WATCHMEN

U vreme izlaska sam gledao seriju WATCHMEN i posle tri epizode halalio.

Sada sam odlučio da je reda radi završim.

I, u principu, utisak mi se nije promenio osim što sam sada gledao devet epizoda nečega što mi je već posle tri epizode besmisleno pa sam se onda malo privikao na konvenciju, no opet nisam uživao.

Kada bi moralo da se sumira to što sam gledao u nekom principijelnom pogledu, onda bih mogao reći da je ova serija po duhu bliža Mooreu u odnosu na Snyderov film koji rekontruiše njegovu knjigu.

Naprosto, Lindelof je negde dokučio šta je smisao Mooreovog postupka, a to nije pokušaj rekonstrukcije stripa kao nekog koherentnog estetskog sistema, što je pokušao Snyder, i pravio jednu straightforward ekranizaciju previše složenog materijala.

Lindelof odustaje od praćenja priče stripa i pokušava da je otprilike obuhvati u jednoj kolažnoj formi koja je mooreovska, kombinujući različite ravni realnosti kako u dijegezi tako i u samom postupku. Rezultat je vrlo arty, vrlo atipičan u odnosu na estetiku strip-ekranizacija.

I u tom pogledu i HBO i Lindelof zaslužuju pohvale. Snimili su nešto što nipošto nije mejnstrim. Međutim, inferiorniji strip BOYS Gartha Ennisa dobio je superiornu ekranizaciju u seriji, i u njoj se ispostavio kao bolji filmsko/televizijski WATCHMEN od samo Mooreovog stripa. Ako imamo u vidu koliko BOYSi duguju Snyderu i njegovim boljim strip-ekranizacijama, može se na čudan reći da je Snyder zapravo na kraju priče ipak proizveo bolju adaptaciju WATCHMENa, ali indirektno, iako se opekao kad ju je radio sam.

Ne mogu osporiti da u ovom Lindelofovom WATCHMENu ima šta da se vidi ali celina mi je bila potpuno neprihvatljiva, no poštovaoci Moorea u njoj ne mogu da ne prepoznaju njegov postupak.

Možda sam ja previše konvencionalan u ukusu pa Moorea radije prepoznajem kao superiorno izvedenog u BOYSima ili u PENNYWORTHu čak, no WATCHMEN serija kakva je da je, jeste artefakt koja mu iskazuje poštovanje.