U drugoj sezoni serije FURIES nazvanoj RESISTANCE, imamo šest epizoda. Tri je režirao Cedric Nicolas-Troyan, reditelj koji nas je baš putem Netflixa zadužio izuzetno glumljenim akcionim vehicleom Mary Elizabeth Winstead KATE.
U prvoj sezoni se on na francuskom terenu laća onoga čime se bavio Besson na vrhuncu svog EuropaCorp zamaha, i u drugoj sezoni dolazimo na onaj teren gde stvari postaju delikatne za kritiku koja se ozbiljno bavi žanrovskim sadržajima.
Naime, RESISTANCE je zaista to isto, samo slabije. Međutim, zašto je slabije, ako je isto? U suštini, sve ono što su bile vrline i dalje postoji, sve ono što su bile mane, i dalje je tu. Glupo je na isti način, pametno takođe.
Kako je onda slabije?
Da li je samo problem u tome što, kako bi naš narod sočno rekao, novelty wore off?
Možda ali pre bi se reklo da RESISTANICEu nedostaje "je ne sais quoi" koji je imala prva serija.
Naprosto, u prvoj sezoni se taj stripovski vid trashy akcione zabave sproveo sa većim ubeđenjem. U drugoj sezoni, deluje kao da su junaci svesni da su u drugoj sezoni. Iskustvo prve sezone nije ima dalo "dubinu" već ih je potrošilo i dovelo do toga da nekako rutinski reaguju na velike melodramske i trilerske obrte koje serija nudi.
Na kraju, bessonovski orkestrirani haos i spajanje nespojivog iz prve sezone zamenjen je histeričnim nabacivanjem svega i svačega do tačke da nam više nije ni do čega stalo.
FURIES nije serija velike emocionalne investicije, i to sve ne znači da ne treba pogledati drugu sezonu, ali čak i u nečemu što toliko koketira sa neukusom, ljudi od ukusa će prepoznati kada to jeste - to, a kada nije.
Нема коментара:
Постави коментар