinom na španskom što svemu daje ogromnu ekskluzivnost. Postoje mreže u Americi koje prikazuju serije koje nisu na engleskom, i HBO je imao takve pokušaje, ipak Netflix je prvi koji je svoj program, iako nije televizija per se, oslonio na materijal koji je mahom na španskom.

Wagner Moura je harizmatičan kao Pablo Escobar i u određenom smislu, svi ostali junaci zajedno sa glumcma koji ih igraju ostaju u senci kako Escobara tako i Moure. Kada, Escobar potone u ludilo, nasilje, paranoju i postane krvožedna životinja, Padilha ne može da se odmakne od identifikacije sa junakom koja je imanentna gangsterskim filmovima o usponu i padu. Samim tim i serija o Escobaru je više kao gangsterski film o usponu i padu nego kao kredibilna rekonstrukcija istinitih događaja.

Kad je reč o krediblitetu rekonstrukcije, seriji NARCOS ne treba verovati. Ona manipuliše sa dosta događaja, ne samo time što sažima stvari nego malo remeti i redosled što dovodi do problema sa razumevanjem uzročno posledičnih veza. Recimo, zamenili su red Gachinog pada i bombe u Aciancinom avionu a Lehderov slučaj je dat kajnje paušalno.

Međutim, nije istorija jedini poeblem ove serije. Pablo Escobar je zapravo njen najveći scenaristički adut. Imitirajući Scorseseove mafijaške epove, Padilhin tim piše scenario u kome se slobodno skače kroz vreme, iz glavnog toka u digresije i sl. ali na kraju krajeva, filmovi koje radi Marty ipak imaju jasnu strukturu, odnose među likovima i dramu. U NARCOSu se drama razvija u nekim kratkim grčevima, ali se više pripoveda nego što se zaista dela. No, licemerno je reći da sam Escobar nije učinio sve da serija bude zarazna i gledljiva uprkos Padilhinim trapavostima.

Padilhine epizode su režirane u njegovom TROPA DE ELITE stilu, i čini mi se da serija postaje bolja kako je preuzimaju kolumbijski talenti Andres Baiz i Coimbra. No, svakako da je egzekucija vrlo arhaična, vrlo odl school, podseća na vreme kada je Mann radio mini-serije poput CAMARENA STORY.

Sve u svemu, NARCOS ima dosta problema ali teško ga je zaista ignorisati i ne uživati.