Paul Abbot je u periodu svog uspona na tron najuspesnijeg britanskog televizijskog scenariste kasnih devedessetih i ranih dvehiljaditih koji je delio sa Jimmyjem McGovernom imao dodira i sa krimićima, premda po njima nije prevashodno poznat.
No, STATE OF PLAY je već dovoljan zalog njegovom kredibilitetu unutar žanra.
I u trenutku najveće slave i bogatstva on je upravo pribegavao tom žanru, i reklo bi se da mu u poslednje vreme nije išlo.
HIT & MISS i NO OFFENCE su se iscrpljivali u ekstremima i ekstravagancijma do tačke odbojnosti. Abbottova nova serija WOLFE međutim funkcioniše u okvirima mejnstrima kao konvencionalan forenzički procedural sa nešto ekscentričnijim likovima i veoma pitkim smislom za humor.
Abbottov edge je i dalje tu ali srećom nije sam sebi svrha. Uprkos tome što za WOLFE ne možemo reći da može imati neki istorijski značaj dostojan Abbottovog imena, nesporno je da ovde imamo šest epizoda svežeg sadržaja u jednom iscrpljenom žanru.
Wolfe Kinte je zanimljiv glavni lik, iako smo do sada videli puno takvih istražitelja na ničijoj zemlji između duševne bolesti i genijalnosti, i Babou Ceesay ga glumi sa dosta šarma pa i ubeđenja. Adrian Shergold kao glavni reditelj serije gradi zanimljiv vizuelni identitet, sa dosta estetizacije i cela ekipa u pozitivnom smislu kao da je svesna da je deo forenzičke serije.
WOLFE veruje u sebe ali se ne uzima previše ozbiljno i tu Abbott nalazi siguran prostor da napravi solidan mejnstrim koji deluje osvežavajuće i za njega i za žanr.
Нема коментара:
Постави коментар