INTERROGATION

Paramount i CBS su u trenutku kada su krenuli sa strimingom napravili nekoliko serija koje su pokušale da u stilu BLACK MIRROR epizode BENDERSNATCH radikalizuju formu striminga tako što će content biti nekonvencionalniji u odnosu na tipične tradicionalno emitovane serije.

ONE DOLLAR je bio pokušaj da Mosberg i Zobel naprave zanimljivu formalnu razradu slučaja zločina u jednom malom mestu, i serija je imala zanimljivu cikličnu strukturu koja je bila dopunjena uspelom estetikom indie filma.

INTERROGATION je serija koja takođe ozbiljan film look i po tome kako ima jaku podelu, harizmatične filmske glumce i realizaciju koja ima izvesni gravitas podsetila me je na TRUE DETECTIVE. Međutim, imala je i jedan narativni gimmick. Bila je to desetodelna serija o istinitom slučaju iz dosjea losanđeleskog čuvenog Robbery Homicide Divisiona u kojoj su autori nudili publici da gledaju epizode po redu koji sami izaberu, izuzev prve i poslednje epizode.

Dakle, serija nije morala da se gleda po redu kako su epizode numerisane, i to je takođe jedna ciklična struktura gde praktično svaka epizoda ima fokus na jednog učesnika ili jednog protagonistu ili jedan aspekt istrage, i na kraju to sve proizvodi kumulativni efekat.

Za razliku od ONE DOLLAR gde se ipak linearnost metanarativa nije dovodila u pitanje i gde je ova vrsta cikličnosti na nivou epizoda ipak iziskivala da se epizode isprate po redu, ovde su mreža i autori namerno pozivali publiku da to prekrši.

No, ja sam je ipak pogledao po onom redu kako su epizode numerisane jer mi je serija bila izvanredna i nije me pozivala na eksperiment. Naprotiv, bila mi je veoma zanimljiva, glumački i stilski jako uspela, u izvesnom smislu veoma old school impresivna, što ne znam da li stoji kao pohvala ili mana.

Naime, možda je problem baš to što je izvedba serije old school u najboljem mogućem smislu i što tera gledaoca da je gleda i da u njoj uživa bez potencijala da ga izrazitije aktivira. Možda je bilo bolje da je manje uspela na tom fundamentalnom nivou ali da se onda gledalac upušta u nekakav narativni oportunizam.

Elem, kakva je takva je, donosi prvo jednu fenomenalnu podelu, policajca sumnjivo lenjog da dublje ispita slučaj igra Peter Sarsgaard, sumnjive dugare glavnog junaka Kodi Smit-McPhee i Ebon Moss-Bachrach, njegovog oca David Straithairn, inspektora unutrašnje kontrole koji juri detektiva Vincent D'Onofrio, i sa njima Kyleu Gallneru nije bilo teško da bude u centru kao možda nevino optuženi čovek koji svakako nije baš cvećka.

Zatim, Ernest R. Dickerson i Patrick Cady donose i dobar ritam i filmsku estetizaciju u ovu priču koja se proteže kroz epohe, koja je bazirana na ispitivanjima ali i na masi pouzdanih i nepouzdanih flešbekova. Teško je održati pažnju gledalaca u istraživanju slučaja gde se stvari toliko često vraćaju na istu situaciju i istu problematiku, ali oni uspevaju da izvuku maksimum iz skripta čijim su nastankom rukovodili John Mankiewicz - old school figura i redovni saradnik legendarnog Daniela Pynea - i nordic master Anders Weidemann.

Serija je naišla na mlak prijerm koji ne bi bio toliko problematičan da estetski nije donela baš toliko "teške artiljerije" i sjajno je upotrebila.

ONE DOLLAR i INTERROGATION su danas nažalost zaboravljene serije i to je šteta, one možda jesu relikt jednog pristupa koji nije zaživeo, ali su zapravo nezavisno od njega toliko fundamentalno jake da su zanimljive u svako doba.