WIRELESS

WIRELESS je Quibi serija nastala u produkciji Stevena Soderbergha koju su pisali Jack Seidman i Zach Wechter sa Tye Sheridanom u glavnoj ulozi. Serija bi se mogla nazvati i BOY AND HIS CELL PHONE jer govori o momku koji je po mećavi pošao kući s fakulteta i žureći da stigne na žurku slupao se u nekoj lavini. Osnovni vid komunikacije sa spoljnim svetom, spas ali i uzrok nesreće mu je iPhone i razne socijalne aplikacije na njemu, i Seidman & Wechter uspevaju da naprave da ovo istovremeno bude cautionary tale ali i survival thriller u kom se junak preko appova bori za opstanak.

Serija je sačinjena od deset desetominutnih epizoda koje unutar sebe imaju određenu ritmičku zaokruženost i kada bi se izmontirale u film osetila bi se doza epizodičnosti uprkos jedinstvu mesta, vremena i radnje koji su apsolutni iako se ne odvija u real timeu. To je svakako priznanje Wechteru kao reditelju i scenaristima koji su iz ovakve postavke izvukli jako puno, da ne kažem maksimum.

Tye Sheridan je sjajan mladi glumac, sposoban da se iznese sa izazovom, ali i raspoložen da ih stalno juri, pa je on svakako treći neobično bitan deo uspeha ove celine pored režije i scenarija. Quibi je propao, da li je njegov koncept bio validan, ne znam ni sam, ali WIRELESS je itekako imao smisla.

WOLF LIKE ME S01

WOLF LIKE ME je televizijska serija Abea Forsythea čiji je put za Holivud popločan filmom LITTLE MONSTERS. No, on nije video razlog zašto da u međuvremenu malo ne čačne i televiziju te je za Peacock snimio seriju od šest polučasovnih epizoda koju bismo žanrovski mogli definisati kao melanholični romcom sa elementima horora.

Elementi horora su tradicionalni, i u okvirima već konstituisane mitologije ali Forsytheov genrebending je pokušaj da u okvirima te koncepcije ponudi jednu gorko-slatku studiju karaktera. Sa glumcima kao što su Isla Fisher i Josh Gad to sa lakoćom uspeva, te i humor i emocija ovom talentovanom paru dolaze veoma lako.

U žanrovskom pogledu, serija ne izneverava iako imponuje svojoj pripovedačkom i produkcionom jednostavnošću, pa i nenametljivošću koje ima sve manje u epohi Peak TVa. Otud WOLF LIKE ME ostaje kao favorit iz senke za koji postoji rizik da će ga mnogi propustiti ali i za koji verujem da će živeti duže od inicijalnog izlaska. 

Strim omogućuje da serije žive zauvek.

MAYOR OF KINGSTOWN S01

MAYOR OF KINGSTOWN je treća serija u Sheridan-verseu koji se na Paramountovim kanalima i servisima bazira na scenarističkom radu Taylora Sheridana, nekada sporednog glumca, sada jednog od vodećih američkih pisaca. Sheridanove serije spadaju među najgledanije u Americi, a jedan od razloga za to je činjenica da je on razumeo američki Heartland i one probleme koji su doveli do uspona Trumpa na vlast o čemu je i javno govorio. Otud, Sheridan dobro funkcioniše kod Woke predstavnika industrije ali i kod based gledalaca koji u njemu prepoznaju teksaško poreklo, odrastanje na ranču koji je porodica izgubila i celu njihovu tugu, bolnu i neizrecivu.

Kad je reč o kriminalističkom žanru, Sheridan je pisao i režirao film WIND RIVER koji je u svoje vreme ujedinio reakcije jednog sporednog kanskog žirija i američke publike i vratio misteriju na velike ekrane. Ovaj krimić koji se bavi slučajem nestanka, silovanja i ubistva jedne indijanske devojke bio je njegova inauguralna saradnja sa Jeremyjem Rennerom, tada glumcem u usponu, i veoma je uspešno spojio uzbudljiv ambijent, lokacije koje su osobene do tačke da su lik za sebe, i uprkos tradiciji krimića o rezervatima, kao što je recimo THUNDERHEART nametnuo se kao jedan od najboljih. Videćemo da li će ga Scorsesov novi film nadmašiti.

Zatim, pisao je dva filma o meksičkim kartelima o kojima nemam šta dobro da kažem. Jedan je radio Denis Villeneuve koji je svoj jedini dobar film snimio u tom žanru, mislim na PRISONERS, drugi Solimin sin koji je jedno od prvih imena evropskog televizijskog krimića.

Konačno u svojoj vestern sapunici YELLOWSTONE sve vreme gaji večitu vatru nekih kriminalističkih zapleta i u njima vidi pokretač radnje.

MAYOR OF KINGSTOWN je u tom pogledu povratak ortodoksnijem krimiću. Pilot kreatora Taylora Sheridana i Hugha O'Dillona je je još u fazi scenarija iznenadio svoje čitaoce time koliko je based, a koristio je neke tehnike koje Sheridan već uspešno uzima u svom radu kao što su kameo role poznatih glumaca, iznenadna pogibija protagonističnog lika za kog mislimo da će biti noseći i sl.

U tradiciji Michaela Manna i Edwarda Bunkera, Sheridan gradi priču o porodici koja je sudbinski vezana za kazneno-popravne zavode koji okružuju njihovu varošicu. Poslove vodi stariji i najsposobniji brat kog igra Kyle Chandler uz asistenciju sirovijeg i manje sposobnog kog igra Jerry Renner i podršku najmlađeg koji radi u policiji. Kada stariji brat pogine pod entropičnim okolnostima, srednji mora da nasledi biznis i vodi računa o njihovom biznisu a to je održavanje eko-sistema koji čine zatvorenici, njihove bande na slobodi i čuvari unutra.

U eri kada imamo seriju kao što je ANIMAL KINGDOM, MAYOR od nje uzima propulzivnost, i na to sve dodaje taj mannovsko-bunkerovski prikaz podzemlja, zatvora i te sive zone, na koju se nadograđuje Sheridanov sloj sentencioznih dijaloga, i izuzetno vibrantna vizuelizacija kroz fotografiju Bena Richardsona.

U tom smislu, MAYOR OF KINGSTOWN jeste nekakva spona između serija kao što su nekada SOUTHLAND, danas ANIMAL KINGTOWN a naročito HIGHTOWN, ali sa jakim autorskim pečatom samog Sheridana i onoga po čemu je poznat.

Znajući da su njegove serije do sada uspele da imaju visoku gledanost i produkcionu održivost, nema nikakve sumnje da će i MAYOR verovatno trajati nekoliko sezona. Da li će održati tonus izvanredne prve sezone, ostaje da vidimo.

BEFOREIGNERS S02

Završena je druga sezona serije BEFOREIGNERS. Prva je bila jedna od najupečatljivijih u proteklih par godina, po svom svežem osnovnom konceptu i dobro naučenim lekcijama iz poznatih hitova, pre svih BRONa u pogledu postavke dinamike među likovima.

Dok je prva sezona uzela fantastiku pre svega kao osnov premise i dalje je razrađivala u smeru krimića smeštenog u specifične socijalne okolnosti koji komentarišu savremenu situaciju i otvaraju sebi mogućnost i za politički nekorektna razmatranja, druga sezona se bavi istovremeno i kriminalističkim slučajem i samom premisom kojoj dodaje sloj profilisanog naučnofantastičnog pristupa.

Kad je reč o kriminalističkom delu, druga sezona BEFOREIGNERSa razrađuje premisu - šta ako kroz vreme putuju i čuveni zločinci - u ovom konkretnom slučaju Jack the Ripper, i da li je njegova nerešena misterija, ne samo tropey zaplet za mnoge krimiće već i naučnofantastični motiv, odnosno natprirodni fenomen.

U naučnofantastičnom segmentu, druga sezona razrađuje implikacije putovanja kroz vreme, pre svega naravno pitanje "efekta leptira" i kroz ovaj pristup tom segmentu, razrađuje Tajnu glavne junakinje za buduće sezone.

Razradom Tajne glavne junakinje, autori BEFOREIGNERSa opet vrlo vešto uvode još jedan bitan koncept, maltene obaveznu figuru savremene televizije na veoma zanimljiv način. I u određenom smislu sprečavaju da se serija uljuljka u pravolinijskoj daljnjoj eksploataciji svog koncepta.

SQUID GAME S01

SQUID GAME Hwang Dong-hyuka učinila je južnokorejsku popularnu kulturu globalnom senzacijom drugu godinu za redom. Ako je 2019. i 2020. naročito obeležio Bongov PARASITE, onda je 2021. obeležio SQUID GAME i ogromna ekspanzija K-Popa.

SQUID GAME je dočekan kao neko čudo neviđeno, uprkos tome što je reč o kompilaciji niza senzacija koje smo već videli i dobrano savladali u japanskim i južnokorejskim filmovima devedesetih i ranih dvehiljaditih, pokazujući da to što je nešto klasik - kao recimo BATTLE ROYALE ne mora da znači da su ga ljudi masovno gledali.

U stilskom pogledu, SQUID GAME kombinuje jednu neverovatnu propulzivnost naracije, sa obiljem cliffhangera kakva krasi recimo drugu Netflixovu internacionalnu senzaciju CASA DE PAPEL, sa kojim čak delimično deli i ikonografiju, sa junacima odevenim u kostime jarkih boja, sa maskama itd. ali i koncept - obe se dešavaju u zatvorenoj situaciji, u jednom veoma omeđenom prostoru, u visokokodifikovanim okolnostima gde tamo imamo talačku krizu koja ima svoja pravila a ovde imamo igru.

Dakle, možemo reći da je Hwand Dong-hyuk ovde napravio veštu kombinaciju nekoliko već dobro poznatih stilskih rešenja, pripovedačkih tehnika i ideja. Ono što je kod njega novost jeste to što je motiv duga - koji sam po sebi isto nije ništa novo - doveo po uzoru na pisanje Davida Graebera na nivo temelja civilizacije zarad kog ljudi rado dosežu civilizacijsku nultu tačku pa zakoračuju i ispod nje.

Eventualno se dakle u Graeberu može naći neki dublji smisao komunikacije ove serije sa ljudima izvan onoga što je verujem ipak dominantno - a to je kvalitetan pulp, neodoljivi cliffhangeri, napetost, neizvesnost itd.

SQUID GAME je čvrsto oslonjen na opšte mesto, ali je u suštini dovoljno svež u miljeu i egzekuciji da zadeluje novo. Ovaj vešt sklop polovnih delova samim tim zaslužuje poštovanje.

PENNYWORTH S02

Druga sezona PENNYWORTHa je ne samo superiornija u odnosu na prvu već se može smatrati doslednijim alanmooreovskim sadržajem od samog HBO WATCHMENa iako je Bruno Heller ipak čovek sa mnogo linearnijim pristupima od Damona Lindelofa.

Ipak, ne mora stvar biti previše loopy da bi se postigao Mooreov efekat, i PENNYWORTH u drugoj sezoni to potvrđuje. U njoj je došlo do totalnog istorijskog iskliznuća u odnosu na prvu sezonu, sada Velikom Britanijom šezdesetih besni građanski rat između fašista koje smo upoznali u prvoj sezoni, i koje lako možemo zamisliti kao neke V FOR VENDETTA vladare i kraljevske kuće na čijoj su strani i SAD, mada su otvorene za pregovore i sa drugom stranom.

Alfred Pennyworth krstari ničijom zemljom između londonskog podzemlja, sveta uhoda i ratnika, i serija nudi uzbudljiv, vibrantan i stripovski pogon, koji u završnim epizodama dobija i dozu dobrodošlog britanskog televizijskog SFa - čitaj DOCTOR WHO.

Sve ovo je moglo biti papazjanija ali nije, reč je o veoma zanimljivom spoju žanrova i različitih tropa koje znamo iz raznih segmenata britanske popularne kulture. Ako je moguće, Heller ovde pravi gušće tkanje referenci nego u GOTHAMu, a rezultat je jako zanimljiv. Naročito, ako imamo u vidu da ovakva inkarnacija Alfreda nema preteče u stripovima o Batmanu.

JUPITER'S LEGACY

Steven S. De Knight je bio jedna od ključnih figura prilikom nastanka serije SMALLVILLE, možda i najbolje dugogodišnje, i produkciono održive serije bazirane na stripu. Otud izbor da on izvede za Netflix seriju JUPITER'S LEGACY nije bio pogrešan, ako gledamo radnu biografiju. Nažalost, ono što smo dobili na ekranu je zbilja katastrofalno, naročito deplasirano posle izlaska Amazonove serije THE BOYS. Ako imamo u vidu da je ova serija nastala sa punom svešću da serija THE BOYS već postoji, to sve čini još sramotnijim.

Millarov strip JUPITER'S LEGACY je već bio u zaostatku za Ennisovim stripom ali u to vreme je on već počeo da radi stripove kao pitch deckove za filmove i serije pa meni taj zaostatak nije smetao jer ih nisam ni sagledavao kao da su u istoj ligi. Međutim, JUPITER'S LEGACY ne pokušava da se ne takmiči sa BOYSima u formi televizijske serije, i nije daleko u stilskim ambicijama.

Da je De Knight snimio neku seriju za basic cable ili za network, da je Millarov strip sterilisao, prilagodio većoj gledanosti, onda bi JUPITER'S LEGACY mogao imati smisla kao BOYSi za najširu publiku. Međutim, na streamingu je on zadržao sebi malo slobode da "zapapri", a rezultat je direktno sramotan.

Odavno nisam video ovako cringy high profile seriju. I nažalost, čak i da BOYSa nema, čak i da MISFITSa nema, čak i da ničega nema, ovo je slabo...

Neki dobri glumci poput Josha Duhamela su nažalost ovom prilikom potrošeni. On je recimo faca koja bi se dobro snašla u adaptaciji stripa, sad ih neko vreme neće raditi, ali ovo sve ukupno je nešto što je najbolje zaboraviti što pre. Netflix sada i ima takav plan. Da bi prikrili otkazivanje serije najavili su da će sledeća sezona biti ekranizacija SUPERCROOKSa, kao unutar iste serije ali sa drugim likovima, pa ipak jasno je da je to nova serija.