BLOK 27

BLOK 27 je serija koju su režirali Momir Milošević i Milica Tomović, dva najperspektivnija mlada imena na našoj sceni. Samim tim moja očekivanja su bila enormno velika. Od ove serije sam očekivao da će biti njihov ulazak u mejnstrim, u kom Momir još uvek nije bio a Milica već i jeste jer joj je film KELTI bio na Berlinalu.

Bilo bi nepravedno reći da se u ovoj seriji nema šta videti. Novobeogradske lokacije su sjajno odabrane. Fotografija Igora Marovića ima film look i razlikuje se od glossy fotke iz CRNE SVADBE donoseći nešto novo i grungy. 

Ali, scenario koji preuzima ideju romana PEŠČANA HRONIKA koji preuzima - i to svesno - koncept od Stephena Kinga, a King iz folklornog horora pored toga što nije originalan, a nije ni arhetipski pa da kažemo nije to PEŠČANA HRONIKA već ZIDANJE SKADRA, već je to jedna stagnantna salata od scena koja na kraju može od polovine prve epizode da ne postoji više i da se onda dese peta i šesta.

Nije ovo problem ni razvučenosti, ni nedovoljnog broja dešavanja. Ovo je scenario u kom se ne dešava ništa a i ono što se desi je uglavnom višak, a ono što nije višak je glupo.

Kada se na sve to doda gluma mladih junaka naturščika koja je slaba, koji se vizuelno slabo razlikuju, svi izgledaju isto i pritom ne umeju da govore do tačke da je seriju jedva moguće gledati u emitovanju jer ako želite da čujete repliku morate da je vratite. A kad je vratite to je nešto uglavnom bezveze.

Naravno, serija je naišla na backlash da je ovo nešto najgore snimljeno. Rekao bih da su je i producenti dumpovali jer umesto da podrže mlade autore oni ih prosto prepuštaju sudbini. BLOK 27 nije nešto najgore snimljeno jer se kod nas snima MOČVARA, ali da je loše - loše je. I svakako nije pravi način za ove mlade ljudu da uđu u lukrativni ali sada već i umetnički izazovni svet serija. No, uprkos svemu, ova serija koliko god da je jeziva u nekim bitnim aspektima, nije nešto posle čega ne bih voleo da vidim neki njihov sledeći projekat.