LUDWIG

Prva sezona detektivske serije Marka Brotherhooda LUDWIG sa Davidom Mitchellom me nije raspametila kao što mnoge jeste. 

Premisa sa enigmatom uber-geekom koji zameni svog brata detektiva nestalog dok je rešavao misteriozni slučaj, i gde onda brat istovremeno mora da ostavi utisak kako nije onaj ko jeste a da kao socijalno neadaptibilna osoba na nekonvencionalne načine rešava slučajeve, generiše jednu začuđujuće natrpanu a opet pomalo nezanimljivu, pa čak i dosadnjikavu seriju.

Mitchell nije komičar koji ubada odmah na prvu, i dao sam ovoj seriji celu sezonu prostora da prodiše, međutim, ukupan utisak na kraju je bio korektan. Ne osećam da sam gledao uzalud ali ne mislim ni da sam bogatiji kao gledalac.

Činjenica da sam seriju gledao u emitovanju pre dve godine a da sam se tek sad obavestio da postoji i druga sezona, i da tek sad upisujem utiske o njoj, govori mnogo o energiji koju je prenela na mene.

Kao hardkor fan Davida Mitchella pre svega gledaću i drugu sezonu, ali ne očekujem od nje mnogo više od onoga što sam dobio u prvoj.

Vest da će serija biti rimejkovana u Americi me nije iznenadila, kao što je do tamo stigla i serija HIGH POTENTIAL koja je na putu baš do ABCa u mnogome promenila predznak i postala ambicioznija nego što je bila u Evropi. LUDWIG u Britaniji nije neambiciozna serija, naprotiv, to je serija sa jednom od ikona britanske televizije ali ono što izvornik nudi je premalo u odnosu na nivo koji sada ima američki krimić sa elementima komedije.