Serija PERRY MASON krenula je na HBO u nevreme, i prva i druga sezona, barem sam se ja tako osećao i onda je prvobitno nisam pogledao sa dužnom pažnjom. Sada sam je međutim reprizirao, i rekao bih da iako Nic Pizzolatto nije na kraju bio njen scenarista, ona jeste uspela da se plasira u sam vrh detektivskog žanra u ovoj kući, i da po mnogo čemu i prevaziđe seriju Boardwalk Empire sa kojom je zbog epohe u koju je smeštena dosta upoređivana.
Raymond Burr je bio ikonični televizijski i filmski Perry Mason i njegova persona, veća od života, obeležila je mnoge krimiće tog vremena, često u sporednim ulogama filmskih negativaca. Na televiziji je bio heroj i njegov sposobni advokat koji prerasta u detektiva Perry Mason je u više sezona rešavao jedan slučaj nedeljno.
Erle Stanley Gardner je napisao seriju romana o Perryju Masonu kao zanimljivom hibridu, advokatu koji radi i kao detektiv, dakle, prisutan je i u sudnici, i kao istražitelj na terenu, pa i kao čovek od akcije ako zatreba. Scenaristi Rolin Jones i Ron Fitzgerald u prvoj sezoni postavljaju Perryjev origin story. On ulazi u priču kao detektiv koji radi kod uglednog advokata i tokom sezone, i rešavanja zamršenog slučaja otmice i ubistva on polako polaže pravosudni ispit i iz nužde postaje i advokat.
U tom pogledu preko pola prve sezone se tehnički bavi Perryjevim predadvokatskim danima a tek u drugoj polovini on uporedo briljira i na terenu i u sudnici.
Matthew Rhys kao Perry Mason je potpuno drugačiji od Burra, deluje mnogo neupadljivije, skromnije, nesigurnije, u tuči nije baš najjači protivnik, u sudnici nije nužno najbolji orator a autori serije izuzetno uspešno njega kao junaka u suštini modernog senzibiliteta i slabosti postavljaju u okvire epohe gde su sudski činioci još uvek histrionični a bitange su tek pristigle iz rata i nasilje je ravnopravan deo svakodnevice.
U centru zavere u prvoj sezoni je populistički šarlatanski verski kult koji uzima veliki novac i umešan je samim tim u velike poslove u kojima se svašta može desiti, a izgrađen je na eksploataciji psihčki načete ali dobrohotne žene koju vrhunski igra Tatiana Maslany.
Kroz celu sezonu, Jones i Fitzgerald vrlo diskretno ali jasno unose komentar na savremeno doba, kroz teme mega church manipulacija, korumpiranih institucija, sistemskog rasizma i antigej sentimenta, ipak nikada ne iskoračujući u neki neprikladan Woke, mada ga ni ne izbegavaju, ali ga izvode gospodski i s merom.
Inscenacija i rekonstrukcija epohe od epizoda koje postavlja televizijski veteran Tim Van Patten pa nadalje je veoma snažna. Ovo su tridesete, vreme kada moderna tehnika postoji ali nije još uvek onako pouzdana pa i robusna kao samo deceniju kasnije. Automobili su mnogo osetljiviji a ljudi su mnogo grublji, i to se oseća i u odnosima ali i u mizanscenu i u ambijentima.
Stalnu ekipu uz Rhysa čine Juliet Rylance, Shea Wigham i Chris Chalk i to je talentovan i održiv ansambl.
PERRY MASON je serija koja je evidentan Peak TV ali oslonjen na tradiciju losanđelekskog noira, od Chinatowna do Ellroya, mnogo više nego na ono kako televizijski pamtimo Masona, pa je samim tim ponekad lako uzeti je zdravo za gotovo. Međutim, elegancija izvedbe, snaga postavke i dešavanja, spoj savremenog senzibiliteta i epohe, izvedeni su organski i nenametljivo, tako da serija deluje vrlo kompaktno, i samim tim da zavara svojom jednostavnošču koju je zapravo jako teško postići.
Нема коментара:
Постави коментар