DOPE THIEF

DOPE THIEF Dennisa Tafoye dobio je jednu od najprestižnijih ekranizacija ove godine kada ju je za Apple priredio Peter Craig, u produkciji Ridleya Scotta i sa Brian Tyree Henryjem i Wagner Mourom u glavnim ulogama. Sam roman je međutim bitno drugačiji od serije, i moram reći da ga je Peter Craig znatno unapredio u narativnom smislu.

Craigove intervencije su veoma značajne i krupne, i u izvesnom smislu, stvaraju pogrešnu sliku o romanu. Naime, Craig uzima Tafoyinu premisu o dva sitna kriminalca džankija koji se prave da su agenti DEA i otimaju robu sitnim dilerima, i od nje razvija punokrvni krimić sa sve odmetnutim DEA agentima koji su bili ubačeni u bandu koju su ovi opljačkali ne znajuči da je to bitno čvorište za plasman metha. Craigov televizijski DOPE THIEF je daleko od savršenog, i slabiji je od njegovih ranijih radova kao što su TOWN ili BLOOD FATHER, ali je to ipak koliko toliko fokusirana priča koja se kreće prema ishodištu i ponegde precenjuje originalnost klišea kojima se služi.

U tom pogledu, DOPE THIEF je serija koja ne dobacuje do kvaliteta svojih izuzetnih glumaca, čini se da oni zaslužuju više i bolje, i ima deonice koje su bolje od drugih, dakle nije ujednačena. Ali, u osnovi, ovo je ipak jedna ozbiljno napravljena i sasvim solidna serija.

Roman međutim uzima tu osnovnu premisu, nema paralelnu radnju sa policajcima koji su upleteni u neuspelu pljačku, nema pomoćnu igru sa ocem kog iz zatvora puštaju da bi cinkario sina itd. Umesto toga svoju premisu iscrpi posle dve trećine romana i onda postane nešto drugo, neka amorfna literarna tvorevina o daljoj sudbini glavnog junaka koja ne vodi nikuda. Naravno, nijedan roman nije dužan da bude žanrovski ortodoksan, i samim tim nemam ništa protiv da se u nekom trenutku pretvori u psihiološko preispitivanje junaka. Međutim, Tafoyin rukopis jedva da je dovoljan za efektan krimić a nekmoli za neki složeniji žanrovski derivat.

Otud, sve što je pre toga zanimljivo zamislio, Tafoya uredno uspeva da prokocka i obesmisli u završnici romana. On je pisac kog nije greška pročitati, ali evidentno je da mu dobra volja nadilazi sposobnosti.

U tom smislu, serija je uprkos krupnim izmenama Tafoyu unapredila i stvorila mnogo bolju sliku o njemu od one koju daju romani.