WHITE HOUSE PLUMBERS

WHITE HOUSE PLUMBERS je petodelna HBO mini serija, sa dva doajena ova kuće u glavnim ulogama koju je režirao poznati komediograf David Mandel, ali je rezultat mnogo više od komedije.

Mnoge kritike serije WHITE HOUSE PLUMBERS koje nisu bile povoljne naglašavale su kako ova serija pokušava da bude puno stvari u isto vreme i ne uspeva. Moram priznati da je moj utisak upravo suprotan. Da, ova serija pokušava da bude puno stvari u isto vreme i u tome zapravo uspeva.

Ovo je serija o Gordonu Liddyju i Howardu Huntu, dvojici penzionisanih agenata koji svoje fantazije o špijunskim danima koje su proživeli ili nikada nisu dočekali kreću da proživljavaju iznova radeći za kampanju Richarda Nixona prilikom reizbora. Tom prilikom se dešava Watergate. Ostalo je istorija.

E sad, šta je ova serija. Reč je o vrlo solidnoj rekonstrukciji dešavanja oko Watergateu, sa jasno izgrađenom slikom šta mu je prethodilo i kakve su sve gafove pravili ovi agenti kojima je dobra volja bila izraženija od konkretne veštine, a istovremeno je reč o komediji, maltene parodiji tih dešavanja. Dakle, ovo je u isto vreme i triler i komedija, nešto što bi radila Braća Coen, samo bazirano na istinitoj priči i mnogo neposrednije.

Dešavanja oko Liddyja i Hunta slobodno mogu reći odlaze na FARGO teritoriju, groteska sustiže nekompetentnost, duh vremena omogućuje da se glupost dosta dugo provlači, establišment je truo a oni su zapravo neverovatno komične barabe, čije ambicije daleko prevazilaze njihove moći i svima je to jasno sem njima samima.

Liddy i Hunt su praktično uspeli da naprave fijasko od događaja koji nije mogao pomoći Nixonu da pobedi na izborima, ali je na bazi toga na kraju morao da se povuče. Klasičan slučaj jedne lavine poraza koja je krenula iz grudve gluposti galvanizovane Nixonovom ideologijom koja je koketirajući sa paničnim strahovima Amerikanaca počela da podstiče na panične poteze tamo kad nije bilo potrebe za tim.

Serija u suštini ima All-Star podelu, ali su u centru Woody Harrelson i Justin Theroux, doajeni iz TRUE DETECTIVE i LEFTOVERSa koji su raspoloženi za ozbiljno nadigravanja. Woody me je prilično plašio kao posebno volatilan ako ode u predeo šmire, ali Mandel mu je našao u ključ u kom ta manično-depresivna energija koju širi oko sebe zaista deluje nedoljivo. Therouxov Liddy je takođe sjajan u jednom uzdržanijem ali tenzičnom ključu i njemu scenario daje više radikalnih humorističkih detalja koje glumac sa uživanjem izvodi.

Meni je ova serija funkcionisala na oba nivoa na kojima pokušava da funkcioniše i odlazi još korak dalje od bioskopske komedije DICK koja se bavila ovom temom na svoj način onomad. I u slučaju tog filma imali smo uspešan spoj nekoliko zahvata unutar jedne celine. U slučaju filma DICK doduše naročito zadovoljstvo se moglo dobiti ako je gledalac prethodno upoznat za filmom ALL THE PRESIDENT'S MEN. U WHITE HOUSE PLUMBERSu nema tih hipoteka. Zaista gledalac može da se zavali i uživa u ludilu. Mandel nije puno režirao u životu ali kao veteran EURO TRIPa, po definiciji zaslužuje pažnju.